СОКО (фабрика) — разлика између измена
м Bot: Migrating 8 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q920568 (translate me) |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''СОКО''' је фабрика авиона смештена поред аеродрома у [[Мостар]]у у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Наменски и организацијски је припадала Војној индустрији [[СФРЈ]]. Настала је пресељењем [[Фабрика авиона Икарус|фабрике авиона Икарус]], из [[Земун|Земуна]], у периоду [[Информбиро|Информбироа]]. |
'''СОКО''' је фабрика авиона смештена поред аеродрома у [[Мостар]]у у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Наменски и организацијски је припадала Војној индустрији [[СФРЈ]]. Настала је пресељењем [[Фабрика авиона Икарус|фабрике авиона Икарус]], из [[Земун|Земуна]], у периоду [[Информбиро|Информбироа]]. |
||
Један од оснивача и дугогодишњи директор u фабрици авиона Соко [[Мостар]], био је пуковник инж. Блажо Ф. Марковић, Кога је после одласка у Београд, на место директора ВТИ (војно технички институт), наследио пуковник [[ЈНА]] Дипл инжењер Иван Серт, који је дао посебан печат развоју фабрике, а касније су наставили Дипл инжењер Миљенко Пјешчић и Дипл инжењер Томислав мр Мирић. |
|||
Серијски је производила више типова авиона, које је пројектовао [[Ваздухопловнотехнички институт]] у [[Жарково|Жаркову]]. Прототипски развој, тих авиона, се реализовао у њиховој непосредној сарадњи. Хеликоптере је производила по лиценцној документацији. |
Серијски је производила више типова авиона, које је пројектовао [[Ваздухопловнотехнички институт]] у [[Жарково|Жаркову]]. Прототипски развој, тих авиона, се реализовао у њиховој непосредној сарадњи. Хеликоптере је производила по лиценцној документацији. |
||
Верзија на датум 3. фебруар 2014. у 18:11
СОКО је фабрика авиона смештена поред аеродрома у Мостару у Босни и Херцеговини. Наменски и организацијски је припадала Војној индустрији СФРЈ. Настала је пресељењем фабрике авиона Икарус, из Земуна, у периоду Информбироа.
Један од оснивача и дугогодишњи директор u фабрици авиона Соко Мостар, био је пуковник инж. Блажо Ф. Марковић, Кога је после одласка у Београд, на место директора ВТИ (војно технички институт), наследио пуковник ЈНА Дипл инжењер Иван Серт, који је дао посебан печат развоју фабрике, а касније су наставили Дипл инжењер Миљенко Пјешчић и Дипл инжењер Томислав мр Мирић.
Серијски је производила више типова авиона, које је пројектовао Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову. Прототипски развој, тих авиона, се реализовао у њиховој непосредној сарадњи. Хеликоптере је производила по лиценцној документацији.
Свој највећи ниво је Соко доживео у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, на серијској производњи авиона Ј-22 Орао, Г-4 Супер Галеба и у припремним инвестицијама за програм Новог авиона.
Произведени авиони
После направљене инфраструктуре и пресељења опреме и кадрова из Земуна, фабрика авиона Соко је реализовала програм уходавања рада на ваздухопловним технологијама, на ремонту борбених авиона америчког порекла, F-84G Тандерџет (енгл. Tanderjet). Прва серијска производња им је била Авион 522, а последња, пред распад СФРЈ, је била Г-4 Супер Галеб Авиони који су произведени у Соколу су:
- 522
- С-55-5 Мк. 5
- Г-2 Галеб (Н-60)
- Г-2A
- Г-3 Галеб
- Ј-21 Јастреб
- J-1 (J-21)
- РЈ-1 (ИЈ-21)
- ТЈ-1 (НЈ-21) Јастреб
- Ј-20 Крагуј
- МиГ-17, модификација крила и подвешавање скупног лансера ракета ваздух-земља, за Ратно ваздухопловство Сирије
- Ј-22 Орао
- Г-4 Супер Галеб (Н-62)
- Г-4M Супер Галеб
Летелице произвођене по лиценци
СОКО је по лиценци производио хеликоптере фирми Westland и Aérospatiale, а такође је учествовао у пројекту Advanced Amphibious Aircraft (напредна амфибијска летелица).
Произодња делова за иностране авионе
Фабрика авиона Соко је потврдила ниво произвођача средње развијених земаља с добијањем сертификата за квалитет, по светским критеријума и ваздухопловним прописима, највећих ваздухопловних светских фирми:
За њихове програме је реализована значајна производња делова.
Освојене технологије
Соко је у периоду од авиона 522 до авиона Орао радио с класичним технологијама металних структура од дуралног лима, закивањем. На програму Орао се прешло на интегралне структуре, фрезовањем из целина. За ту технологију се Соко опремио, у то доба, на нивоу фирми средње развијених земаља. Купљен је велики број машина, разноврсних могућности, за фрезовање с нумеричким управљањем. Кроз хеликоптерске програме су освојене технологије првих генерација композита и саћастих структура. Ушло се у развој напредних композита с угљеничним влакнима и међусобно спајање тих делова полимеризацијом. Отпочео је амбициозни план технолошке припреме за програм Новог авиона, у области композита, суперпластичног обликовања, обраде титана итд. Соко се опремио и савладао методологију испитивања авионских система на земљи.