Атанасије Јевтић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Атанасије (Јевтић)
Епископ Атанасије Јевтић.jpg
Владика Атанасије у Требињу, 2011. године
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Архијерејски чинепископ
Титулаумировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски
СједиштеТребиње (Република Српска)
Године службе19921999.
ПретходникВладислав Митровић
НасљедникГригорије (Дурић)
Претходна епархијаЕпархија банатска
Године службе19911992.
ПретходникАмфилохије (Радовић)
НасљедникХризостом Столић
Лични подаци
Световно имеЗоран М. Јевтић
Датум рођења(1938-01-08)8. јануар 1938.(81 год.)
Мјесто рођењаБрдарица код Шапца
Краљевина Југославија

Атанасије (световно Зоран М. Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски од 1999. године. Био је епископ банатски од 1991. до 1992. Носилац је звања професор емеритус на Универзитету у Београду. Сматра се за једног од значајнијих православних теолога данашњице.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 19801981. и 19901991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије.[1]

Библиографија[уреди]

Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.

Предавања[уреди]

Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Признања[уреди]

Изабрани радови[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2013. Приступљено 9. 4. 2012. 
  2. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 
  3. ^ „Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)

Литература[уреди]


Претходник:
Амфилохије Радовић
епископ банатски
19911992.

Наследник:
Хризостом Столић
Претходник:
Владислав Митровић
епископ захумско-херцеговачки
19921999.
Наследник:
Григорије Дурић