Пређи на садржај

Социосексуална оријентација

С Википедије, слободне енциклопедије

Социосексуална оријентација или социосексуалност је жеља за ступање у сексуалне односе изван привржене везе и разликује се од особе до особе. Појединци са ограниченијом социосексуалном оријентацијом имају мању жељу да упражњавају необавезан секс; они теже великој љубави, оданости и емоционалној блискости пре него што имају секс са љубавним партнерима. Особе са мање ограниченом социосексуалном оријентацијом чешће ступају у необавезан и опуштенији су по питању секса без љубави, препуштања или осећаја близине.[1]

Мерења/анализа

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис социосексуалне оријентације

Прерађен Попис Социосексуалне Оријентације (SOI-R) је осмишљен да измери социосексуалност, где се висок разутат SOI повезује са неограниченом оријентацијом, док ниски резултати SOI представљају ограниченију оријентацију. SOI-R такође омогућава појединачну процену три аспекта социосексуалности: понашање, став и жеље.[2]

Сексуална оријентација и полне разлике

[уреди | уреди извор]

Мушкарци теже ка вишим SOI разултатима и неограниченији су од жена широм различитих култура.[3][4] Како год, постоји већа разлика у резултатима у сваком полу појединачно него између мушкараца и жена, указујући на то да је просечан мушкарац мање ограничен од просечне жене, социосексуална оријентација може варирати код појединаца без обзира на пол.[5]

Бисексуалне жене имају значјно већу неограниченост и социосексуалне ставове и од лезбијки, и од хетеросексуалних жена. Бисексуалке такође имају најизраженију неограниченост у социосексуалном понашању, а затим иду лезбијке и на крају хетеросексуалке.[4] Гејеви и бисексуални мушкарци су слични хетеросексуалним мушкарцима по социосексуалним ставовима, ту показују релативно неограничене ставове повезне са женама. Ипак, геј мушкарци су најнеограниченији у социосексуалном понашању, праћени бисексуалним, а потом хетеросексуалним мушкарцима. Ово може бити јер геј мушкарци имају више шанси за проналажење партнера који желе кракторочне везе и необавезан секс.[4]

Неограничена социосексуалност је повезана са раним животним искуством секса, чешћом сексуалном активношћу и већим бројем сексуалних партнера. Неограничени мушкарци теже ка већем прихватању митова о силовању, претходне сексуалне агресије и конзервативнијем гледишту жена од ограничених мушкараца. Неограничене жене имају више сексуалних фантазија које укључују поседовање моћи и контроле над другом особом и ниже нивое сексуалне конзервације од ограничених жена.[6]

Индивидуалне разлике

[уреди | уреди извор]

Индивидуе које су социосексуално неограничени имају тенденцију да постижу боље резултате на тестовима екстровертности,[7]  , имају већу отвореност ка новим искуствима, [8] , импулсивнији[9] су, спремни на ризик,[9] склонији су томе да се не везују ѕа друге,[10] и, имају већу вероватноћу да ће избегавати везивање за друге , [10]   и постићиће више на цртама тамне тријаде: нарцизам , психопатија , макијавелизам. [11][12]  Код жена, социосексуална неограниченост је повезана са већим маскулинитетом [13] , а висока самоконтрола је карактеристична за особе са неограниченом социосексуалношћу, без обзира на пол или сексуалну оријентацију. .[14]

Појединци који имају интризичну релоигиозну оријентацију (религија као крај) имају тенденцију да буду социосексуално ограничени, док они са екстризичном религијском оријентацијом(религија као средство за постизање нерелигијских циљева) теже ка неограниченој социосексуалности. [15]

Тенденције парења

[уреди | уреди извор]

Мотиви

[уреди | уреди извор]

Социосексуално неограничене жене су више мотивисане да се упусте у необавезан секс него социосексуално ограничене жене, јер виде више користи повезаних са краткорочним парењем. Ово укључује сексуалне бенефите (нпр. искуство новог партнера) , користи од ресурса (нпр.добијање скупоцених поклона) , као и побољшање вештина завођења. Социосексуалност није повезана са краткорочним користима за мушкарце.[16]

Када се гледају атрактивни  женски модели, неограничени мушкарци су више заинтересовани за њен  физички изглед , док ограничени мушкарци показују више интересовања за друштвене особине које атрактивне жене поседују. Неограничене жене наводе више интересовања за популарност атрактивних мушких модела и мање су заинтересоване за мушкарчеву вољу да се обавежу, када се пореде са ограниченим женама.[17]  

Преференце у парењу

[уреди | уреди извор]

Мушкарци и жене с неограниченом социосексуалном оријентацијом виде краткорочне партнере с већим сексуалним искуством као пожељнијим, док ограничене жене перципирају сексуално неискуство партнера као пожељне. [18][19] Неограничени појединци стављају већу важност на физичку и сексуалну привлачност партнера, док ограничени појединци наглашавају оне особине које указују на добре родитељске и личне квалитете (нпр. љубазна, одговорна, верна). [20]  Оцењивање сексуалне атрактивности је више варијабилна у неограниченим мушкарцима него у ограниченим мушкарцима.[21]

Индивидуе су у стању да тачно одреде социосексуалну оријентацију технолошки креираних, али и реалних лица, јер са неограниченом социосексуалношћу повезују женска лица са већом атрактивношћу, а мушка лица са већом маскуларношћу. Жене имају тенденцију да теже ка мушким лицима која су повезана са ограниченом социосексуалносцу, док мушкарци преферирају женино лице које изгледа као социосексуално неограничено; односећи се и на краткорочне и дугорочне партнере. .[22][23]

Интеракције са другима

[уреди | уреди извор]

Жене које су социосексуално неограничене свакодневно имају више друштвених контаката са мушкарцима него жене које су социосексуално ограничене. Међутим, када се говори о пријатељству (неромантичном), појединци који су неограничене сматраће га мање задовољавајућим и нижег квалитета него ограничени појединци.[24] Неограничени појединци такође чешће сматрају да су варање или невера прихватљиви под одређеним условима (нпр. Када су укључени у лош однос), те су често укључени у више варања од ограничених појединаца. [25] Однос између социосексуалне оријентације и невере је посредован преданошћу, што значи да неограничени појединци могу варати јер су мање предани свом партнеру него ограниченим појединци. [26]

Хормони

[уреди | уреди извор]

Појединци који су у романтичној вези, обично имају нижи ниво тестостерона од појединаца који су сами. Међутим, утврђено је да се то примењује само на појединце који имају ограничену социосексуалну оријентацију. Ниво тестостерона мушкараца и жена у партнерству, неограниченог социосексуалног статуса је сличнији нивоу самаца . [27] 

Култура

[уреди | уреди извор]

У регионима који пате од високог  преовладавања инфективних  болести, и код мушкараца и код жена, забележен је нижи ниво социосексуаности, као цена непажљивог стила живота (тј. неограничености) који може надмашити предности.[28]

Уплитања

[уреди | уреди извор]

Поседовање неограничене социосексуалне оријентације, у Америчким примерцима, повећава вероватноћу добијања сина 12 – 19%.[29]  Ово се може објаснити уопштеном Триверс-Вилардовом хипотезом, која тврди да ће родитељи, који поседују неку наследну особину која поспешује мушки репродуктивни успех више од женског,  имати више синова, а имаће више ћерки уколико поседују особине које повећавају женски репродуктивни успех више од мушког.[30] Пошто неограничена социосексуалност повећава репродуктивну способност синова више него ћерки (као сто мушкарци имају потенцијал да имају више потомства кроз необавезне односе) неограничени родитељи имају више него очекивану пропорцију пола потомака (више синова).

Релевантне теорије

[уреди | уреди извор]

Теорија родитељског улагања

[уреди | уреди извор]

Према теорији родитељског улагања, пол који улазе више у  потомке тежи да буде више дискриминисан И висе социосексуално ограницен (углавном жене, услед трудноће, рођења детета или лучења млека).[31] У години, жена може да роди једном (осим у случају вишеструке трудноће), без обзира на број партнера који је имала, док мушкарци потенцијално могу имати више деце него жена са којима су спавали услед вишеструке трудноће.   Дакле, жене би требало да буду селективније и ограниченије како би имале децу са партнерима који поседују добре гене и изворе, који могу обезбедити потенцијал  потомству.  Мушкарци, како год, могу повећати своју репродуктивну способност тако што ће бити неограничени и имати много деце са много жена. Према томе, пошто мушкарци не морају да улажу тако пуно физички (без трудноће), они су склони да имају више неограничених социосексуалних оријентација. [тражи се извор]

Теорија односа полова

[уреди | уреди извор]

Оперативни однос полова је број сексуално конкуретних мушкараца наспрам сексуално конкурентних жена у локалном окружењу.[3] Висок однос полова указује на то да је више мушкараца него жена доступно, док низак однос полова подразумева да је више жена него мушкараца сексуално доступно. Високи односи полова (више мушкараца) су повезани са нижим SOI резултатима (више ограничених социосексуалних оријентација), као мушкарци морају да задовоље женске преференце за дугорочне моногамне односе ако се ефикасно такмице за ограничен број жена. Ниски односи полова (више жена) су у узајамној вези са више неограничених социосексуалности, као што мушкарци могу да приуште  захтевање више необавезних односа ако су релативно ретки и у потражњи. [32]

Теорија стратегијског плуралиѕма

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Стратешки плурализам

Стратегијски плурализам говори да су жене развијене да процене мушкарце кроз две димензије: њихов потенцијал да буду добри даваоци потомства и њихов степен генетског квалитета.  Локално окружење је утицало на то који су друштвени карактери били преферирани од стране жена. У захтевним окружењима где је брига оба родитеља била пресудна за преживаљавање новорођенчета, требало би да жене више вреднују добре родитељске квалитете, наводећи мушкарце да усвоје ограниченију социосексуалну оријентацију и улажу више у своје потомство како би помогли деци да преживе. У  срединама у којима преовлађују болести, добри гени који ће помоћи потомству да се одупре патогенима би требало да буду приоритетни женама, наводећи здраве мушарце да буду социосексуално неограничени да би пренели своје гене на многа потомства. [5]

Теорија друштвене структуре

[уреди | уреди извор]

Према теорији друштвене структуре, подела рада и друштвена очекивања воде до разлика међу половима у социосексуалности. У културама са тардициноланијим родним улогама (где жене имају мање слободе од мушкараца) разлике међу половима у социосексуалној оријентацији су веће. У овим заједницама, где жене имају мањи приступ моћи и новцу од мушкараца, очекивано је да би жене требало да буду више сексуално ограничене и да имају сексуалне односе само са мушкарцима са којима су у обавезујућем односу, док мушкарци могу бити сексуално неограничени ако желе. У равноправнијим друштвима, где мушкарци и жене имају једнак  приступ моћи и новцу, полна разлика у социосексуалности је мање изражена, док појединци могу узети друштвену улогу другог пола.[33]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Simpson, J. A.; Gangstad, S.W. (1991). „Individual differences in sociosexuality: Evidence for convergent and discriminant validity”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (6): 870—883. PMID 1865325. doi:10.1037/0022-3514.60.6.870. 
  2. ^ Penke, L.; Asendorpf, J. B. (2008). „Beyond global sociosexual orientations: A more differentiated look at sociosexuality and its effects on courtship and romantic relationships”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (5): 1113—1135. PMID 18954197. S2CID 2213695. doi:10.1037/0022-3514.95.5.1113. 
  3. ^ а б Schmitt, D. P. (2005). „Sociosexuality from Argentina to Zimbabwe: A 48-nation study of sex, culture, and strategies of human mating”. Behavioral and Brain Sciences. 28 (2): 247—311. PMID 16201459. S2CID 25458417. doi:10.1017/s0140525x05000051. 
  4. ^ а б в Schmitt, D. P. (2007). „Sexual strategies across sexual orientations: How personality traits and culture relate to sociosexuality among gays, lesbians, bisexuals, and heterosexuals”. Journal of Psychology and Human Sexuality. 18 (2–3): 183—214. S2CID 146229768. doi:10.1300/j056v18n02_06. 
  5. ^ а б Gangestad, S. W.; Simpson, J. A. (2000). „The evolution of human mating: Trade-offs and strategic pluralism”. Behavioral and Brain Sciences. 23 (4): 573—587. PMID 11301543. S2CID 33245508. doi:10.1017/s0140525x0000337x. 
  6. ^ Yost, M. R.; Zurbriggen, E. L. (2006). „Gender differences in the enactment of sociosexuality: An examination of implicit social motives, sexual fantasies, coercive sexual attitudes, and aggressive sexual behavior”. Journal of Sex Research. 43 (2): 163—173. PMID 16817063. S2CID 8940795. doi:10.1080/00224490609552311. 
  7. ^ Wright, T. M. (1999). „Female sexual behavior: Analysis of Big Five trait facets and domains in the prediction of sociosexuality”. Dissertation Abstracts International: Section B: The Sciences & Engineering. 59: 5611. 
  8. ^ Lameiras Fernández, M.; Rodríguez Castro, Y. (2003). „The Big Five and sexual attitudes in Spanish students”. Social Behavior and Personality. 31 (4): 357—362. doi:10.2224/sbp.2003.31.4.357. 
  9. ^ а б Seal, D. W.; Agostinelli, G. (1994). „Individual differences associated with high-risk sexual behaviour: Implications for intervention programmes”. AIDS Care. 6 (4): 393—397. PMID 7833356. doi:10.1080/09540129408258653. 
  10. ^ а б Brennan, K. A.; Shaver, P. R. (1995). „Dimensions of adult attachment, affect regulation, and romantic relationship functioning”. Personality and Social Psychology Bulletin. 21 (3): 267—283. S2CID 145711350. doi:10.1177/0146167295213008. 
  11. ^ Foster, J. D.; Shrira, L.; Campbell, W. K. (2006). „Theoretical models of narcissism, sexuality, and relationship commitment”. Journal of Social and Personal Relationships. 23 (3): 367—386. S2CID 143798856. doi:10.1177/0265407506064204. 
  12. ^ Jonason, P. K.; Li, N. P.; Webster, G. W.; Schmitt, D. P. (2009). „The Dark Triad: Facilitating short-term mating in men”. European Journal of Personality. 23: 5—18. CiteSeerX 10.1.1.650.5749 Слободан приступ. S2CID 12854051. doi:10.1002/per.698. 
  13. ^ Clark, A. P. (2004). „Self-perceived attractiveness and masculinization predict women's sociosexuality”. Evolution and Human Behavior. 25 (2): 113—124. doi:10.1016/s1090-5138(03)00085-0. 
  14. ^ Sakaguchi, K.; Sakai, Y.; Ueda, K.; Hasegawa, T. (2007). „Robust association between sociosexuality and self-monitoring in heterosexual and non-heterosexual Japanese”. Personality and Individual Differences. 43 (4): 815—825. doi:10.1016/j.paid.2007.02.006. 
  15. ^ Rowatt, W.C.; Schmitt, D.P. (2003). „Associations between religious orientation and varieties of sexual experience”. Journal for the Scientific Study of Religion. 42 (3): 455—465. CiteSeerX 10.1.1.550.8478 Слободан приступ. doi:10.1111/1468-5906.00194. 
  16. ^ Greiling, H.; Buss, D. M. (2000). „Women's sexual strategies: The hidden dimension of extra-pair mating”. Personality and Individual Differences. 28 (5): 929—963. doi:10.1016/s0191-8869(99)00151-8. 
  17. ^ Townsend, J. M.; Wasserman, T. (1998). „Sexual attractiveness: Sex differences in assessment and criteria”. Evolution and Human Behavior. 19 (3): 171—191. doi:10.1016/s1090-5138(98)00008-7. 
  18. ^ Wiederman, M. W.; Dubois, S. L. (1998). „Evolution and sex differences in preferences for short-term mates: Results from a policy capturing study”. Evolution and Human Behavior. 19 (3): 153—170. CiteSeerX 10.1.1.522.7377 Слободан приступ. doi:10.1016/s1090-5138(98)00006-3. 
  19. ^ Sprecher, S.; Regan, P. C.; McKinney, K.; Maxwell, K.; Wazienski, R. (1997). „Preferred level of sexual experience in a date or mate: The merger of two methodologies”. The Journal of Sex Research. 34 (4): 327—337. doi:10.1080/00224499709551901. 
  20. ^ Simpson, J. A.; Gangestad, S. W. (1992). „Sociosexuality and romantic partner choice”. Journal of Personality. 60: 31—51. doi:10.1111/j.1467-6494.1992.tb00264.x. 
  21. ^ Townsend, J. M.; Wasserman, T. (јун 1997). „The perception of sexual attractiveness: sex differences in variability”. Archives of Sexual Behavior. 26 (3): 243—268. ISSN 0004-0002. PMID 9146813. S2CID 25593234. doi:10.1023/a:1024570814293. 
  22. ^ Boothroyd, L. G.; Jones, B. C.; Burt, D. M.; DeBruine, L. M.; Perrett, D. I. (2008). „Facial correlates of sociosexuality”. Evolution and Human Behavior. 29 (3): 211—218. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2007.12.009. 
  23. ^ Boothroyd, L.G.; Cross, C.P.; Gray, A.W.; Coombes, C.; Gregson-Curtis, K. (2011). „Perceiving the facial correlates of sociosexuality: further evidence”. Personality and Individual Differences. 50 (3): 422—425. doi:10.1016/j.paid.2010.10.017. 
  24. ^ Hebl, M. R.; Kashy, D. A. (1995). „Sociosexuality and everyday social interaction”. Personal Relationships. 2 (4): 371—383. doi:10.1111/j.1475-6811.1995.tb00099.x. 
  25. ^ Feldman, S. S.; Cauffman, E. (1999). „Your cheatin' heart: Attitudes, behaviors, and correlates of sexual betrayal in late adolescents”. Journal of Research on Adolescence. 9 (3): 227—252. doi:10.1207/s15327795jra0903_1. 
  26. ^ Mattingly, B. A.; Clark, E. M.; Weidler, D. J.; Bullock, M.; Hackathorn, J.; Blankmeyer, K. (2011). „Sociosexual orientation, commitment, and infidelity: A mediation analysis”. The Journal of Social Psychology. 151 (3): 222—226. PMID 21675178. S2CID 25319954. doi:10.1080/00224540903536162. 
  27. ^ Edelstein, R.S.; Chopik, W.J.; Kean, E.L. (2011). „Sociosexualitymoderates the association between testosterone and relationship status in men and women” (PDF). Hormones and Behavior. 60 (3): 248—255. PMID 21645516. S2CID 10417454. doi:10.1016/j.yhbeh.2011.05.007. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 03. 2021. г. Приступљено 15. 05. 2019. 
  28. ^ Schaller, M.; Murray, D. R. (2008). „Pathogens, personality and culture: Diasease prelevance predicts worldwide veriability in sociosexuality, extraversion, and opennenss to experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (1): 212—221. CiteSeerX 10.1.1476.4335 Слободан приступ Проверите вредност параметра |citeseerx= $1 (помоћ). PMID 18605861. doi:10.1037/0022-3514.95.1.212. 
  29. ^ Kanazawa, S.; Apari, P. (2009). „Sociosexually unrestricted parents have more sons: A further application of the generalized Trivers-Willard hypothesis (gTWH)”. Annals of Human Biology. 36 (3): 320—330. PMID 19306221. S2CID 16529638. doi:10.1080/03014460902766918. 
  30. ^ Kanazawa (2005). „Big and tall parents have more sons: Further generalizations of the Trivers-Willard hypithesis”. Journal of Theoretical Biology. 235 (4): 583—590. Bibcode:2005JThBi.235..583K. PMID 15935175. doi:10.1016/j.jtbi.2005.02.010. 
  31. ^ Trivers, R. (1972). Parental investment and sexual selection. In B. Campbell (Eds.), Sexual selection and the descent of man, 1871-1971. Chicago: Aldine.
  32. ^ Pedersen, F. A. (1991). „Secular trends in human sex ratios: Their influence on individual and family behavior”. Human Nature. 2 (3): 271—291. PMID 24222281. S2CID 824054. doi:10.1007/bf02692189. 
  33. ^ Wood, W.; Eagly, A. H. (2002). „A cross-cultural analysis of the behavior of men and women: Implications for the originis of sex differences”. Psyhological Bulletin. 128 (5): 699—727. PMID 12206191. S2CID 6751650. doi:10.1037/0033-2909.128.5.699. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социосексуална_оријентација&oldid=27543630”