Хијерон II — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
Disambiguated: картагина → Античка Картагина |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да подстиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Своју је политичку позицију ојачао оженивши се за кћи Лептина, једног од најутицајнијих грађана. |
Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да подстиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Своју је политичку позицију ојачао оженивши се за кћи Лептина, једног од најутицајнијих грађана. |
||
У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с [[Мамертинци]]ма који су држали [[Месана|Месану]]. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила [[ |
У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с [[Мамертинци]]ма који су држали [[Месана|Месану]]. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила [[Античка Картагина|картагинска]] дипломатска интервенција. Упркос томе, импресионирани грађани су га 270. п. н. е. именовали краљем. |
||
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]] |
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]] |
||
Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом [[Ханон]]ом супротставио конзулу [[Луције Цецилије Метел|Апију Клаудију Каудексу]]; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима [[263. п. н. е.]] склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије. |
Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом [[Ханон]]ом супротставио конзулу [[Луције Цецилије Метел|Апију Клаудију Каудексу]]; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима [[263. п. н. е.]] склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије. |
||
Верзија на датум 22. март 2014. у 12:58
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Хијерон II | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 215. п. н. е. |
| Породица | |
| Родитељи | Хијерокло |
| Период | 270. п. н. е.-215. п. н. е. |
Хијерон II (? - 215. п. н. е.) је био краљ Сиракузе у периоду од 270. п. н. е. до 215. п. н. е. Током његове дуге владавине се на Сицилији одиграо Први пунски рат, у коме је Хијерон играо важну улогу и током кога је Сиракуза ступила у чврст савез са Римом, стекавши велики просперитет и поставши важно културно и научно средиште античког света.
Хијерон је био незаконити син Хијерокла, сиракушког племића који је тврдио да подстиче од тиранина Гелона. За време Пировог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Своју је политичку позицију ојачао оженивши се за кћи Лептина, једног од најутицајнијих грађана.
У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с Мамертинцима који су држали Месану. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила картагинска дипломатска интервенција. Упркос томе, импресионирани грађани су га 270. п. н. е. именовали краљем.
Када је године 264. п. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом Ханоном супротставио конзулу Апију Клаудију Каудексу; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима 263. п. н. е. склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије.
Хијерон је након тог времена био римски савезник, помагајући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник Архимед, за чији је рачун саградио низ опсадних справа. Такође је деловао и славни песник Теокрит, који је написао низ песама у почаст Хијерона.
Литература
- Историја, Полибије
