Пређи на садржај

Сексуална оријентација

С Википедије, слободне енциклопедије
Сексуална оријентација
Родни идентитет
Родни идентитет
Сексуална оријентација
Небинарне категорије
Истраживања
Остале животиње

Сексуална оријентација је термин који се користи како би се описао образац емоционалне, романтичне или сексуалне привлачности која код једне особе може бити усмерена према мушком, женском, оба пола, ниједном полу, или другом полу. Према Америчкој психолошкој асоцијацији, сексуална оријентација је трајна,[1] и такође обухвата лични и друштвени идентитет утемељен на тој привлачности, понашање којим се испољава та привлачност, и осећај припадности заједници особа које деле ту привлачност.[2] Најчешће се говори о три сексуалне оријентације, то су хетеросексуалност, бисексуалност и хомосексуалност,[3][4][5] мада се све чешће спомиње и асексуалност као четврта сексуална оријентација.[1] Поред ових, постоје и други концепти који разликују и више сексуалних оријентација.[6][7]

Истраживања о факторима који утичу на сексуалну оријентацију нису могла доћи до једног јединственог фактора или узрока, те се најчешће истиче да на сексуалну оријентацију утиче комбинација генетских и хормоналних фактора и фактора средине. Научници се слажу да сексуална оријентација није предмет личног избора.[8][9][10]

Ове категорије су аспекти нијансиране природе сексуалног идентитета и терминологије.[5] На пример, људи могу да користе друге ознаке, као што су пансексуалац или полисексуалац,[5][11] или ниједну.[3] Према Америчком психолошком удружењу, сексуална оријентација се „такође односи на осећај идентитета особе заснован на тим привлачностима, повезаним понашањима и чланству у заједници других који деле те привлачности“.[3][2] Андрофилија и гинефилија су термини који се користе у науци о понашању да описују сексуалну оријентацију као алтернативу родној бинарној концептуализацији. Андрофилија описује сексуалну привлачност према мушкости; гинефилија описује сексуалну привлачност према женствености.[12] Термин сексуалне преференције се у великој мери преклапа са сексуалном оријентацијом, али се генерално разликује у психолошким истраживањима.[13] Особа која се идентификује као бисексуална, на пример, може сексуално преферирати један пол над другим.[14] Сексуалне преференције такође могу да сугеришу степен добровољног избора,[13][15][16] док сексуална оријентација није избор.[10][17][18]

Облици сексуалне оријентације

[уреди | уреди извор]

Хетеросексуалност - физичка, сексуална, емоционална и духовна привлачност према особама различитог пола.

Хомосексуалност - физичка, сексуална, емоционална и духовна привлачност према особама истог пола.

Бисексуалност - физичка, сексуална, емоционална и духовна привлачност према људима различитог и истог пола.

Трансродни људи такође имају сексуалну оријентацију. Међутим, она првенствено одговара њиховом родном идентитету, а не полу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Sexuality, What is sexual orientation?”. American Psychological Association. Приступљено 1. 4. 2011.  (језик: енглески)
  2. ^ а б „Case No. S147999 in the Supreme Court of the State of California, In re Marriage Cases Judicial Council Coordination Proceeding No. 4365(...) – APA California Amicus Brief — As Filed” (PDF). p. 33 n. 60 (p. 55 per Adobe Acrobat Reader);citation per id., Brief, p. 6 n. 4 (p. 28 per Adobe Acrobat Reader). стр. 30. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 1. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2013. 
  3. ^ а б в „Sexual Orientation & Homosexuality”. American Psychological Association. 2020. Архивирано из оригинала 16. 2. 2019. г. Приступљено 6. 2. 2020. 
  4. ^ „Sexual Orientation”. American Psychiatric Association. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  5. ^ а б в „Definitions Related to Sexual Orientation and Gender Diversity in APA Documents” (PDF). American Psychological Association. 2015. стр. 6. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 6. 2. 2020. „Sexual orientation refers to the sex of those to whom one is sexually and romantically attracted. [...] [It is] one's enduring sexual attraction to male partners, female partners, or both. Sexual orientation may be heterosexual, same-sex (gay or lesbian), or bisexual. [...] A person may be attracted to men, women, both, neither, or to people who are genderqueer, androgynous, or have other gender identities. Individuals may identify as lesbian, gay, heterosexual, bisexual, queer, pansexual, or asexual, among others. [...] Categories of sexual orientation typically have included attraction to members of one's own sex (gay men or lesbians), attraction to members of the other sex (heterosexuals), and attraction to members of both sexes (bisexuals). While these categories continue to be widely used, research has suggested that sexual orientation does not always appear in such definable categories and instead occurs on a continuum [...]. Some people identify as pansexual or queer in terms of their sexual orientation, which means they define their sexual orientation outside of the gender binary of 'male' and 'female' only.” 
  6. ^ Marshall Cavendish Corporation, ур. (2009). „Asexuality”. Sex and Society. 2. Marshall Cavendish. стр. 82—83. ISBN 978-0-7614-7905-5. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  7. ^ Bogaert, AF (април 2015). „Asexuality: What It Is and Why It Matters”. The Journal of Sex Research. 52 (4): 362—379. PMID 25897566. S2CID 23720993. doi:10.1080/00224499.2015.1015713. 
  8. ^ Garcia-Falgueras, Alicia, & Swaab, Dick F., Sexual Hormones and the Brain: An Essential Alliance for Sexual Identity and Sexual Orientation, in Endocrine Development, vol. 17, pp. 22–35 (2010) (ISSN 1421-7082) (аутори су чланови холандског Института за неуронауку, који је у саставу Краљевске академије наука и умјетности Холандије) (vol. 17 is Sandro Loche, Marco Cappa, Lucia Ghizzoni, Mohamad Maghnie, & Martin O. Savage, eds., Pediatric Neuroendocrinology). (језик: енглески)
  9. ^ „Submission to the Church of England's Listening Exercise on Human Sexuality”. The Royal College of Psychiatrists. Архивирано из оригинала 18. 2. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2013. 
  10. ^ а б BL, Frankowski; American Academy of Pediatrics Committee on Adolescence (јун 2004). „Sexual orientation and adolescents”. Pediatrics. 113 (6): 1827—32. PMID 15173519. doi:10.1542/peds.113.6.1827 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 2013-03-20. г. Приступљено 2012-10-23. 
  11. ^ Firestein 2007, стр. 9
  12. ^ Schmidt, J (2010). Migrating Genders: Westernisation, Migration, and Samoan Fa'afafine. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 45. ISBN 978-1-4094-0273-2. 
  13. ^ а б „Avoiding Heterosexual Bias in Language” (PDF). American Psychological Association. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 19. 7. 2011. 
  14. ^ Rosario, M.; Schrimshaw, E.; Hunter, J.; Braun, L. (2006). „Sexual identity development among lesbian, gay, and bisexual youths: Consistency and change over time”. Journal of Sex Research. 43 (1): 46—58. PMC 3215279 Слободан приступ. PMID 16817067. doi:10.1080/00224490609552298. 
  15. ^ Friedman, Lawrence Meir (1990). The republic of choice: law, authority, and culture. Harvard University Press. стр. 92. ISBN 978-0-674-76260-2. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2012. 
  16. ^ Heuer, Gottfried (2011). Sexual revolutions: psychoanalysis, history and the father. Taylor & Francis. стр. 49. ISBN 978-0-415-57043-5. Архивирано из оригинала 17. 2. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2011. 
  17. '^ Gloria Kersey-Matusiak (2012). Delivering Culturally Competent Nursing Care. Springer Publishing Company. стр. 169. ISBN 978-0-8261-9381-0. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 10. 2. 2016. „Most health and mental health organizations do not view sexual orientation as a 'choice.” 
  18. ^ Lamanna, Mary Ann; Riedmann, Agnes; Stewart, Susan D (2014). Marriages, Families, and Relationships: Making Choices in a Diverse Society. Cengage Learning. стр. 82. ISBN 978-1-305-17689-8. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. „The reason some individuals develop a gay sexual identity has not been definitively established  – nor do we yet understand the development of heterosexuality. The American Psychological Association (APA) takes the position that a variety of factors impact a person's sexuality. The most recent literature from the APA says that sexual orientation is not a choice that can be changed at will, and that sexual orientation is most likely the result of a complex interaction of environmental, cognitive and biological factors...is shaped at an early age...[and evidence suggests] biological, including genetic or inborn hormonal factors, play a significant role in a person's sexuality (American Psychological Association 2010).” 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • American Psychiatric Association. (1987). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (3rd ed., Revised). Washington, DC
  • American Psychological Association. (1974). Standards for educational and psychological tests. Washington
  • American Psychological Association. (1987). Policy Statements on Lesbian and Gay Issues. Washington, DC
  • Blanchard, R. and A. F. Bogaert. 1996. Biodemographic comparisons of homosexual and heterosexual men in the kinsey interview data. Archives of Sexual Behavior. 25: 551–579.
  • Bogaert, A. F. and R. Blanchard. 1996. Physical development and sexual orientation in men: height, weight and age of puberty differences. Personality and Individual Differences. 21: 77–84.
  • Bogaert, A. F.; C. Friesen; and P. Klentrou. 2002. Age of puberty and sexual orientation in a national probability sample. Archives of Sexual Behavior. 31(1): 73-81.
  • Bogaert, A. F. and C. Friesen. 2002. Sexual orientation and height, weight, and age of puberty: new tests from a british national probability sample. Biological Psychology. 59(2): 135-145.
  • Bogaert, A. F. 2003. Physical development and sexual orientation in women: height, weight, and age of puberty comparisons. Personality, Individual Differences. 24(1): 115-121.
  • Bailey, J. Michael. 2003. The man who would be queen: the science of gender-bending and transsexualism. Washington, DC: Joseph Henry Press.
  • Burr, Chandler. 1997. A separate creation: the search for the biological origins of sexual orientation, New York, NY: Hyperion Books.
  • Cabaj, Robert P. and Terr S. Stein. 1996. Textbook of homosexuality and mental health. Arlington, VA: American Psychiatric Publishing.
  • Caramagno, Thomas C. 2002. Irreconcilable differences? Intellectual stalemate in the gay rights debate. Westport, CT: Praeger Publishers.
  • Cohler, Bertram J. and Robert M. Galatzer-Levy. 2000. The course of gay and lesbian lives: social and psychoanalytical perspectives. Chicago, IL: University of Chicago Press.
  • Cohen, K. M. 2002. Relationships among childhood sex- atypical behavior, spatial ability, handedness, and sexual orientation in men. Archives of Sexual Behavior. 31(1): 129-143
  • Friedman, Richard C. and Jennifer I. Downey. 2002. Sexual orientation and psychoanalysis: sexual science and clinical practice. New York, NY: Columbia University Press.
  • Firestein, Beth A. (2007). Becoming Visible: Counseling Bisexuals Across the Lifespan. Columbia University Press. стр. 9. ISBN 978-0-231-13724-9. Архивирано из оригинала 4. 2. 2021. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  • Halley, J. E. 1994. Sexual orientation and the politics of biology: a critique of the argument from immutability. Stanford Law Review. 46: 503-561

Hamer, Dean and Peter Copeland. 1994. Science of desire: the gay gene and the biology of behavior. New York, NY: Simon and Schuster.

  • Hamer, Dean and Peter Copeland. 1999. Living with our genes: why they matter more than you think. New York, NY: First Anchor Books.
  • Lahey, Kathleen. 1998. Are we persons yet? Law and sexuality. Toronto, CA: University of Toronto Press.
  • LeVay, Simon. 1993. The sexual brain. Cambridge, MA: MIT Press.
  • LeVay, Simon. 1996. Queer science: the use and abuse of research into homosexuality. Cambridge, MA: MIT Press.
  • LeVay, Simon and Sharon Valente. 2002. Human sexuality. Sunderland, MA: Sinauer Associates.
  • Lipkin, Arthur. 2001. Understanding homosexuality, changing schools. Boulder, CO: Westview Press.
  • Kinsey, A.C., Pomeroy, W.B., & Martin, C.E. (1948). Sexual behavior in the human male. Philadelphia: W.B. Saunders
  • Kinsey, A.C., Pomeroy, W.B., Martin, C.E., & Gebhard, P.H. (1953). Sexual behavior in the human female. Philadelphia: W.B. Saunders
  • Lever, J., & Kanouse, D.E. (1996). Sexual orientation and proscribed sexual behaviors. In G. Herek, J. Jobe, & R. Carney (Eds.), Out in force: Sexual orientation and the military (pp. 15-38). Chicago: University of Chicago Press
  • Marshall Cavendish Corporation, ур. (2009). „Asexuality”. Sex and Society. 2. Marshall Cavendish. стр. 82—83. ISBN 978-0-7614-7905-5. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  • Meyer, I. H. (2003). Prejudice, social stress, and mental health in lesbian, gay, and bisexual populations: Conceptual issues and research evidence. Psychological Bulletin, 129, 674-697
  • McKnight, Jim 1997. Straight Science. New York, NY: Routledge.
  • Money, John. 1988. Gay, straight and in-between: the sexology of sexual orientation. New York, NY: Oxford University Press.
  • Rahman, Q. and G. D. Wilson. 2003. Born gay? The psychobiology of human sexual orientation. Personality and Individual Differences. 34: 1337-1382
  • Schroeder, M., & Shidlo, A. (2001). Ethical issues in sexual orientation conversion therapies: An empirical study of consumers. Journal of Gay and Lesbian Psychotherapy, 5(3-4), 131-166
  • Wallis, W.A. (1949). Statistics of the Kinsey report. Journal of the American Statistical Association, 44, 463-484
  • Voeller, B. (1990). Some uses and abuses of the Kinsey scale. In D.P. McWhirter, S.A. Sanders, & J.M. Reinisch (Eds.), Homosexuality/heterosexuality: Concepts of sexual orientation (pp. 32-38). New York: Oxford University Press

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сексуална_оријентација&oldid=28524613”