Сатвант Синг
| Сатвант Синг | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1962. |
| Датум смрти | 6. јануар 1989. (26/27 год.) |
| Место смрти | Индија |
Сатвант Синг (1962 – 6. јануар 1989) био је један од телохранитеља, заједно са Беантом Сингом, који је извршио атентат на премијерку Индије, Индиру Ганди у њеној резиденцији у Њу Делхију 31. октобра 1984. Атентат је био одмазда за операцију Плава звезда.[1]
Атентат
[уреди | уреди извор]Мотив за атентат на Индиру Ганди је била освета за војну операцију коју је спровела индијска влада у Златном храму у Амритсару у Индији.[2][3][4][5]
Беант Синг је потегао свој револвер калибра .38 и испалио три хица у стомак Индире Ганди; када је пала на земљу, Сатвант Синг је испалио свих 30 метака из своје аутоматске пушке Стен у њен стомак (укупно је испаљено 33 метка, од којих је 30 погодило премијерку). Оба атентатора су затим положила оружје и предала се.[6][7]
Беанта Синга су одмах убили остали присутни стражари. Сатвант Синг је ухапшен и касније осуђен на смрт вешањем заједно са другим завереником Кехаром Сингом. У својој изјави пред судом, Сатвант Синг је апеловао да се оконча насиље које је уследило у земљи, окрививши Индиру и Раџива Гандија за ово насиље. Смртна казна је извршена 6. јануара 1989.[8]
Последице
[уреди | уреди извор]Атентат на Индиру Ганди је ставио породице атентатора у центар пажње,[9] што је довело до тога да чланови породица освоје два мандата у Лок сабхи из државе Панџаб.[10] Лок сабха је доњи дом Парламента Индије који има 543 директно изабрана посланика.
Као последица извршења смртне казне над Сатвантом Сингом и Кехаром Сингом, дошло је до избијања насиља у Панџабу, што је довело до убиства 14 Хиндуса од стране милитаната.[11][12] 2003, је одржана бог церемонија у Акал такту (једно од духовних и световних седишта сикизма), унутар комплекса Златног храма у Амритсару, током које су указане почасти атентаторима на Индиру Ганди[13]
2004, годишњица његове смрти је поново обележена у Акал такту у Амристсару, где је његовој мајци почаст указао главни свештеник а разне политичке странке су указале почасти Сатванту Сингу и Кехару Сингу[14] 2007, годишњице смрти Сатванта Синга и његове супруге су обележене у разним деловима Панџаба и других држава. 6. јануара 2008, Акал такт је прогласио Беанта Синга и Сатванта Синга за „мученике сикизма”,[13][15][16]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Сингов отац је био Тарлок Синг.[14] Сатвант се оженио са Суриндер Каур (ћерком Вирсе Синга) 2. маја 1988, док је био у затвору.[17] Његова вереница се венчала са њим у одсуству, удавши се за његову слику током церемоније Ананд караџ.[18][19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „1984: Assassination and revenge”. BBC News. 31. 10. 1984. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ „Why Osama resembles Bhindranwale”. Rediff. Приступљено 2019-03-22.
- ^ Crenshaw, Martha (2010). Terrorism in Context. Penn State Press. стр. 381. ISBN 9780271044422. Архивирано из оригинала 8. 7. 2018. г. Приступљено 8. 7. 2018.
- ^ „Operation Blue Star: India's first tryst with militant extremism”. Dnaindia.com. 5. 11. 2016. Архивирано из оригинала 3. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ Swami, Praveen (16. 1. 2014). „RAW chief consulted MI6 in build-up to Operation Bluestar”. The Hindu. Chennai, India.
- ^ Smith, William E. (12. 11. 1984). „Indira Gandhi: Death in the Garden”. Time. Архивирано из оригинала 10. 11. 2007. г. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ Cynthia Keppley Mahmood, Mahmood, Cynthia Keppley (новембар 1996). Fighting for Faith and Nation: Dialogues With Sikh Militants. ISBN 978-0812215922. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „Indian prime minister shot dead”. BBC.
- ^ „SAMRALA INDIA Widow of Mrs. Gandhi's Killer Seeks Seat in Parliament by Richard S Ehrlich”. Geocities.com. 26. 10. 2009. Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ „India's New Chief Given A Go-Ahead”. The New York Times. 22. 12. 1989. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „Sikhs Kill 14 Hindus After Executions in India”. The New York Times. Reuters. 8. 1. 1989. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ William Darlympal. City of the Djinns.
- ^ а б „The Tribune”. Tribuneindia.com. 7. 1. 2003. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ а б „The Tribune”. Tribuneindia.com. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „Indira Gandhi killers labelled martyrs”. The Hindu. Chennai, India. 2008-01-07. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ „Indira assassin 'great martyr': Vedanti”. The Indian Express. 7. 1. 2008. Приступљено 13. 10. 2012.
- ^ „Indira Gandhi Killers To Be Hanged Friday - New York Times”. The New York Times. 1. 12. 1988. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „STLtoday.com”. Nl.newsbank.com. 9. 6. 1988. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ „Miami Herald: Search Results”. nl.newsbank.com. Приступљено 2. 8. 2017.
