Инфективне болести

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Инфективне болести су врста обољења људи и животиња изазваних спољним биолошким изазивачем; микроорганизмом (бактерија, паразит, гљивица, вирус), или беланчевином (прион).[1][2][3] Инфекција сама по себи није болест, јер она само понекад доводи до обољења. Инфективне болести исказују широки спектар могућих симптома и клиничких слика развоја болести. Симптоми се могу јавити у року од неколико дана, недеља, или чак година од заразе. Зависно од личног имунитета[4] и врсте инфекције, инфективне болести могу да изазову само незнатне симптоме и прођу без посебног лечења. Неке инфекције брзо изазивају драматичне здравствене сметње. У случају сепсе, организам реагује одбрамбеном реакцијом која изазива грозницу, убрзани пулс и ритам дисања, жеђ и умор. За прогнозу инфективне болести одлучујућа је способност имунског система да елиминише узрочника болести. Медицинска наука је развила ефикасне методе за борбу против многих инфективних болести (антибиотике за елиминисање бактерија, антимикотике за борбу против гљивица и виростатике против вируса). Против неких болести развијене су вакцине. За један број инфективних болести ни данас не постоји ефикасан лек.

Проучавањем инфективних болести бави се инфектологија, а механизмима одбране огранизма бави се имунологија.[1]

Узроци[уреди]

Инфекције су узроковане инфективним агенсима, укључујући вирусе, вироиде, прионе, патогене бактерије, протозое, нематоде, као што су паразитске обле глисте и трихина, инсекти, као што су зглавкари, гриње, буве и уши, гљивице, лишаји и други макропаразити,[5][6] као што су пљоснати црви и други хелминти.

Домаћини се боре са инфекцијама користећи свој имунски систем. Сисарски домаћини реагирају на инфекције урођеним одговорима,[7] који често укључују упале, а затим следи адаптивни одговор.[8]

Када инфицира организам домаћина, узрочник инфекције се њиме користи како би се могао развијати и размножавати, обично на штету домаћина. Узрочници инфекције или патогени, ометају нормално функционирање организма домаћина што може имати негативне последице, попут хроничних рана које не зарастају, гангрене, губитка екстремитета и чак смрти. Упала је једна од реакција на инфекцију.

Патогенима се обично сматрају микроскопски организми и, поред горе наведених, ту су и разне врсте паразита и гљивица. Медицина инфективних болести се бави изучавањем патогена и инфекција. Инфекције су узрок заразних болести, али свака инфекција увек не изазива болест. Постоји више фактора који могу да имају утицај на то, као што су карактеристике самог микроорганизма - патогена: заразност, продорност, упорност, виталност, вирулентност и патогеност. Битни су и фактори попут начина уласка микроорганизма у тело домаћина, почетни број микроорганизама и њихова моћ. На пример стафилококе су обично безазалене када се налазе на кожи, али ако допру у стерилна подручја унутар организма, као што су зглобови или трбушна марамица, тада узрокују велике проблеме домаћину. Значајне су и карактеристике макроорганизма, домаћина, и његовог имунског система: снага имунитета генерално, тренутна снага имунитета и карактеристике околине. Овде се могу убројати климатски услови, али и социо-економски услови у којима живи нападнути организам (и патоген).

Подела инфекција према симптомима:

  • инфекције код којих се не јављају видљиви симптоми болести,
  • инфекције са слабо израженим симптомима,
  • инфекције са видљиво израженим клиничким симптомима.

Само овај последњи тип се рачуна као заразна болест.

Инфекције према узроку[уреди]

И бактеријске и вирусне инфекције могу узроковати сличне симптоме у које се могу убројати осећај слабости, повишена телесна температура и дрхтање. Понекад је медицинском особљу тешко да утврдити узрок дате инфекције. Веома је важно да се уочи разлика између инфекција према њиховом узроку како би се одредио адекватан третман и терапија. Вирусне инфекције се не могу излечити применом антибиотика.

Поређење вирусних и бактеријских инфекција
Карактеристике Вирус Бактерија
Типски симптоми Вирусне инфекције обично погађају цели систем, односно више органа истовремено: цурење носа, зачепљење синуса, кашаљ, болови у телу итд. Понекад погађају само један део тела, као код коњуктивитиса и херпеса. Мали број вирусних инфекција је болан, попут херпеса. Бол се може описати као свраб или печење. Класични симптоми бактеријске инфекције се манифестују локално: црвенило, топлота, оток и бол. Бол је управо значајан симптом који се јавља само у погођеном делу тела. Нпр. ако се рана посекотине зарази бактеријама, осјећа се бол. Бол у грлу изазван бактеријском инфекцијом често је више изражен на једној страни грла. Исто је и код ушију, ако је у питању само једно уво, онда је узрок заразе вероватно бактеријски. Гнојне инфекције нису увек бактеријске.
Узрок Патогени вируси Патогене бактерије

Колонизација[уреди]

Под колонизацијом се подразумева насељавање и опстанак микроорганизама у телу домаћина. Сви макроорганизми или вишећелијски организми су у одређеној мери колонизовани од спољашњњим организама и у већини случајева њихово присуство није штетно или је чак и корисно за домаћина. Овде се могу споменути анаеробне (није им потребан кисеоник за живот) бактерије које колонизују црева сисара и стафилококе које живе на кожи. Ниједан од ових примера не представља инфекцију. Разлика између колонизације и инфекције је ствар околности. Непатогени организми у одређеним условима могу постати патогени. С друге стране, чак и најзаразнији патогени не могу изазавати инфекцију, ако нису испуњени потребни услови. Неки од примера су и бактерије Corynebacteria и Viridans streptococci које спречавају продор и колонизацију патогених бактерија и тако остварују симбиотички однос са домаћином, спречавајући инфекције и поспешујући зарастање рана.

Најзначајније инфективне болести[уреди]

Бактеријске[уреди]

Болест Изазивач(и)
антракс Bacillus anthracis
бактеријски менингитис група B streptococcus (код новорођенчади)
Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae (код деце)
N. meningitidis, S. pneumoniae, L. monocytogenes, Mycobacterium tuberculosis (код одраслих)
ботулизам Clostridium botulinum
болест после мачје огреботине Bartonella
бруцелоза Brucella spp.
велики кашаљ Bordetella pertussis
гонореја Neisseria gonorrhoeae
дифтерија Corynebacterium diphtheriae
епидемијски тифус Rickettsia prowazekii
ешерихија коли Corynebacterium diphtheriae
импетиго Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes
кампилобактериоза Campylobacter jejuni
колера Vibrio cholerae
крпељни тифус Coxiella burnetii
куга Yersinia pestis
лајмска болест Borrelia burgdorferi, Borrelia afzelii, Borrelia garinii
легионарска болест Legionella
лепра Mycobacterium leprae, Mycobacterium lepromatosis
лептоспироза Leptospira interrogans
листериоза Listeria monocytogenes
мелиоидоза Burkholderia pseudomallei
метицилин резистентни стафилококус ауреус Staphylococcus aureus
пнеумококална пнеумонија Streptococcus pneumoniae (и друге)
реуматична грозница Streptococcus pyogenes
роки маунтин тачкаста грозница Rickettsia rickettsii
салмонелоза Salmonella
сифилис Treponema pallidum pallidum
тетанус Clostridium tetani
тифус Rickettsiae
тифоидна грозница Salmonella enterica serovar Typhi
трахом Chlamydia trachomatis
туберкулоза Mycobacterium tuberculosis (и друге)
туларемија Francisella tularensis
уринарне инфекције Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrheae
хламидијаза Chlamydia psittaci
шарлах Streptococcus pyogenes
шигелоза Shigella

Паразитске[уреди]

Гљивичне[уреди]

болест изазивач(и)
аспергилоза Aspergillus fumigatus (и друге)
атлетско стопало Trichophyton rubrum, Epidermophyton floccosum
бластомикоза Blastomyces dermatitidis
кандидоза Candida albicans (и друге)
кокцидиоидомикоза Coccidioides immitis, C. posadasii
криптококоза Cryptococcus neoformans, Cryptococcus gattii
хистоплазмоза Histoplasma capsulatum

Вирусне[уреди]

Прионске[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  2. ^ Definition of "infection" from several medical dictionaries – Приступљено 2012-04-03
  3. ^ „Utilizing antibiotics agents effectively will preserve present day medication”. News Ghana. 21. 11. 2015. Приступљено 21. 11. 2015. 
  4. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  5. ^ Poulin, Robert; Randhawa, Haseeb S. (фебруар 2015). „Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics”. Parasitology. 142 (Suppl 1): S6—S15. PMC 4413784Слободан приступ. PMID 24229807. doi:10.1017/S0031182013001674. 
  6. ^ Poulin, Robert (2011). Rollinson, D.; Hay, S. I., ур. The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence. Advances in Parasitology. Academic Press. стр. 27—28. ISBN 978-0-12-385897-9. 
  7. ^ Janeway C, Travers P, Walport M, Shlomchik M (2001). Immunobiology (Fifth изд.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-4101-7. 
  8. ^ Signore, Alberto (2013). „About inflammation and infection” (PDF). EJNMMI Research. 8 (3). 
  9. ^ Bentivoglio, M; Pacini, P (1995). „Filippo Pacini: A determined observer” (PDF). Brain Research Bulletin. 38 (2): 161—5. CiteSeerX 10.1.1.362.6850Слободан приступ. PMID 7583342. doi:10.1016/0361-9230(95)00083-Q. 
  10. ^ Howard-Jones, N (1984). „Robert Koch and the cholera vibrio: a centenary”. BMJ. 288 (6414): 379—81. PMC 1444283Слободан приступ. PMID 6419937. doi:10.1136/bmj.288.6414.379. 
  11. ^ Stephenson-Famy, A; Gardella, C (децембар 2014). „Herpes Simplex Virus Infection During Pregnancy.”. Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 41 (4): 601—14. PMID 25454993. doi:10.1016/j.ogc.2014.08.006. 
  12. ^ Steiner, I; Benninger, F (децембар 2013). „Update on herpes virus infections of the nervous system.”. Current Neurology and Neuroscience Reports. 13 (12): 414. PMID 24142852. doi:10.1007/s11910-013-0414-8. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).