Први погром у Кишињеву

47° 02′ 15″ С; 28° 48′ 16″ И / 47.0376° С; 28.8045° И / 47.0376; 28.8045

Први погром у Кишињеву или масакр у Кишињеву био је антијеврејски немир који се догодио у Кишињеву (савремени Кишињев, Молдавија), тадашњем главном граду Губерније Бесарабије у Руској империји, 19–21 април [по јулијанском 6–8 април] 1903.^[1] Током погрома, који је почео на Ускрс, убијено је 49 Јевреја, тешко је повређено 92, силовано је више Јеврејки, лакше је повређено преко 500, а оштећено је 1.500 домова.^[2]^[3] Амерички Јевреји су започели организовану финансијску помоћ великих размера и помогли у емиграцији.^[4] Инцидент је привукао пажњу шире јавности на прогон Јевреја унутар Руске империје^[5] и навео је Теодора Херцла да предложи Угандску шему (идеја да се Јевреји населе у Африку) као привремено решење Јевреје.^[6] Други погром је избио у Кишињеву у октобру 1905.^[7]

Историја

Најпопуларније новине у Кишињеву (сада Кишињев), антисемитске новине на руском језику Бессарабец (што значи „бесарабски“), које издаје Павел Крушеван, редовно су објављивале чланке са насловима попут „Смрт Јеврејима!“ и "Крсташки рат против омражене расе!" (мисли се на Јевреје).^{[тражи се извор]} Када је украјински дечак, Михаил Рибаченко, пронађен убијен у граду Дубасари, око 40 километара северно од Кишињева, а девојчица која је извршила самоубиство тровањем проглашена је мртвом у јеврејској болници, лист Бесарабец инсинуирао је да је јеврејска заједница убила обоје деце у сврху употребе њихове крви у припреми маца (ритуални хлеб) за Пасху.^[8] Сличне инсинуације изнеле су и друге новине Свет. Ове оптужбе су изазвале погром.^[7]

Погром је почео 19. априла (6. априла по јулијанском календару, који је тада био у употреби у Руској империји) након што су конгрегације отпуштене из црквених служби на Ускршњу недељу. У два дана нереда, 47 (неки наводе 49) Јевреја је убијено, 92 тешко рањено и 500 лакше повређено, 700 кућа је уништено, а 600 продавница је опљачкано.^[7]^[9] Тајмс је објавио фалсификовану депешу Вјачеслава фон Плевеа, министра унутрашњих послова, гувернеру Бесарабије, у којој је наводно наређено да се изгредници не заустављају.^[10] За разлику од одговорнијих власти у Дубасари, које су деловале да спрече погром, постоје докази да су званичници у Кишињеву деловали у дослуху или немару, затварајући очи пред предстојећим погромом.^[7]^[11]

У савременом Кишињеву постоји споменик посвећен жртвама погрома.^[12]

Последице

Вилијам Рендолф Херст је послао ирског националистичког новинара Мајкла Дејвита у Кишињев као „специјалног комесара за истраживање масакра над Јеврејима” и он је био један од првих страних новинара који су извештавали о погрому.^[13]^[14]

Због учешћа у погрому, двојица мушкараца осуђена су на седам и пет година затвора, а још 22 на једну или две године.

Овај погром је био кључан у убеђивању десетина хиљада руских Јевреја да оду на Запад или у Палестину.^[7] Постао је тачка окупљања раних циониста, посебно онога што ће постати ревизионистички ционизам, инспиришући ране лиге за самоодбрану под вођама попут Зеева Јаботинског.^[7]

Споменик жртвама погрома у Кишињеву (рум. Monumentul Victimelor Pogromului de la Chișinău) је спомен-камен жртвама погрома у Кишињеву, откривен 1993. у парку Алунелул, Кишињев, Молдавија.^[15]

Референце

^ Penkower, Monty Noam (октобар 2004). „The Kishinev Pogrom of 1903: A Turning Point in Jewish History”. Modern Judaism. Oxford University Press. 24: 187—225. doi:10.1093/mj/kjh017.
^ „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette. 9. 4. 2009. Приступљено 26. 3. 2016.
^ Chicago Jewish Cafe (2018-09-20). „Are Jewish men cowards? Conversation with Prof. Steven J. Zipperstein”. YouTube. Приступљено 2018-10-08.
^ Schoenberg, Philip Ernest (1974). „The American Reaction to the Kishinev Pogrom of 1903”. American Jewish Historical Quarterly. 63 (3): 262—283. ISSN 0002-9068. JSTOR 23877915.
^ Corydon Ireland (9. 4. 2009). „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette.
^ Birnbaum, Erwin. In the Shadow of the Struggle. Accessed 27 January 2022.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Rosenthal, Herman; Rosenthal, Max (1901—1906). „Kishinef (Kishinev)”. Jewish Encyclopedia.
^ Davitt, Michael (1903). Within The Pale. London: Hurst and Blackett. стр. 98—100.
^ The Kishinev Pogrom of 1903; with online resources archived from www.shtetlinks.jewishgen.org; archive accessed 27 January 2022
^ Klier, John (October 11, 2010). "Pogroms". YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. yivoencyclopedia.org. Retrieved April 17, 2018.
^ Klier, John Doyle; Lambroza, Shlomo (1992). Pogroms: Anti-Jewish Violence in Modern Russian History (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 202. ISBN 978-0-521-52851-1.
^ „Picasa Web Albums - Ronnie - kishinev”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2016.
^ Beatty 2017, стр. 125.
^ Zipperstein 2015, стр. 372.
^ „Chisinau. Monument to Pogrom Victims”. jewishmemory.md. 24. 4. 2016. Приступљено 27. 1. 2022.

Литература

Beatty, Aidan (2017). „Jews and the Irish nationalist imagination: between philo-Semitism and anti-Semitism”. Journal of Jewish Studies. 68 (1): 125—128. doi:10.18647/3304/JJS-2017.
Zipperstein, Steven J. (2015). „Inside Kishinev’s Pogrom: Hayyim Nahman Bialik, Michael Davitt, and the Burdens of Truth” (PDF). Ур.: Freeze, ChaeRan Y.; Fried, Sylvia Fuks; Sheppard, Eugene R. The Individual in History: Essays in Honor of Jehuda Reinharz (на језику: енглески). Waltham, Massachusetts: Brandeis University Press. ISBN 9781611687330. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2020. г. Приступљено 14. 05. 2024.

Додатна литература

Judge, Edward H. Easter in Kishinev: Anatomy of a Pogrom. NYU Press 1992.
Penkower, Monty Noam (2004). „The Kishinev Pogrom of 1903: A Turning Point in Jewish History”. Modern Judaism. 24 (3): 187—225. JSTOR 1396539. S2CID 170968039. doi:10.1093/mj/kjh017.
Rosenthal, Herman; Rosenthal, Max (1901—1906). „Kishinef (Kishinev)”. Jewish Encyclopedia.
Schoenberg, Philip Ernest. "The American Reaction to the Kishinev Pogrom of 1903". American Jewish Historical Quarterly 63.3 (1974): 262–283.
Zipperstein, Steven J. Pogrom: Kishinev and the Tilt of History. Liveright Publishing March 2018.
„YIVO | Kishinev”. yivoencyclopedia.org. Приступљено 2022-04-19.

Спољашње везе

Незванични комеморативни сајт Кишињев Погром
Извори о погрому
„Јесу ли јеврејски мушкарци кукавице?“ Интервју у Чикашком јеврејском кафићу са проф. Стивеном Зиперштајном, аутором књиге „Погром: Кишињев и нагиб историје“.

[1] Penkower, Monty Noam (октобар 2004). „The Kishinev Pogrom of 1903: A Turning Point in Jewish History”. Modern Judaism. Oxford University Press. 24: 187—225. doi:10.1093/mj/kjh017.

[2] „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette. 9. 4. 2009. Приступљено 26. 3. 2016.

[3] Chicago Jewish Cafe (2018-09-20). „Are Jewish men cowards? Conversation with Prof. Steven J. Zipperstein”. YouTube. Приступљено 2018-10-08.

[:0-4] Schoenberg, Philip Ernest (1974). „The American Reaction to the Kishinev Pogrom of 1903”. American Jewish Historical Quarterly. 63 (3): 262—283. ISSN 0002-9068. JSTOR 23877915.

[harvard.edu-5] Corydon Ireland (9. 4. 2009). „The pogrom that transformed 20th century Jewry”. The Harvard Gazette.

[6] Birnbaum, Erwin. In the Shadow of the Struggle. Accessed 27 January 2022.

[JEncyclo-7] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Rosenthal, Herman; Rosenthal, Max (1901—1906). „Kishinef (Kishinev)”. Jewish Encyclopedia.

[8] Davitt, Michael (1903). Within The Pale. London: Hurst and Blackett. стр. 98—100.

[9] The Kishinev Pogrom of 1903; with online resources archived from www.shtetlinks.jewishgen.org; archive accessed 27 January 2022

[10] Klier, John (October 11, 2010). "Pogroms". YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. yivoencyclopedia.org. Retrieved April 17, 2018.

[11] Klier, John Doyle; Lambroza, Shlomo (1992). Pogroms: Anti-Jewish Violence in Modern Russian History (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 202. ISBN 978-0-521-52851-1.

[12] „Picasa Web Albums - Ronnie - kishinev”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2016.

[FOOTNOTEBeatty2017125-13] Beatty 2017, стр. 125.

[FOOTNOTEZipperstein2015372-14] Zipperstein 2015, стр. 372.

[15] „Chisinau. Monument to Pogrom Victims”. jewishmemory.md. 24. 4. 2016. Приступљено 27. 1. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]