Роза Тајкон

С Википедије, слободне енциклопедије
Роза Тајкон
Роза Тајкон на Ромској јубиларној конференцији марта 2012.
Лични подаци
Датум рођења30. јул 1926.
Место рођењаШведска
Датум смрти1. јун 2017.
Место смртиШведска
Уметнички рад
НаградеНаграда Улоф Палме

Роза Тајкон (швед. Rosa Taikon; 30. јул 1926 — 1. јун 2017) је била шведски ромски кујунџија, активисткиња против антициганизма у Шведској и иностранству и прва Калдерашкиња награђена за свој рад. Добитница је награде Улоф Палме 2013. године.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 30. јула 1926. као ћерка Јохана Иштвана Тајкона и Агде Карлсон.[2] Отац јој је био власник сајмишта, трговац, казанџија и музичар. Први пут је посетио Шведску 1898. године, а одлучио је да се пресели у њу 1914. након што је шведска влада забранила примање Рома у земљу.[3] Прво се оженио руском имигранткињом Машом са којом није имао деце, а током 1920-их је упознао Карлос која је радила као конобарица у ресторану у Гетеборгу. Поред Розе, имали су ћерке Катарину и Паулину и сина Пола.[2] Сви заједно су живели са Машом која им је била као бака или прабака.[3] Када је Тајкон имала шест година, 1932. јој је мајка преминула од туберкулозе. Убрзо након тога је добила маћеху из Сундсвала. На сваке три недеље су се селили по Шведској у потрази за послом.[4] Многе школе су одбијале да приме ромске ученике па их је отац обучавао за рад. Са десет година је почела да ради као бубњар у очевом оркестру. Године 1947. се обучавала за кујунџију, традиционални занат мушкараца у њеној породици. Похађала је школу за образовање одраслих Birkagårdens Folkhögskola 1957—1959. и студирала је на Универзитетском колеџу у Стокхолму 1961—1966.[5] Године 1962. јој је убијен брат и то ју је мотивисало да постане истакнута ромска активисткиња у Шведској. Са сестром Катарином је објавила књигу Zigenerska 1963.[6] Године 1969. је њен рад као кујунџије препознат на изложби у Националном музеју у Стокхолму.[7] Била је један од домаћина прославе Sommar 1984.[8] Исте године је гостовала у серији Här är ditt liv, шведској верзији This Is Your Life.[9] Током лета 1994. је одржала велику изложбу својих дела у Арбру.[7] Била је удата за Алана Видегрена 1948—1952. и кујунџију Бернда Јануша 1967—1987. Награђена је медаљом Illis quorum 2010. и наградом Улоф Палме 2013. за изузетан рад кујунџије сребра и ромског активизма.[10][11] Била је тетка Џима Џидхеда.[12][2] Преминула је 1. јуна 2017. и сахрањена је у Стокхолму. Њена радионица је накнадно поклоњена Музеју Хелсингландс, а 2021. године је постала део сталне поставке музеја.[13] Неки од њених радова су изложени у Националном музеју и Музеју у Гетеборгу.[14][15]

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • 1953 — Marianne
  • 1950 — The Motor Cavaliers
  • 1950 — Kyssen på kryssen
  • 1949 — Smeder på luffen

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Samhällsdebattören Rosa Taikon är död”. SVT Nyheter (на језику: шведски). 1. 6. 2017. Приступљено 19. 8. 2023. 
  2. ^ а б в Sveriges befolkning 1990 (на језику: шведски). Ramsele: Svensk arkivinformation. 2011. ISBN 9789188366917. 
  3. ^ а б „Johan Taikons arbetsbok”. Digital Museum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  4. ^ Selling, Jan (2013). Svensk antiziganism: fördomens kontinuitet och förändringens förutsättningar (на језику: шведски). Limhamn: Sekel. ISBN 9789187199134. 
  5. ^ Öhrström, Kerstin, ур. (1988). Vem är hon: kvinnor i Sverige, biografisk uppslagsbok (на језику: шведски). Stockholm: Norstedts förlag. ISBN 978-91-1-863422-2. 
  6. ^ „Rosa Sofia Ingeborg Taikon”. Svenskt kvinnobiografiskt lexikon (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-19. 
  7. ^ а б Hilding, Malena; Sjölund, Lilian; Nyblad, Henrik (2018). Kvinnorna i Hälsingland: en reportagebok om vår tids historia (на језику: шведски). Bollnäs: Bokförlaget Forum. ISBN 978-91-85903-78-8. 
  8. ^ „Lista över alla Sommar- och Vintervärdar 1959-2014” (PDF). Sveriges Radio (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  9. ^ „Här är ditt liv - en svensk tv-klassiker”. SVT (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 17. 9. 2009. г. Приступљено 19. 8. 2023. 
  10. ^ „Rosa Taikon mottager Illis quorum meruere labores”. Regeringen (на језику: шведски). 18. 3. 2010. Архивирано из оригинала 26. 5. 2015. г. Приступљено 19. 8. 2023. 
  11. ^ „Rosa Taikon”. Olof Palmes Minnesfond (на језику: шведски). 2013. Приступљено 19. 8. 2023. 
  12. ^ Sveriges dödbok 1901–2013 (на језику: шведски). Solna: Sveriges släktforskarförbund. 2014. ISBN 9789187676642. 
  13. ^ „Rosa Taikons livsverk ställs ut på Hälsinglands museum”. SVT Nyheter (на језику: шведски). 26. 9. 2019. Приступљено 19. 8. 2023. 
  14. ^ „Rosa Taikon”. Nationalmuseum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 
  15. ^ „Somnakono towhér (Guldyxan)”. Röhsska Museum (на језику: шведски). Приступљено 19. 8. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роза_Тајкон&oldid=27545767”