Синајска архиепископија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 78.3.55.30 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Православна црква
{{Православна црква
| Црква 1 = Синајска архиепископија
| Црква 1 = Синајска архиепископија
Ред 5: Ред 6:
| Грб =
| Грб =
| Слика = [[Датотека:Katharinenkloster Sinai BW 2.jpg|250п]]
| Слика = [[Датотека:Katharinenkloster Sinai BW 2.jpg|250п]]
| Опис = Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у
| Опис = [[Манастир Свете Катарине]] на [[Синај]]у
| Оснивач =
| Оснивач =
| Оснивање = [[451]] — помиње се на [[Халкидонски сабор|Халкидонском сабору]]
| Оснивање =
| Киријархална црква = [[Јерусалимска православна црква]]
| Киријархална црква = [[Јерусалимска православна црква]]
| Аутокефалност =
| Аутокефалност =
| Канонско признање 1 =
| Канонско признање 1 =
| Аутономија = [[640]] — фактички <br /> [[1575]] — од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]
| Аутономија = [[640]] — фактички <br /> [[1575]] — од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] <br> [[1782]] — потврђена
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Предстојатељ = Архиепископ синајски [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан]]
| Предстојатељ = Архиепископ синајски, фарански и раифски [[Дамјан Самартзис|Дамјан]]
| Сједиште = [[Манастир Свете Катарине]]
| Сједиште = [[Манастир Свете Катарине]]
| Резиденција предстојатеља = [[Каиро]]
| Резиденција предстојатеља = [[Каиро]]
Ред 38: Ред 39:
Рукоположење синајског архиепископа од [[7. вијек]]а врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] је потпао под његову јурисдикцију [[640]]. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. Званично је [[Аутономна црква|аутономија]] од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] била добијена тек [[1575]], а потврђена [[1782]]. године.
Рукоположење синајског архиепископа од [[7. вијек]]а врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] је потпао под његову јурисдикцију [[640]]. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. Званично је [[Аутономна црква|аутономија]] од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] била добијена тек [[1575]], а потврђена [[1782]]. године.


== Организација ==
== Устројство ==


Данас, на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Архиепископ синајски Дамјан|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].
Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].


Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' на [[Кипар|Кипру]], из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Бесарабија|Бесарабији]] и [[Руска Империја|Руској Империји]] — у [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' у [[Каиро|Каиру]] из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Руска Империја|Руској Империји]] — [[Бесарабија|Бесарабији]], [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.


Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).

Верзија на датум 18. април 2014. у 15:46

Синајска архиепископија
Манастир Свете Катарине на Синају
Основни подаци
Оснивање451 — помиње се на Халкидонском сабору
Киријархална цркваЈерусалимска православна црква
Аутономија640 — фактички
1575 — од Цариградске патријаршије
1782 — потврђена
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељАрхиепископ синајски, фарански и раифски Дамјан
СједиштеМанастир Свете Катарине
Канонска јурисдикцијаМанастир Свете Катарине
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја1
Епархија1
Манастира1 манастир и 5 скитова
Вјерникаоко 900

Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске православне цркве.

Историја

О древности Синајске архиепикопије говоре материјални Халкидонског сабора гдје се у „чину митрополије и архиепископије апостолског престола Светог Града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“. Пети васељенски сабор је убројао Синајску архиепископију у ранг аутокефалних цркава, због привилегија које је дао император Јустинијан манастиру Свете Катарине. Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.

Рукоположење синајског архиепископа од 7. вијека врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир Свете Катарине је потпао под његову јурисдикцију 640. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782. године.

Организација

Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине.

Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу). Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи. У 19. и почетком 20. вијека постојала су такође подворја у Руској Империји — Бесарабији, Кијеву и Тбилисију.

Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из 1986).

Види још

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синајска_архиепископија&oldid=9738975”