Пређи на садржај

Руско-турски рат (1568—1570)

С Википедије, слободне енциклопедије
Руско-турски рат (1568—1570)
Део Руско-турски ратови
Време1568. – 1570
Место
Узрокпокушај турске да стави под своју власт Астраханску област
Исход Победа Русије
Територијалне
промене
Астрахан, Јужна русија
Сукобљене стране
Руско царство  Османско царство
Кримски Каганат
Команданти и вође
Иван IV Грозни
принц Петар Серербјаков Оболенски
Мехмед-паша Соколовић
Селим II
Касим паша
Девлет I Герај,
Јачина
30.000[тражи се извор] 2.000 спахија
18.000 јањичара
50.000 татарских коњаника
неколико хиљада нерегуларних војника

Руско-турски рат (1568—1570) је био низ војних окршаја од 1568. год. до 1570. г. између Русије и Османског царства. Узрок рата било је заузеће града Астрахана и његовог Астраханског Каната од стране руског цара Ивана грозног, 1556. године.

Султан Селим II је 1568. г. био покретач сукоба са својим будућим северним такмацом, одлучивши да споји реке Волгу и Дон каналом, и да на тај начин учврсти своју власт над црноморским приморјем. У лето 1569. г. велика војска под водством Касим-паше од: 18.000 јањичара, 2000 спахија, и неколико хиљада азапа, и акинџија, послана је да опколи Астрахан. Сигурност радова на каналу, требало је да чува војска од 50.000 Татара, док је османска флота опседала утврђење Азов на ушћу Дона у Азовско море.

Војни заповедник Астрахана кнез Шеребјанов је са својом посадом од 30.000 људи, изјурио из града и силовито поразио нападаче, разјурио раднике и Татаре. Око 70% преосталих противничких војника страдало је од смрзавања, или су у степама допали шака Черкезима, док је османску флоту уништила олуја.

Крај рат и мировни споразум

[уреди | уреди извор]

На почетку 1570, цар Иван послао је свог изасланика у Цариград и закључио мир са султаном, чиме је Турска признала Руском царству право на Астрахан. Међутим овај мир није дуго потрајао, јер је уследио руско-кримски рат , и већ 1571. г. татарска војска је напала и спалила Москву.

Литература

[уреди | уреди извор]