Извор странице Пшеница

{{automatic taxobox
| name = Пшеница
| image = Wheat close-up.JPG
| image2 = Koeh-274.jpg
| image width = 250п
| taxon = Triticum
| authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
| subdivision_ranks = Врсте
| subdivision = {{div col}}{{ubl|-{''[[Triticum aestivum|T. aestivum]]''}-|-{''[[Triticum aethiopicum|T. aethiopicum]]''}-|-{''[[Triticum araraticum|T. araraticum]]''}-|-{''[[Triticum boeoticum|T. boeoticum]]''}-|-{''[[Triticum carthlicum|T. carthlicum]]''}-|-{''[[Triticum compactum|T. compactum]]''}-|-{''[[Emmer|T. dicoccoides]]''}-|-{''[[Triticum dicoccon|T. dicoccon]]''}-|-{''[[Triticum durum|T. durum]]''}-|-{''[[Triticum ispahanicum|T. ispahanicum]]''}-|-{''[[Triticum karamyschevii|T. karamyschevii]]''}-|-{''[[Triticum macha|T. macha]]''}-|-{''[[Triticum militinae|T. militinae]]''}-|-{''[[Triticum monococcum|T. monococcum]]''}-|-{''[[Triticum polonicum|T. polonicum]]''}-|-{''[[Spelta|T. spelta]]''}-|-{''[[Triticum sphaerococcum|T. sphaerococcum]]''}-|-{''[[Triticum timopheevii|T. timopheevii]]''}-|-{''[[Triticum turanicum|T. turanicum]]''}-|-{''[[Triticum turgidum|T. turgidum]]''}-|-{''[[Triticum urartu|T. urartu]]''}-|-{''[[Triticum vavilovii|T. vavilovii]]''}-|-{''[[Triticum zhukovskyi|T. zhukovskyi]]''}-}}{{div col end}}
<small>Референце:<br /> -{[http://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=42236&print_version=PRT&source=to_print Serial No. 42236] [[Integrisani taksonomski informacioni sistem|ITIS]]}- 2002-09-22</small>
}}
'''Пшеница''' ([[латински језик|лат.]] ''-{Triticum}-'' spp.)<ref name = Belderok/><ref name = Shewry/> јесте врста [[житарице]] које се узгаја широм света. Глобално, она је најважнија зрнаста биљка која се користи за људску исхрану и друга је на лествици укупне производње приноса [[житарице|житарица]], одмах иза [[кукуруз]]а; док је трећа [[пиринач]]. Пшеница потиче из подручја [[Левант]]а и [[Блиски исток|Блиског истока]].

Пшенична зрна су главни прехрамбени производ који се користи за добијање [[брашно|брашна]] за [[хлеб]], [[колач]]е, [[pasta|тестенине]] итд; и за ферментацију у производњи [[пиво|пива]], [[алкохол]]а, [[вотка|вотке]] и [[био-горива|биогорива]]. Љуска жита која се одваја при изради брашна назива се [[мекиња]]. Пшеница се сеје на одређеном простору као крмно биље, а [[slama|слама]] се користити као застирка у стајама и шталама, као грађевински материјал за израду кровова, или за зидање балама сламе.

У 2013. свјетска производња пшенице износила је 713 милиона [[тона]], што је трећа по количини произвођена житарица, после [[кукуруз]]а (1.016 милијарда тона) и [[пиринач|риже]] (745 милиона тона).<ref name="faostat567"/> Пшеница је 2009. године била друга житарица по количини производње, те године светска производња износила је 682 милиона тона (након кукуруза са 817 милиона тона), а испред риже (679 милиона тона).<ref name="OSU2009"/>

Пшеница се убраја у житарице које се узгајају на пољопривредној површини која је међу највећим од свих других врста хране. Светска трговина пшеницом је већа од трговине свим другим житарицама заједно.<ref name="WheatBread"/> Глобално, она је водећи извор биљних [[протеин|беланчевина]] у људској исхрани, јер има виши садржај беланчевина од других значајних житарица, кукуруза и риже.<ref name="ardusda"/> У погледу постотка потрошње за храну од укупно произведене количине, она је тренутно друга главна пољопривредна култура послије риже, а испред кукуруза, што је временом дало могућност да се кукуруз далеко више користи за исхрану домаћих животиња. [[Археологија|Археолошки]] налази наводе да се [[доместикација|припитомљавање]] пшенице први пут десило у подручјима познатим као „[[Плодни полумесец]]“.

== Историја ==
Узгој, наизменично сеање и жетва зрна дивљих трава довела је до настанка одомаћених сојева, као [[Генске мутације|мутираних]] облика пшенице које су фармери циљано одабирали. Код домаће пшенице, зрна су знатно већа а семе (унутар класића) остаје приљубљено кољену путем очврслих класних вретена ({{јез-фр|рацхис}}) током жетве. Код дивљих сојева, много више ломљива класна вретена омогућавају кољену да се лакше „расцвета“ и проспе класиће.<ref name="Tanno"/> Фармери можда нису свесно бирали такве особине, али су се промене једноставно десиле а с њима је и олакшано прикупљање сјеменки. Осим тога, таква ''спонтана'' селекција била је врло важан део одомаћивања ових биљака. Као особине које су побољшале пшеницу као извор хране ''такође'' су укључивале и губитак природних механизама којим су дивље врсте пшенице распршавале своје семе, док врло „припитомљене“ врсте пшенице готово никако не могу опстати у дивљини.

[[Датотека:Usdaeinkorn1 Triticum monococcum.jpg|лево|170п|мини|Једнозрна пшеница (-{''Triticum monococcum''}-]]
Узгој пшенице се почео ширити изван „Плодног полумесеца“ тек након 8000. п. н. е. [[Jared Diamond|Џаред Дајмонд]] је проучавао ширење култивираних сорти [[двозрна пшеница|двозрне пшенице]] започетих у „Плодном полумесецу“ приближно пре 8800. п. н. е. Археолошке анализе дивље двозрне пшенице показале су да је она први пут култивирана у јужним подручјима [[Левант]]а, где су њени остаци датирани у период око 9600. п. н. е.<ref name="ColledgeArchaeology2007"/><ref name="sciencefromisrael"/> Генетске анализе дивље ''[[једнозрна пшеница|једнозрне пшенице]]'' сугеришу да је она први пут узгојена у планинама [[Karaca Dağ|Караџа]] у југоисточној [[Турска|Турској]]. Датирани археолошки остаци једнозрне пшенице у ископинама насеља у близини тог подручја, укључујући и она код [[Tell Abu Hureyra|Тел Абу Хурејра]] у Сирији, указују да се припитомљавање једнозрне пшенице десило у близини планинског ланца Караџа.<ref name="Hogan"/> Уз необичан изузетак два зрна пронађена код [[Iraq ed-Dubb|Ирак ед-Даба]], најранији налаз доказан [[Метод радиоактивног угљеника|методом <sup>14</sup>C]] за једнозрну пшеницу остаје код Абу Хурејра око 7800 до 7500. п. н. е.<ref name="Heun"/>

Остаци пожњевене двозрне пшенице са неколико места у близини ланца Караџа датирани су у период између 8600. п. н. е. (код [[Çayönü|Чајонја]]) и 8400. п. н. е. (Тел Абу Хурејра), а то је периоду [[неолит|млађег каменог доба]]. Уз изузетак Ирак ед-Даба, најраније радиоугљенично датирање припитомљене двозрне пшенице остаје пронађено у најдубљим слојевима [[Tell Aswad|Тел Асвада]] у базену [[Дамаск]]а, у близини планине Хермон у [[Сирија|Сирији]]. Те остатке су [[Willem van Zeist|Вилем ван Зајст]] и његов помоћник датирали око 8800. п. н. е. Такође су закључили да насељеници из Тел Асвада нису сами развили овај облик пшенице, него су је припитомљену донели са собом из још неутврђеног подручја.<ref name="ozkan"/>

Узгајање двозрне пшенице досегло је до данашње [[Грчка|Грчке]], [[Кипар|Кипра]] и [[Индија|Индије]] до 6500. п. н. е, до [[Египат|Египта]] након 6000. п. н. е. те [[Њемачка|Немачке]] и [[Шпанија|Шпаније]] око 5000. п. н. е.<ref name="Diamondj"/> „Стари Египћани су заправо стекли знање справљања [[хлеб|хљеба]] и кориштења пећи, те су његово печење развили у прве индустрије производње хране у великом обиму“.<ref name="Grundas"/> Око 3000. п. н. е. пшеница је досегла Енглеску и [[Скандинавија|Скандинавију]]. Око хиљаду година касније дошла је и до [[Кина|Кине]]. Пшеница која се употребљавања за првобитни хлеб била је -{''Triticum aestivum''}- са довољним количинама [[gluten|глутена]] за хлеб с квасцем, а она је идентифицирана кориштењем ДНК анализе у узорцима из древних силоса, датираних око 1350. п. н. е. у околини Асироса у грчкој провинцији [[Македонија (Грчка)|Македонији]].<ref name="Sheffield"/> Из Азије, пшеница се проширила целом Европом. У Енглеској, слама од пшенице се користила за покривање кровова у [[бронзано доба|бронзаном добу]], па све до краја 19. века.<ref name="belderokb"/>

== Генетика ==
[[Датотека:Пшеница у Мачви 02.jpg|десно|220п|мини|Поље пшенице у Мачви]]
[[Генетика]] пшенице је сложенија од већине других одомаћених врста. Неке врсте пшенице су диплоидне, са два сета [[хромозом]]а, али су многе и стабилни [[плоидија|полиплоиди]] са четири сета хромозома (тетраплоиди) или шест (хексаплоиди).<ref name="Hancock"/>
* [[Једнозрна пшеница]] (-{''T. monococcum''}-) је диплоидна (АА, два комплемента са седам хромозома, 2-{n}-=14).<ref name="Belderok" />
* Већина тетраплоидних врста пшенице (нпр. двозрна и тврда (дурум)) су изведене из дивље двозрне пшенице, -{''T. dicoccoides''}-. Сама дивља двозрна је резултат хибридизације између две диплоидне дивље траве -{''T. urartu''}- и дивље јарчеве траве попут -{''Aegilops searsii''}- или -{''[[Aegilops speltoides|Ae. speltoides]]''}-. Непозната врста траве никад није откривена међу данашњим дивљим врстама траве, али најближи живи сродник јој је -{''Aegilops speltoides''}-. Хибридизација којом је настала дивља двозрна пшеница (ААББ) десила се у дивљини, давно пре њеног припитомљавања,<ref name="Hancock"/> а одвијала се природним одабиром.
* Хексаплоидна пшеница је еволуирала на фармама и пољима. Могуће је да је припитомљена двозрна или тврда пшеница хибридизирана са неком другом дивљом диплоидном травом (-{''[[Aegilops tauschii]]''}-) čиме су настале хексаплоидне пшенице, [[динкел]] (крупник, -{''Triticum spelta''}-) и [[обична пшеница]] (мека пшеница, -{''Triticum aestivum''}-).<ref name="Hancock" /> Оне имају ''три'' сета упарених хромосома, три пута више него код диплоидне пшенице.

Присуство одређених верзија гена пшенице важна је за принос ове житарице. Поред мутантних везија гена давно одабраних током одомаћења врсте, постоје и много новије свесне селекције [[алел]]а који утичу на особине раста. Гени за ''патуљасти'' сој, који су први пут кориштени за узгој јапанске сорте -{''Norin 100''}-, дали су пшеницу ниског раста, а која је имала огроман ефекат на њене приносе широм света, постајући један од главних фактора успеха такозване [[Зелена револуција|„Зелене револуције“]] у Мексику и Азији као иницијативе професора [[Norman Borloug|Нормана Борлауга]]. Гени за патуљасту пшеницу омогућили су да [[угљеник]] фиксиран у биљци [[фотосинтеза|фотосинтезом]] буде преусмерен према производњи семена, а такође је дошло до умањења проблема „полегле пшенице“. Легање пшенице се дешава када њена стабљика пада на земљу због ветра те труне, док обилна нитратима богата прехрана пшенице даје виши раст и већу отпорност на овај проблем. До 1997. око 81% подручја под пшеницом у земљама у развоју било је засејано патуљастим сортама пшенице, што је дало повећане приносе и бољи одговор на нитратна ђубрива.

=== Хибриди ===
[[Датотека:USDA wheat.jpg|лево|мини|190п|Пшеница се користи у широком распону прехрамбених намирница]]
Пошто је пшеница самоопрашујућа биљка, креирање [[Хибрид (биологија)|хибридних варијетета]] захтева знатни напор. Веома високи трошкови добијања хибридног семена пшенице у односу на њихове просечне користи одвратили су фармере од широке примене хибрида<ref name="abramm"/><ref name="spiegelb"/> иако развој хибрида траје већ деценијама.<ref name="hybridwheat"/> Сорте Ф1 хибрида не треба мешати са сортама изведеним помоћу стандардног укрштања биљака. [[Хетероза]] односно хибридна снага (раширена код Ф1 хибрида кукуруза) дешава се у обичној (хексаплоидној) пшеници, али је врло тешко добити семе хибридних сорти у комерцијалном обиму као што се то ради код кукуруза, јер су у ботаничком смислу цветови пшенице ''савршени'' (тј. ''прави цветови'') што значи да имају и мушке и женске делове цвета (и тучак и прашнике), те се обично [[Опрашивање#Самоопрашивање|самоопрашују]].<ref name="Bajaj"/> Семе комерцијалне хибридне пшенице се производи користећи хемијска хибридизацијска средства, регулаторе раста биљака (биљне хормоне) који селективно утичу на развој [[полен]]а или природне системе цитоплазматско-мушке стерилности. Хибридна пшеница имала је ограничен успех на тржиштима Европе (нарочито Француске), САД-а и Јужноафричке Републике.<ref name="Amarjitb"/>

== У исхрани ==
{{nutritionalvalue
| name= Пшеница, тврда црвена озима
| kJ=1368
| protein=12.61 g
| water=13.1 g
| fat=1.54 g
| carbs=71.18 g
| fiber=12.2 g
| sugars=0.41
| calcium_mg=29
| iron_mg=3.19
| magnesium_mg=126
| phosphorus_mg=288
| potassium_mg=363
| sodium_mg=2
| zinc_mg=2.65
| manganese_mg=3.985
| thiamin_mg=0.383
| riboflavin_mg=0.115
| niacin_mg=5.464
| pantothenic_mg=0.954
| vitB6_mg=0.3
| folate_ug=38
| choline_mg=31.2
| vitE_mg=1.01
| vitK_ug=1.9
| opt1n=Selenium
| opt1v=70.7 µg
| source_usda=1
| note=[https://ndb.nal.usda.gov/ndb/search/list?qlookup=20072&format=Full Линк на унос у УСДА бази података]
}}

Сирова обична пшеница се може млети у [[брашно]], док се млевењем тврде пшенице може добити [[гриз]]. Осушена и проклијала пшеница даје [[слад]], а такође се и мрви, реже у ломљену пшеницу, кува на пари, суши у бунгур познат и као крупица. Ако се сирова пшеница изломи на комадиће у млину, како се то обично ради, спољна опна се може користити у разне сврхе, попут мекиња. Пшеница је основни састојак за бројна јела и намирнице, попут разних врста [[хлеб]]а, каше, крекера, бисквита, палачинки, пита, пасте, колача, торти, мафина, ролата, крофни, [[боза|бозе]] (алкохолно пиће), пахуљица и слично.

Порција од 100 грама пшенице даје 327 калорија те је изврстан извор великог броја незамењивих прехрамбених састојака попут [[протеин|беланчевина]], дијететских влакана, [[манган]]а, [[фосфор]]а и [[ниацин]]а (витамин Б3). Такођер присутни су и бројни други витамини из Б групе као и многи минерали. У пшеници је просечно 13% воде, 71% угљених хидрата, 1,5% масноћа и 13% беланчевина.

=== Свјетска потрошња ===
[[Датотека:WheatYield.png|мини|лево|180п|Просечни приноси пшенице 2000. године у свету]]

Пшеница се у свету узгаја на више од 218 милиона хектара,<ref name="faostat567"/> што је више од било које друге биљке. Светска трговина пшеницом је већа него трговина свим другим житарицама заједно. Заједно с рижом, пшеница је најосновнија светска прехрамбена намирница. Она се сматра основном компонентом исхране због тога што има изузетно добру агрономску прилагодљивост са могућношћу да расте од готово субарктичких подручја до [[екватор]]а, те од нивоа мора до висоравни на [[Тибет]]у, на око 4.000 м изнад нивоа мора.

Осим агрономске прилагодљивости, пшеница нуди и лакоћу и једноставност складиштења зрна и лакоћу његовог претварања у брашно, које је јестива и занимљива намирница са бројним могућностима припреме. Пшеница је један од најважнијих извора [[Угљени хидрат|угљених хидрата]] у већини земља света. Беланчевине из пшенице врло лако може да свари готово 99% светског становништва (заправо сви осим особа са поремећајима повезаним с [[gluten|глутеном]]), као и њен [[скроб]]. Мале количине животињских и легуминозних протеина се додају пшеници како би храна заснована на њој била изузетно храњива.<ref name="bsagro"/>

=== Здравствени ризик ===
[[Целијачна болест]] погађа 1% до 2% опште популације,<ref name="LundinWijmenga2015"/> али већина случајева остаје непрепозната, недијагнозирана и нелечена.<ref name="Fasano2005Pediatric"/><ref name="ElliBranchi"/> И док је целијачна болест узрокована реакцијом организма на беланчевине из пшенице, она није исто што и алергија на пшеницу.<ref name="CatassiBai2013"/> Друге болести које изазива конзумирање глутена су нецелијачна осетљивост на глутен,<ref name="LudvigssonLeffler"/> [[глутенска атаксија]] и -{''[[dermatitis herpetiformis]]''}-.<ref name="LudvigssonLeffler" />

== Врсте ==
; Хексаплоидне врсте
* '''[[Обична пшеница]]''', ''крушна пшеница'', понегде и ''мека пшеница'' (-{''T. aestivum''}-) – хексаплоидна врста која се и највише узгаја у свету.
*[[Spelta|Спелта]] или ''крупник'' (-{''T. spelta''}-) – друга хексаплоидна врста култивирана у ограниченим количинама. Спелта се понекад сматра и подврстом обичне пшенице (-{''T. aestivum''}-) с којом је у блиском сродству, а тада би њено научно ботаничко име било -{''Triticum aestivum'' subsp. ''spelta''}-.

; Тетраплоидне врсте
* '''[[Тврда пшеница]]''' или ''дурум'' (-{''T. durum''}-) – јесте једина тетраплоидна форма пшенице која се данас употребљава у значајнијем обиму, те је друга највише узгајана врста пшенице у свету.
* '''[[Двозрна пшеница]]''' или ''емер'' (-{''T. dicoccon''}-) – јесте тетраплоидна врста која се у античко време знатно више узгајала него данас.
* Хорасанска пшеница (-{''Triticum turgidum ssp. turanicum''}- или -{''Triticum turanicum''}-) јесте тетраплоидна врста пшенице. Она је такође античка врста житарица. Често се под појмом ''[[Велики Хорасан|Хорасан]]'' мисли на историјско подручје у данашњем [[Авганистан]]у и североисточном [[Иран]]у. Ова житарица је двоструко већа од данашње пшенице, а позната је по свом богатом, донекле орашастом укусу.

; Диплоидне врсте
* '''[[Једнозрна пшеница]]''' (-{''T. monococcum''}-) – јесте диплоидна врста пшенице са дивљим и култивираним варијантама. Ова врста је одомаћена у исто време као и двозрна, али никад није досегла исту важност у људској исхрани.

=== Списак врста ===

<div style="height:100px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;">
{{colbegin|colwidth=20em}}
* -{''[[Triticum aestivum L.</small>}-
* -{''[[Triticum aethiopicum]]'' <small>Jakubz.</small>}-
* -{''[[Triticum araraticum]]'' <small>Jakubz.</small>}-
* -{''[[Triticum boeoticum]]'' <small>Boiss.</small>}-
* -{''[[Triticum carthlicum]]'' <small>Nevski</small>}-
* -{''[[Triticum compactum]]'' <small>Host</small>}-
* -{''[[Triticum dicoccoides]]'' <small>(Körn.) Körn. ex Schweinf.</small>}-
* -{''[[Triticum dicoccon]]'' <small>Schrank ex Schübl.</small>}-
* -{''[[Triticum durum]]'' <small>Desf.</small>}-
* -{''[[Triticum ispahanicum]]'' <small>Heslot</small>}-
* -{''[[Triticum karamyschevii]]'' <small>Nevski</small>}-
* -{''[[Triticum monococcum]]'' <small>L.</small>}-
* -{''[[Triticum polonicum]]'' <small>L.</small>}-
* -{''[[Triticum spelta]]'' <small>L.</small>}-
* -{''[[Triticum thaoudar]]'' <small>(Hausskn.) Jakubz.</small>}-
* -{''[[Triticum timopheevii]]'' <small>(Zhuk.) Zhuk.</small>}-
* -{''[[Triticum turanicum]]'' <small>Jakubz.</small>}-
* -{''[[Triticum turgidum]]'' <small>L.</small>}-
* -{''[[Triticum urartu]]'' <small>Thumanian ex Gandilyan</small>}-
* -{''[[Triticum vavilovii]]'' <small>Jakubz.</small>}-
* -{''[[Triticum zhukovskyi]]'' <small>Menabde & Ericzjan</small>}-
{{colend}}
</div>

== Привреда ==
Пшенична зрна се класификују према особинама зрна за намену на тржишту производа. Купци пшенице употребљавају класификације да им помогну при одлуци коју пшеницу купити, јер свака класа има своју употребу. Произвођачи пшенице одређују које класе су најпрофитабилније за [[производња|производњу]] у одређеном систему производње. Пшеница је широко узгајана јер даје добар принос по јединици површине, добро расте и у умерено кратким сезонама и даје висококвалитетно [[брашно]] које се користи у пекарству. Хлеб се углавном прави од пшеничног брашна, али и од других житарица као што су [[раж]] и [[овас|зоб]]. И многе друге врсте хране се израђују од пшеничног брашна, што резултује великом потражњом за житарицама чак и у земљама са знатнијим вишком хране.

== Фотогалерија ==
Пшенична поља у Србији
{{multiple image
 | align = left
 | total_width = 500
 | image1 = Пшеница7.JPG
 | image2 = Пшеница10.JPG
 | image3 = Пшеница1.JPG
}}
{{multiple image
 | align = left
 | total_width = 500
| image4 = Пшеница0.JPG
 | image5 = Пшеница у Мачви 01.jpg
 | footer = 
}}{{clear}}

== Види још ==
* [[Главница пшенице]]
*[[Тржиште пшенице]]

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="LudvigssonLeffler">{{cite journal|vauthors=Ludvigsson JF, Leffler DA, Bai JC, Biagi F |display-authors=etal|title=The Oslo definitions for coeliac disease and related terms |journal=Gut |volume=62 |issue=1 | datum=1. 1. 2013 |pmid=22345659 |pmc=3440559 |doi=10.1136/gutjnl-2011-301346|pages=43-52}}</ref>
<ref name="CatassiBai2013">{{cite journal|vauthors=Catassi C, Bai J, Bonaz B, Bouma G |display-authors=etal|title=Non-celiac gluten sensitivity: the new frontier of gluten related disorders|journal=Nutrients|volume=5|issue=10|year=2013|issn=2072-6643|doi=10.3390/nu5103839|pmid=24077239|pages=3839-3853}}</ref>
<ref name="ElliBranchi">{{cite journal|vauthors=Elli L, Branchi F, Tomba C, Villalta D|display-authors=etal| title = Diagnosis of gluten related disorders: Celiac disease, wheat allergy and non-celiac gluten sensitivity |journal=World J Gastroenterol |volume=21 |issue=23 |datum= 1. 6. 2015|pmid=26109797 |pmc=4476872 | doi=10.3748/wjg.v21.i23.7110|pages=7110-9}}</ref>
<ref name="Fasano2005Pediatric">{{cite journal|last=Fasano|first=A.|title= Clinical presentation of celiac disease in the pediatric population |journal= Gastroenterology |volume= 128|issue= 4 dod. 1|pages=S68-73 |datum =1. 4. 2005 |pmid=15825129 |doi= 10.1053/j.gastro.2005.02.015}}</ref>
<ref name="LundinWijmenga2015">{{cite journal|vauthors=Lundin KE, Wijmenga C|title=Coeliac disease and autoimmune disease-genetic overlap and screening|journal=Nat Rev Gastroenterol Hepatol |volume=12 |issue=9 |datum =1. 9. 2015|pmid=26303674|doi=10.1038/nrgastro.2015.136|pages=507-15}}</ref>
<ref name="Amarjitb">{{cite book|author=Basra, Amarjit S. |title=Heterosis and Hybrid Seed Production in Agronomic Crops|location=|publisher=Haworth Press|year=1999|isbn=978-1-56022-876-9|pages=81-82}}</ref>
<ref name="Bajaj">{{cite book|author=Bajaj, Y. P. S. |title=Wheat|location=|publisher=Springer|year=1990|isbn=978-3-540-51809-9|pages=161-63}}</ref>
<ref name="hybridwheat">{{Cite web|url=http://www.hybridwheat.net/anglais/growing-hybrid-wheat-in-europe/history-of-hybrid-wheat/history-of-hybrid-wheat-627.aspx |title=History of hybrid wheat |accessdate=23. 7. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131218051925/http://www.hybridwheat.net/anglais/growing-hybrid-wheat-in-europe/history-of-hybrid-wheat/history-of-hybrid-wheat-627.aspx |archive-date=18. 12. 2013 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="spiegelb">Bill Spiegel za agriculture.com, 11. mart 2013. [http://www.agriculture.com/crops/wheat/technology/hybrid-wheats-comeback_147-ar30398 Hybrid wheat's comeback]</ref>
<ref name="abramm">Mike Abram za Farmers' Weekly. 17. maj 2011. [http://www.fwi.co.uk/articles/17/05/2011/126829/hybrid-wheat-to-make-a-return.htm Hybrid wheat to make a return]</ref>
<ref name="bsagro">{{cite web|url=http://bs-agro.com/index.php/news/other-countries/6512-u-s-australia-india-partnership-to-develop-climate-resilient-varieties-of-rice-and-wheat|title=USA: U.S., Australia, India partnership to develop climate-resilient varieties of rice and wheat|publisher=Bs-agro.com|datum=24. 5. 2013|accessdate=5. 2. 2014|accessdate=23. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203154606/http://bs-agro.com/index.php/news/other-countries/6512-u-s-australia-india-partnership-to-develop-climate-resilient-varieties-of-rice-and-wheat|archive-date=3. 12. 2013|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Hancock">{{cite book|author=Hancock, James F. |title=Plant Evolution and the Origin of Crop Species|url=https://archive.org/details/plantevolutionor0000hanc |location=|publisher=CABI Publishing|year=2004|isbn=978-0-85199-685-1|pages=}}</ref>
<ref name="belderokb">Belderok B ''et al.'' : ''Bread-Making Quality of Wheat'' Axel Springer AG. {{page|year=2000|isbn=978-0-7923-6383-5|pages=3}}</ref>
<ref name="Sheffield">{{cite web|url=http://www.sheffield.ac.uk/archaeology/research/wheat/wheat2 |title=the science in detail – Wheats DNA – Research – Archaeology – The University of Sheffield |publisher=Sheffield.ac.uk |datum=19. 7. 2011 |accessdate=27. 5. 2012}}</ref>
<ref name="Grundas">Grundas ST: Chapter: Wheat: The Crop, u: ''Encyclopedia of Food Sciences and Nutrition'' pp. 6130, 2003; Elsevier Science Ltd</ref>
<ref name="Diamondj">Diamond J : ''Guns, Germs and Steel, A short history of everybody for the last 13,000 years.'' Viking UK Random House. {{page|year=1997|isbn=978-0-09-930278-0|pages=}}</ref>
<ref name="ozkan">{{cite journal|url=http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/full/19/10/1797 | pmid = 12270906 | volume=19 | issue=10 | title=AFLP analysis of a collection of tetraploid wheats indicates the origin of emmer and hard wheat domestication in southeast Turkey |datum=1. 10. 2002 |vauthors= Ozkan H, Brandolini A, Schäfer-Pregl R, Salamini F |journal = Molecular Biology and Evolution | doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a004002|pages=1797-801}}</ref>
<ref name="sciencefromisrael">Feldman, Moshe, Kislev, Mordechai E.: [http://www.sciencefromisrael.com/app/home/contribution.asp?referrer=parent&backto=issue,2,14;journal,9,41;linkingpublicationresults,1:300170,1 ''Domestication of emmer wheat and evolution of free-threshing tetraploid wheat''] {{Wayback|url=http://www.sciencefromisrael.com/app/home/contribution.asp?referrer=parent&backto=issue,2,14;journal,9,41;linkingpublicationresults,1:300170,1 |date=20131206013930 }} u: "A Century of Wheat Research-From Wild Emmer Discovery to Genome Analysis", Israel Journal of Plant Sciences, Volume 55, Number 3 - 4 / (2007). p. 207—221, objavljeno na internetu 3. novembra 2008.</ref>
<ref name="Heun">{{cite journal|last=Heun|first=M. R.|display-authors=etal|year=1997|title=Site of Einkorn Wheat Domestication Identified by DNA Fingerprinting | url = |journal= Science | volume = 278 | issue = | doi = 10.1126/science.278.5341.1312|pages=1312-4}}</ref>
<ref name="Hogan">C. Michael Hogan. 2013. [http://www.eoearth.org/view/article/51cbf3547896bb431f6ac8f3/ ''Wheat''. Encyclopedia of Earth. National Council of Science and the Environment.] ur. Lakhdar Boukerrou</ref>
<ref name="ColledgeArchaeology2007">{{harvnb|Colledge|2007|p=40}}</ref>
<ref name="Tanno">{{cite journal|last=Willcox|first=Tanno K.|last2=Willcox|first2=G.|year=2006|title=How fast was wild wheat domesticated? |url=|journal=Science|volume = 311|issue= 5769|doi= 10.1126/science.1124635 |pmid= 16574859|pages=1886}}</ref>
<ref name="ardusda">"[http://www.ars.usda.gov/main/site_main.htm?modecode=12-35-45-00 Nutrient data laboratory]". Američko ministarstvo poljoprivrede.</ref>
<ref name="WheatBread">{{cite web|title=Bread Wheat|author=Curtis |author2=Rajaraman |author3=MacPherson|publisher= Food and Agriculture Organization of the United Nations |year=2002|url=http://www.fao.org/docrep/006/y4011e/y4011e00.htm}}</ref>
<ref name="OSU2009">{{cite web|title=World Wheat, Corn and Rice |publisher=Oklahoma State University, FAO Stat |url=http://nue.okstate.edu/crop_information/world_wheat_production.htm |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150610121002/http://www.nue.okstate.edu/Crop_Information/World_Wheat_Production.htm |archivedate=10. 6. 2015 |accessdate=23. 7. 2017 }}</ref>
<ref name = Belderok>{{Cite book||last=Robert|first=Belderok|last2=Mesdag|first2=Hans|last3=Donner|first3=Dingena A.|year=2000|title= Bread-Making Quality of Wheat|publisher=Springer|isbn=978-0-7923-6383-5|pages=3}}</ref>
<ref name = Shewry>{{Citation|last=Shewry|first=Peter R.|year=2009|title=Wheat|journal=Journal of Experimental Botany|volume=60|issue=6 |doi= 10.1093/jxb/erp058|pages=1537-1553}}</ref>
<ref name="faostat567">{{cite web|title=FAOStat|url=http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|accessdate=27. 1. 2015|archive-date=19. 06. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120619130038/http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|url-status=}}</ref>}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv||last=Robert|first=Belderok|last2=Mesdag|first2=Hans|last3=Donner|first3=Dingena A.|year=2000|title= Bread-Making Quality of Wheat|publisher=Springer|isbn=978-0-7923-6383-5|pages=3}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Colledge|first=Sue|location= Univerzitet College, London. Institut za arheologiju |title=The origins and spread of domestic plants in southwest Asia and Europe|url=https://books.google.com/books?id=D2nym35k_EcC&pg=PA40|accessdate=5. 7. 2011|year=2007|publisher=Left Coast Press|isbn=978-1-59874-988-5|pages=40}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Bonjean|first=Alain P.|title=The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding |url=http://books.google.com/books?id=b9FyQgAACAAJ |year=2001|publisher=Intercept Limited |isbn=978-1-898298-72-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Maarten Angus|first=William |last2=Bonjean|first2=Alain P. |last3=van Ginkel|first3=Maarten|title=The World Wheat Book: A History of Wheat Breeding|url=http://books.google.com/books?id=JE3N-0gP0OMC|year=2011|publisher=Lavoisier|isbn=978-2-7430-1102-4|pages=}}
* -{[http://www.economist.com/science/displaystory.cfm?story_id=5323362&no_na_tran=1 Ears of plenty: The story of wheat], [[Економист|The Economist]], Dec 24th (2005). p.&nbsp;28-30}-
* Blaženčić Ž. Danon J. 1989. Hranljivo, lekovito, otrovno i začinsko bilje. Beograd: Naučna knjiga.
* Bray N. Trump D. 1982. Dictionary of Archaeology. Haruondsworth: Penguin.
* Curtis H. Evert R. Raven P. 1981. Biology of plants. New York: Worth Publishers.
* Domol R. Urban S. 1948. Botanika za V razred gimnazije. Zagreb: Nankladni zavod Hrvatske.
* Joanović M. 1985. Privreda praistorije, katalog za izložbu. Vršac: Narodni muzej u Vršcu.
* Josifović M. at all. 1976. Red: Poales. Flora SR Srbije. VIII: 259.
* Kojić M. 1991. Botanika. Beograd: Nauka.
* Srejović D. 1997. Arheološki leksikon. Beograd: Savremena administracija.
* Bonjean, A.P., and W.J. Angus. {{page1|location=editors). The World Wheat Book|publisher=a history of wheat breeding. Lavoisier Publ., Paris. 1131 pp. (2001|year=|isbn=978-2-7430-0402-6|pages=}}
* {{citation |editor-last=Christen, Olaf |title= Winterweizen. Das Handbuch für Profis |publisher=DLG-Verlags-GmbH|year=2009|isbn=978-3-7690-0719-0|language=German|pages=}}
* -{Garnsey Peter, Grain for Rome, in Garnsey P., Hopkins K., Whittaker C. R. (editors), Trade in the Ancient Economy, Chatto & Windus, London}- 1983
* Head L., Atchison J., and Gates A. ''Ingrained: A Human Bio-geography of Wheat''. Ashgate Publ., Burlington. 246 pp. {{page|year=2012|isbn=9781-4094-3787-1|pages=}}
* -{Jasny Naum, ''The daily bread of ancient Greeks and Romans'', Ex Officina Templi, Brugis}- 1950
* -{Jasny Naum, ''The Wheats of Classical Antiquity, J''. Hopkins Press, Baltimore}- 1944
* -{Heiser Charles B., ''Seed to civilisation. The story of food,'' (Harvard University Press,}-) 1990
* -{Harlan Jack R., ''Crops and man'', American Society of Agronomy, Madison}- 1975
* {{cite book
|editor1-first=S. 
|editor1-last=Padulosi 
|editor2-first=K. 
|editor2-last=Hammer 
|editor3-first=J. 
|editor3-last=Heller |year=1996 
|title=Hulled wheats 
|series=Promoting the conservation and use of underutilized and neglected crops. 4 |publisher=International Plant Genetic Resources Institute, Rome, Italy |url=http://www.bioversityinternational.org/Publications/pubfile.asp?ID_PUB=54 
|archive-url=https://web.archive.org/web/20071204075325/http://www.bioversityinternational.org/Publications/pubfile.asp?ID_PUB=54 
|url-status=dead 
|archive-date=4. 12. 2007 
|df= 
}}
* -{Saltini Antonio, ''I semi della civiltà. Grano, riso e mais nella storia delle società umane'', Prefazione di Luigi Bernabò Brea, Avenue Media, Bologna}- 1996
* -{Sauer Jonathan D., ''Geography of Crop Plants. A Select Roster'', CRC Press, Boca Raton}-
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Triticum}}
* dipl. ing. Milena Marković: [http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/vrste-psenice-i-genetski-modifikovana-psenica Vrste pšenice i genetski modifikovana pšenica], Tehnologija hrane, {{simboli jezika|sr|srpski}}
* [https://web.archive.org/web/20110520051500/http://sllist.ba/glasnik/2011/broj6/broj.htm Pravilnik o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja u Bosni i Hercegovini], Sl. novine broj 6/11 od 25. januara 2011, {{simboli jezika|bs|bosanski}}
* [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/crops/wheat.html -{''Triticum species''}-]
* -{[http://www.geochembio.com/biology/organisms/wheat/ '''Triticum aestivum''': facts, developmental stages, and inflorescence at GeoChemBio] {{Wayback|url=http://www.geochembio.com/biology/organisms/wheat/ |date=20131203170659 }}}-

{{Лаксативи}}
{{Taxonbar|from=Q12106}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Poales]]
[[Категорија:Житарице]]