Полуга

Полуга првог реда. При равнотежи, ${F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}$.

Полуга је чврсти објекат који се користи за појачање силе примијењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних машина, којом се мала сила која дјелује на дужем путу, претвара у велику силу на краћем путу.

Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (напримјер - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.

Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.

Прво испитивање својстава полуге се приписује Архимеду, који је по сазнању свога открића, по легенди рекао: „Дајте ми тачку ослонца, и помјерићу Земљу“.

Полуга се налази у равнотежи када је разлика у моменту сила које дјелују на њу једнака нули. То значи да је ${F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}$.

Врсте полуга

Полуга првог реда. Ослонац је између тачака дјеловања сила.

Полуга другог реда. Ослонац је по страни од тачака дјеловања сила.

Разликујемо полуге:

• Првог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази између тачака дјеловања силе.
• Другог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази на једној страни, а дјеловање силе или сила је на другој страни полуге.

Примјери полуге

• клацкалица
• катапулт
• полуга за одваљивање („пајсер“)
• весло
• маказе
• крцкалица за орахе
• и други

Види још

• Нагнута раван
• Колотура
• Завртањ (шраф)
• Клин
• Точак и осовина

Литература

• Physics in Biology and Medicine, Third edition. Academic Press. 2008. стр. 10—. ISBN 978-0-12-369411-9. 

Спољашње везе

• Полуга на Диракделта енциклопедији
• Једноставна полуга на Волфрам сајту
• Полуге - једноставне машине