Пређи на садржај

Соцерб

С Википедије, слободне енциклопедије
Соцерб - San Servolo
Kаштел Соцерб - Castello di San Servolo
Административни подаци
ДржаваСловенија
ОпштинаКопар
Становништво
 — (2011)27
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина370,9 m
Остали подаци
Поштански број6275 Чрни Кал
Регистарска ознакаKP

Соцерб (итал. San Servolo) је село и каштел у северозападној Истри које се географски сврстава и у Крас (Тршћански Крас). Смештено је изнад Трста, уз саму словеначку границу са Италијом. Најсевернији је део општине Копар - .статистичка Истрско-крашка регија.

Географија

[уреди | уреди извор]
Село Соцерб - Сан Серволo

Соцерб је збијено насеље на западним обронцима Ћићарије, смештено у удолини грађеној из флиша и кречњака испод средњовековне утврде по којој је и најпознатије и одакле се пружа панорамски поглед на источни дeо Трста и на Копарштину.

Доступан је одвојцима са пута Козина - Копар код Чрног Кала или Кланеца.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Око 30 метра над насељем стоје рушевине каштела Соцерб (слов. grad Socerb, итал.. castello di San Servolo, нем. Schloss Sankt Serff) је утврда изграђена изнад литице (350 м н.в.) на заравни Зауле [1] (в. историја).
  • У близини каштела је 'Света јама'. Тршчанин Деметриус де Ецономо је 1924/25. обновиио део обзида у дужини од 150 м до улаза у 'Свету јаму', која је дубока 44 м и дуга 200 м. Легенда о пећини говори да је у њој, након што је пристопио кршћанској религији, као пустињак две године боравио млади Сервул (Servulus, свети Серволо или св. Соцерб), по коме је место добило име[2], Ради његове вере га је 283. или 284. године усмртио гувернер Трста (Тергесте). Пећина је била претворена у светиште и у њој се је до другог светског рата сваке године 24. маја одржавала мисa[3].

Историја

[уреди | уреди извор]

Због свог положаја каштел је у прошлости био од велике важности. Спомиње се у средњем веку, а XIV. в. је био у власништву венецијанске породице Дукали (Ducali). Каштел је више пута био оштећен ради разних ратова, споменимо битке између Аустријанаца и Млечана на почетку XVI, в. због контроле трговине соли која се одвијала са запада кроз кањон Розандре (Glinščicа). Господари утврде су се непрестано мењали. У раздобљу од 1463. до 1511. служи Венецији за обрану од Турака и од Аустријског Царства. На почетку XVI. в. постаје хабзбуршко властништво након тршћанско-млетачког рата, а 1521. цар даје Соцерб и шире подручје у феуд крањскому феудалцу и тршћанском капетану Николи II. Рауберу. Након тога је 1535. на концилу у Тренту договорено да се каштел врати Венецији, али није дуго остао у њиховим рукама.

Каштел Соцерб у Валвасоровом Topographia Ducatus Carnioliae из 1679.
Света пећинаа

Задњи покушај Млечана, да се врате у Соцерб био је за време Ускочког рата (1615-1617) коштао их је губитком 3000 војника у битки 1615. г. Обрану каштела је водио тршћански барон Бенвенуто Петаци (Петаззи), који је користио и војску Ускока[4] и који купује каштел 1622., а 1630. је добио титулу гроф Соцербски. 1678 је каштел обишао Валвасор те га нацртао и описао[5]. Године 1688. пороцица Петаци га уступа надвојводи Граца као боравиште.

Од Петаззија каштел 1702. купује надвојводска комора Сан Серволо и касније га 1766. продаје фамилији Монтекуколи (Montecuccoli) из Мòдене. Каштел је 1780. од удара грома изгорио и од тада је напуштен[6]. Остатке каштела је 1823. описао Ђироламо (Гироламо Агапито, а 1842. га је осликао Аугуст Тишбајн (Тисцхбеин). Остатке каштела 1907. купује тршћански барон Деметрио Еконoмо (Еconomo) који га рестаурира 1925. г [7].

У време Народноослободилачке борбе је био каштел, ради своје стратешке важности, у средишту битака. Тако је у њему 1944. било седиште ВОС-а (Безбедноснo-обавештајне службе - Varnosno-obveščevalna služba) и Народног суда.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Село Соцерб

Према подацима из 2030. у Соцербу је живело 27 становника[8].

Број становника по пописима[9]
1991 2002 2011
23 19 19

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Istra culture”. www.istria-culture.com. Приступљено 2022-04-04. 
  2. ^ Snoj, Marko. 2009. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Modrijan and Založba ZRC, str. 386.
  3. ^ „duepassinelmistero”. www.duepassinelmistero.com. Приступљено 2022-04-04. 
  4. ^ „zgodovina vasi”. www.klanec.si. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 2022-04-04. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2011. г. Приступљено 04. 04. 2022. 
  6. ^ Stopar, Ivan (1991). Gradovi na Slovenskem. Viktor Berk, Anne Čeh, Peter Fister, Ivo Gričar, Delo) ([4. izd.] изд.). [Ljubljana]: Cankarjeva založba. ISBN 86-361-0280-4. OCLC 443814095. 
  7. ^ „Il castello di San Servolo | quitrieste” (на језику: италијански). Приступљено 2022-04-04. 
  8. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-04. 
  9. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-04. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соцерб&oldid=27825673”