Roza Tajkon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roza Tajkon
Roza Tajkon na Romskoj jubilarnoj konferenciji marta 2012.
Lični podaci
Datum rođenja30. jul 1926.
Mesto rođenjaŠvedska
Datum smrti1. jun 2017.
Mesto smrtiŠvedska
Umetnički rad
NagradeNagrada Ulof Palme

Roza Tajkon (šved. Rosa Taikon; 30. jul 1926 — 1. jun 2017) je bila švedski romski kujundžija, aktivistkinja protiv anticiganizma u Švedskoj i inostranstvu i prva Kalderaškinja nagrađena za svoj rad. Dobitnica je nagrade Ulof Palme 2013. godine.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 30. jula 1926. kao ćerka Johana Ištvana Tajkona i Agde Karlson.[2] Otac joj je bio vlasnik sajmišta, trgovac, kazandžija i muzičar. Prvi put je posetio Švedsku 1898. godine, a odlučio je da se preseli u nju 1914. nakon što je švedska vlada zabranila primanje Roma u zemlju.[3] Prvo se oženio ruskom imigrantkinjom Mašom sa kojom nije imao dece, a tokom 1920-ih je upoznao Karlos koja je radila kao konobarica u restoranu u Geteborgu. Pored Roze, imali su ćerke Katarinu i Paulinu i sina Pola.[2] Svi zajedno su živeli sa Mašom koja im je bila kao baka ili prabaka.[3] Kada je Tajkon imala šest godina, 1932. joj je majka preminula od tuberkuloze. Ubrzo nakon toga je dobila maćehu iz Sundsvala. Na svake tri nedelje su se selili po Švedskoj u potrazi za poslom.[4] Mnoge škole su odbijale da prime romske učenike pa ih je otac obučavao za rad. Sa deset godina je počela da radi kao bubnjar u očevom orkestru. Godine 1947. se obučavala za kujundžiju, tradicionalni zanat muškaraca u njenoj porodici. Pohađala je školu za obrazovanje odraslih Birkagårdens Folkhögskola 1957—1959. i studirala je na Univerzitetskom koledžu u Stokholmu 1961—1966.[5] Godine 1962. joj je ubijen brat i to ju je motivisalo da postane istaknuta romska aktivistkinja u Švedskoj. Sa sestrom Katarinom je objavila knjigu Zigenerska 1963.[6] Godine 1969. je njen rad kao kujundžije prepoznat na izložbi u Nacionalnom muzeju u Stokholmu.[7] Bila je jedan od domaćina proslave Sommar 1984.[8] Iste godine je gostovala u seriji Här är ditt liv, švedskoj verziji This Is Your Life.[9] Tokom leta 1994. je održala veliku izložbu svojih dela u Arbru.[7] Bila je udata za Alana Videgrena 1948—1952. i kujundžiju Bernda Januša 1967—1987. Nagrađena je medaljom Illis quorum 2010. i nagradom Ulof Palme 2013. za izuzetan rad kujundžije srebra i romskog aktivizma.[10][11] Bila je tetka Džima Džidheda.[12][2] Preminula je 1. juna 2017. i sahranjena je u Stokholmu. Njena radionica je naknadno poklonjena Muzeju Helsinglands, a 2021. godine je postala deo stalne postavke muzeja.[13] Neki od njenih radova su izloženi u Nacionalnom muzeju i Muzeju u Geteborgu.[14][15]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

  • 1953 — Marianne
  • 1950 — The Motor Cavaliers
  • 1950 — Kyssen på kryssen
  • 1949 — Smeder på luffen

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Samhällsdebattören Rosa Taikon är död”. SVT Nyheter (na jeziku: švedski). 1. 6. 2017. Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  2. ^ a b v Sveriges befolkning 1990 (na jeziku: švedski). Ramsele: Svensk arkivinformation. 2011. ISBN 9789188366917. 
  3. ^ a b „Johan Taikons arbetsbok”. Digital Museum (na jeziku: švedski). Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  4. ^ Selling, Jan (2013). Svensk antiziganism: fördomens kontinuitet och förändringens förutsättningar (na jeziku: švedski). Limhamn: Sekel. ISBN 9789187199134. 
  5. ^ Öhrström, Kerstin, ur. (1988). Vem är hon: kvinnor i Sverige, biografisk uppslagsbok (na jeziku: švedski). Stockholm: Norstedts förlag. ISBN 978-91-1-863422-2. 
  6. ^ „Rosa Sofia Ingeborg Taikon”. Svenskt kvinnobiografiskt lexikon (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-19. 
  7. ^ a b Hilding, Malena; Sjölund, Lilian; Nyblad, Henrik (2018). Kvinnorna i Hälsingland: en reportagebok om vår tids historia (na jeziku: švedski). Bollnäs: Bokförlaget Forum. ISBN 978-91-85903-78-8. 
  8. ^ „Lista över alla Sommar- och Vintervärdar 1959-2014” (PDF). Sveriges Radio (na jeziku: švedski). Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  9. ^ „Här är ditt liv - en svensk tv-klassiker”. SVT (na jeziku: švedski). Arhivirano iz originala 17. 9. 2009. g. Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  10. ^ „Rosa Taikon mottager Illis quorum meruere labores”. Regeringen (na jeziku: švedski). 18. 3. 2010. Arhivirano iz originala 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  11. ^ „Rosa Taikon”. Olof Palmes Minnesfond (na jeziku: švedski). 2013. Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  12. ^ Sveriges dödbok 1901–2013 (na jeziku: švedski). Solna: Sveriges släktforskarförbund. 2014. ISBN 9789187676642. 
  13. ^ „Rosa Taikons livsverk ställs ut på Hälsinglands museum”. SVT Nyheter (na jeziku: švedski). 26. 9. 2019. Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  14. ^ „Rosa Taikon”. Nationalmuseum (na jeziku: švedski). Pristupljeno 19. 8. 2023. 
  15. ^ „Somnakono towhér (Guldyxan)”. Röhsska Museum (na jeziku: švedski). Pristupljeno 19. 8. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роза_Тајкон&oldid=27545767”