Светосавље — разлика између измена
Ред 3: | Ред 3: | ||
== Одлике == |
== Одлике == |
||
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. вијек]]а у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. |
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење(прецизније је рећи ''као термин у писаном облику''; пошто се као философија живота укоренило у православни народ Србски од доба самог светог Саве и његовог свеукупног пастирског деловања) настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. вијек]]а у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. |
||
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. |
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе. |
Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе. |
||
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др. |
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме др. Миодраг Петровић(први превод ''Законопавила-Крмчије светог Саве''и уз то низ изведених писаних научних радова) и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др. |
||
Сам термин ''„светосавље“'' потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу. |
Сам термин ''„светосавље“'' потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу. |
Верзија на датум 22. јул 2014. у 10:03
Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу Светог Саве.
Одлике
Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење(прецизније је рећи као термин у писаном облику; пошто се као философија живота укоренило у православни народ Србски од доба самог светог Саве и његовог свеукупног пастирског деловања) настало је тридесетих година 20. вијека у Краљевини Југославији. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и отац Јустин Поповић.
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем Светог Саве, његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности српског народа.
Православље није међу Србима било непознато прије Светог Саве, али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности Светог Саве, књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ Николај Велимировић и архимандрит Јустин Поповић, а у новије вријеме др. Миодраг Петровић(први превод Законопавила-Крмчије светог Савеи уз то низ изведених писаних научних радова) и теолози Димитрије Богдановић, умировљени епископ Атанасије Јевтић и др.
Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског Православног богословског факултета, а касније је ушао у општу употребу.
Отац Јустин Поповић, у својој књижи „Светосавље као философија живота“ тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот Светог Саве је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење Богу, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За Светог Саву се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.
Идеологизација
У данашње вријеме, светосавље се тумачи на више начина. Најчешће се светосавље своди само на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне.
Присутно је свођење светосавља на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Данас је идеологизација светосавља најчешћа и светосавље се од стране одређених људи посматра као облик српског национализма и као оруђе појединих десничарских организација ради остварења њихових циљева.
Данас, одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој српског национализма и клерикализма, односно светосавски национализам. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. Отачаствени покрет Образ, Свети Јустин, Двери српске итд.
Често се светосавским националистима приписује и антисемитизам.[1] Тако је Николај Велимировић у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору Дахау, за рат оптужио све нехришћанске идеологије Европе, попут: демократије, комунизма, социјализма, атеизма и вјерске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.[2][3] С друге стране, Мирослав Свирчевић, историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ сматра да се Николај Велимировић не може да оптуживати за антисемитизам јер се у историји хришћанске вере могу наћи много значајнији теолози попут Мартина Лутера чије су мисли биле прожете антисемитизомом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.[4]
Види још
Референце
- ^ Kanonizacija "proroka" antisemitizma, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Велимировић. Николај. „О Јеврејима“ у: Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)., ИХТУС-Хришћанска књига., Београд 2000 (стр. 193-194)
- ^ www.svetosavlje.org ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ http://www.standard.rs/dr-miroslav-svircevic-rasisticki-pamflet-koji-tvrdi-da-su-srbi-izumili-fasizam.html DR MIROSLAV SVIRČEVIĆ: RASISTIČKI PAMFLET KOJI TVRDI DA SU SRBI IZUMILI FAŠIZAM, приступљено децембра 2012
Литература
- Епископ бачки др Иринеј: „Светосавска беседа“
- Др Јустин Поповић: „Светосавље као философија живота“