Пређи на садржај

Роза Тајкон

С Википедије, слободне енциклопедије
Роза Тајкон
Роза Тајкон на Ромској јубиларној конференцији марта 2012.
Лични подаци
Датум рођења(1926-07-30)30. јул 1926.
Место рођењаШведска
Датум смрти1. јун 2017.(2017-06-01) (90 год.)
Место смртиШведска
Уметнички рад
НаградеНаграда Улоф Палме

Роза Тајкон (швед. Rosa Taikon; 30. јул 1926 — 1. јун 2017) је била шведски ромски кујунџија, активисткиња против антициганизма у Шведској и иностранству и прва Калдерашкиња награђена за свој рад. Добитница је награде Улоф Палме 2013. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 30. јула 1926. као ћерка Јохана Иштвана Тајкона и Агде Карлсон.[2] Отац јој је био власник сајмишта, трговац, казанџија и музичар. Први пут је посетио Шведску 1898. године, а одлучио је да се пресели у њу 1914. након што је шведска влада забранила примање Рома у земљу.[3] Прво се оженио руском имигранткињом Машом са којом није имао деце, а током 1920-их је упознао Карлос која је радила као конобарица у ресторану у Гетеборгу. Поред Розе, имали су ћерке Катарину и Паулину и сина Пола.[2] Сви заједно су живели са Машом која им је била као бака или прабака.[3] Када је Тајкон имала шест година, 1932. јој је мајка преминула од туберкулозе. Убрзо након тога је добила маћеху из Сундсвала. На сваке три недеље су се селили по Шведској у потрази за послом.[4] Многе школе су одбијале да приме ромске ученике па их је отац обучавао за рад. Са десет година је почела да ради као бубњар у очевом оркестру. Године 1947. се обучавала за кујунџију, традиционални занат мушкараца у њеној породици. Похађала је школу за образовање одраслих Birkagårdens Folkhögskola 1957—1959. и студирала је на Универзитетском колеџу у Стокхолму 1961—1966.[5] Године 1962. јој је убијен брат и то ју је мотивисало да постане истакнута ромска активисткиња у Шведској. Са сестром Катарином је објавила књигу Zigenerska 1963.[6] Године 1969. је њен рад као кујунџије препознат на изложби у Националном музеју у Стокхолму.[7] Била је један од домаћина прославе Sommar 1984.[8] Исте године је гостовала у серији Här är ditt liv, шведској верзији This Is Your Life.[9] Током лета 1994. је одржала велику изложбу својих дела у Арбру.[7] Била је удата за Алана Видегрена 1948—1952. и кујунџију Бернда Јануша 1967—1987. Награђена је медаљом Illis quorum 2010. и наградом Улоф Палме 2013. за изузетан рад кујунџије сребра и ромског активизма.[10][11] Била је тетка Џима Џидхеда.[12][2] Преминула је 1. јуна 2017. и сахрањена је у Стокхолму. Њена радионица је накнадно поклоњена Музеју Хелсингландс, а 2021. године је постала део сталне поставке музеја.[13] Неки од њених радова су изложени у Националном музеју и Музеју у Гетеборгу.[14][15]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • 1953 — Marianne
  • 1950 — The Motor Cavaliers
  • 1950 — Kyssen på kryssen
  • 1949 — Smeder på luffen

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Samhällsdebattören Rosa Taikon är död”. SVT Nyheter (на језику: шведски). 1. 6. 2017. Приступљено 19. 8. 2023. 
  2. ^ а б в Sveriges befolkning 1990 (на језику: шведски). Ramsele: Svensk arkivinformation. 2011. ISBN 9789188366917. 
  3. ^ а б „Johan Taikons arbetsbok”. Digital Museum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  4. ^ Selling, Jan (2013). Svensk antiziganism: fördomens kontinuitet och förändringens förutsättningar (на језику: шведски). Limhamn: Sekel. ISBN 9789187199134. 
  5. ^ Öhrström, Kerstin, ур. (1988). Vem är hon: kvinnor i Sverige, biografisk uppslagsbok (на језику: шведски). Stockholm: Norstedts förlag. ISBN 978-91-1-863422-2. 
  6. ^ „Rosa Sofia Ingeborg Taikon”. Svenskt kvinnobiografiskt lexikon (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-19. 
  7. ^ а б Hilding, Malena; Sjölund, Lilian; Nyblad, Henrik (2018). Kvinnorna i Hälsingland: en reportagebok om vår tids historia (на језику: шведски). Bollnäs: Bokförlaget Forum. ISBN 978-91-85903-78-8. 
  8. ^ „Lista över alla Sommar- och Vintervärdar 1959-2014” (PDF). Sveriges Radio (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  9. ^ „Här är ditt liv - en svensk tv-klassiker”. SVT (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 17. 9. 2009. г. Приступљено 19. 8. 2023. 
  10. ^ „Rosa Taikon mottager Illis quorum meruere labores”. Regeringen (на језику: шведски). 18. 3. 2010. Архивирано из оригинала 26. 5. 2015. г. Приступљено 19. 8. 2023. 
  11. ^ „Rosa Taikon”. Olof Palmes Minnesfond (на језику: шведски). 2013. Приступљено 19. 8. 2023. 
  12. ^ Sveriges dödbok 1901–2013 (на језику: шведски). Solna: Sveriges släktforskarförbund. 2014. ISBN 9789187676642. 
  13. ^ „Rosa Taikons livsverk ställs ut på Hälsinglands museum”. SVT Nyheter (на језику: шведски). 26. 9. 2019. Приступљено 19. 8. 2023. 
  14. ^ „Rosa Taikon”. Nationalmuseum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  15. ^ „Somnakono towhér (Guldyxan)”. Röhsska Museum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роза_Тајкон&oldid=28751597”