Кишињев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кишињев
мол. Chişinău

Riscani panorama.jpg
Панорама Кишињева

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Молдавије Молдавија
Основан 1436.
Становништво
Становништво 592.900
Густина становништва 4,938 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°00′00″N 28°55′00″E / 47, 28.916667
Надморска висина 85 м
Површина 120 км²
Кишињев на мапи Молдавије
{{{alt}}}
Кишињев
Кишињев на мапи Молдавије
Остали подаци
Градоначелник Дорин Киртоаке
(од 2007)
Позивни број +373 22
Веб-страна www.chisinau.md

Кишињев (мол. Chişinău/Кишинэу, рус. Кишинёв) је главни град Републике Молдавије. Има 664.325 становника према попису. Молдавци чине око пола, Руси око 25% становништва а Украјинци 13%. Град се налази на Бику, притоци Дњестра. Подељен је у 5 административних округа и простире се на 565 km².

Основан је 1436. као град-манастир. Све до 19. века Кишињев је био мало место. Молдавија 1812. пада под руску власт и Кишињев постаје центар Бесарабије. Град је био у оквиру Румуније између два светска рата након чега улази у састав СССР-а.

Географија[уреди]

Језеро у срцу града

Смештен је у централном делу Молдавије дуж реке Бик која је притока Дњестра. Она извире у шуми Кодри, где у свом горњем току прави дубоки кањон. Поред града Кишињев на реци је направљена и брана са акумулационим језером површине 10 km². Током лета се често деси да река пресуши тако да се створи низ мањих језера. Град се простире на 120 km² а цела општина Кишињев на 635 km² и одликује је веома плодно тло. Нови делови леже на терасама дуж реке Бик, делови старог града и даље су изложени поплавама. Земљиште је углавном црна земља погодна за пољопривреду. Од минералних ресурса распрострањен је кречњак и добро очувани фосили. У оквиру Кишињева се налазе 23 језера.

Клима[уреди]

У Кишињеву влада влажна суптропска клима која се одликује топлим сувим летима и ветровитим зимама.[1]

Клима Кишињева
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 15,5 20,7 25,1 31,6 35,9 37,5 39,4 39,2 37,3 32,6 23,6 18,3 39,4
Средњи максимум, °C 0,9 2,6 8,1 15,4 22,0 25,2 27,5 27,2 21,5 15,1 7,5 2,3 14,6
Средња температура, °C −1,9 −0,8 3,7 10,4 16,5 19,9 22,1 21,7 16,3 10,5 4,1 −0,6 10,2
Средњи минимум, °C −4,3 −3,6 0,2 5,9 11,6 15,2 17,3 16,9 12,0 6,8 1,6 −2,8 6,4
Апсолутни минимум, °C −28,4 −28,9 −21,1 −6,6 −1,1 3,6 7,8 5,5 −2,4 −10,8 −21,6 −22,4 −28,9
Количина падавина, mm 36 31 34 39 46 65 62 56 62 36 37 39 543
Извор: Погода и Климат


Историја[уреди]

Први писани трагови о Кишињеву датирају из 1466. године када је био под владавином молдавског кнеза Стефана III. Након његове смрти град пада под контролу Османског царства. Татари га руше у 18. веку. Постепено је град претрпео страшна разарања и у Руско-турском рату од 1787. до 1792. год. Кишињев је предат Русији заједно са остатком Бесарабије. Од тада је град познат по свом руском називу Кишињев. Након Првог светског рата ушао је у састав Румуније, али је поново са остатком Бесарабије враћен Совјетском Савезу 1940. године и постао је глави град новоосноване Молдавске Совјетске Републике. Током Другог светског рата био је окупиран од стране немачких снага и тешко оштећен. Након завршетка рата град је обновљен. Овај град је био поприште великих демонстрација пре него што је Молдавија добила независност.[2]

Становништво[уреди]

Према попису 2012. године број становника унутар града је 667 600 становника, а цела општина броји 794 800.[3]

Јеврејска заједница[уреди]

Стефан Велики, главна историјска личност Молдавије.
Православна катедрала.
Јеврејско гробље.

Кишињев је био трговачки град па је у њему била врло јака Јеврејска заједница. Пре Другог светског рата град је имао 70 синагога а данас је оперативна само једна. 1913. године 35% популације Кишињева су чинили Јевреји да би данас тај проценат био сведен на само 3 %. Два велика антисемитска погрома су се одиграла у овом граду 1903. и 1905. изазивајући масовно исељавање Јевреја у западну Европу.

Привреда[уреди]

Индустрија[уреди]

Град је главни индустријски центар Молдавије, а нарочито је важан за лаку индустрију и производњу машина, трактора, пумпи, фрижидера и опреме за мерење. У прерађивачкој индустрији битна је производња вина, брашна, прерада дувана, фабрике обуће и одеће. Велики део укупне производње Молдавије долази из овог града.

Саобраћај[уреди]

Градски саобраћај обухвата 24 тролејбуске и 29 аутобуских линија. Такође постоји и доста мини аутобуса који углавно прате аутобуске трасе. Развијен је и железнички саобраћај који је земља повезана са Русијом, Белорусијом, Румунијом... У граду постоји и један аеродром.

Култура и образовање[уреди]

Кишињев је културни центар земље са Академијом наука и 12 државних универзитета и више приватних. Град има Музичку академију, Молдавијски државни уметнички музеј као и неколико научно истраживачких установа и лабораторија.

Влада[уреди]

Градоначелник Кишињева је члан либералне странке Дорин Киртоака.

Референце[уреди]

  1. ^ www.weather.gov.hk, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ evropski-gradovi-kisinjev, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ www.statistica.md, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: