Пређи на садржај

Пшеворска култура

С Википедије, слободне енциклопедије
Пшеворска култура

Подручје Пшеворске културе
Географија
Континент Европа
Регија Пољска, Средња Европа
Земља Пољска, Украјина
Главни локалитет Пшеворск
Друштво
Језик непознат
Друштвено уређење земљорадници
Период
Историјско доба Гвоздено доба
Настанак 2. век п. н. е.
Престанак 4. век
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Лужичка култура
Портал Археологија

Пшеворска култура је археолошка култура гвозденог доба (2. век пне4. век) на територији данашње јужне и централне Пољске. Име носи по пољском граду Пшеворск у коме су пронађени први предмети ове културе.

Пшеворска култура на овој територији наслеђује Лужичку културу. Ова култура се развијала паралансно са суседном Зарубинском културом која је постојала у исто време. Током 2. века носиоци пшеворске културе мигрирају ка средини Дунава, где преносе Прешевску културу, и на територију западне Украјине. На основу северних варијанти Пшеворске културе на простору између Одре и Висле формирана је суковско-джедзичка култура (лехитска култура). На крају развоја римских провинција 4. века Пшеворска култура била је прекинута инвазијом ратоборни номадских племена — Хуна. Део месног становништва преселио се на запад на територије Римског царства.

Током ископавања откривен је велики број фрагмената римских копаља и др. оружја, који су коришћени у римској војсци. Носилац Пшеворске културе имали су развијено оружје: мачеви, џилити, стреле [5]. Керамика се производила користећи лончарски точак.

Неки истраживачи верују да ово словенска култура и њене носиоце идентификују са медијским Вендима, Словенима и Келтима.[1] Међутим, то није видљиво у потпуном континуитету са каснијим културама: после 4. века (инвазија Хуна) пшеворски споменици у Пољској су непознати. Део пшеворске традиције наслеђује Прашко-корчанска култура.[2][3].