Спомен-црква на Грађенику
| Спомен-црква на Грађенику | |
|---|---|
 Идејно решење | |
| Основни подаци | |
| Статус | хришћанска православна богомоља |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија ваљевска |
| Оснивање | 2009— |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Светим мученицима Вери, Нади, Љубави и мајци им Софији |
| Локација | |
| Место | Грађеник-Кадина Лука, Љиг |
| Држава | Србија |
Спомен-црква на Грађенику је православни храм који се подиже на брду Грађеник, у атару села Кадина Лука, посвећен ратницима и учесницима Колубарске битке[а], невино настрадалим житељима околних места током Првог светског рата и Светим мученицама Вери, Нади, Љубави и мајци им Софији.
Пројектом је планирано да се у крипти похране кости ратника које се још налазе у обележеним и необележеним гробљима.[1]
Колубарска битка
[уреди | уреди извор]Након Церске битке аустроугарска војска је, 6. новембра 1914. године, на челу са генералом Оскаром Поћореком поново кренула на Србију. Српска војска се тада нашла у безнадежном стању, недостајало јој је хране, одеће, обуће и поврх свега артиљеријске и пушчане муниције. После почетних неуспеха српске војске, генерал Живојин Мишић преузео је Прву српску армију од војводе Петра Бојовића, повукао своје трупе на положај Колубара–Сувобор-Љиг. После одмора, прегруписавања и попуне муницијом, покренут је 3. децембра 1914. године одлучан контранапад. Тада су десетковане 5. и 6. аустроугарска армија, ослобођен Београд и непријатељске трупе враћене преко Дрине и Саве.
Пуковник Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије, са положаја:Генерале, непријатељ наступа на целом фронту моје дивизије. Од села Ба преко Грађеника, од Кадине Луке ка Рајцу.Генерал Мишић: Захтевам највећу упорност у одбрани. Да се ради бајонетом и бомбама као јуче. Да се Шваби загледа у очи.
Генерал Мишић: Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве, неповољне последице по средишне положаје армије. Дунавска I позива доспела би у веома тежак положај.
Генерал Мишић: Знам. И ви знате да се Грађеник и кота 801 морају сачувати, другу наредбу немам.
Генерал Мишић, команданту Дунавске дивизије II позива, Милошу Васићу: Грађеник и Добро Поље морамо повратити до ноћи. И вашим залагањем. Други пешадијски пук враћам преко Рајца. Крените одмах Осми пук.
Војвода Радомир Путник: Имали сте тежак дан? Генерал Мишић: Најтежи је његов крај, Војводо. Падом Грађеника и коте 801, средишни положаји армије много су се улегли. Сламају се на окомцима Сувобора и јако се повили ка Сувоборској греди.
Генерал Мишић, команданту Дунавске дивизије I позива, Миливоју Анђелковићу - Кајафи: Војничка заклетва није дата да се испуни у касарни и у миру, пуковниче. Ми војници смо се заклели за један једини дан. За један час. Само је жени увек потребна верност. Отаџбина то једанпут, али до краја затражи. Дошао је такав час. Чујете ли ме Кајафа?
Брдо Грађеник
[уреди | уреди извор]У географском смислу Грађеник представља брдо које припада планини Сувобор, као њен истурени обронак на централном, северном делу. Врх Грађеника је Чардак, који се налази на 645м.н.в. У историјском смислу, Грађеник представља један од најважнијих положаја српске војске у Колубарској бици и као такав је неизоставан појам у стручној војноисторијској литератури, као и књигама о овој знаменитој бици.
Оперативна зона фронта Прве српске армије у дефанзивном делу битке је била „Гукош–Бобија–Грађеник-Шиљкова коса–Баћенац-Црни врх–Сувобор”.
Подизање споменика и крста
[уреди | уреди извор]У спомен на српске ратнике изгинуле у Колубарској бици, на брду Грађеник је 1985. године, подигнута је спомен-плоча, да би 2006. године био уређен парк и трасирана планинарска стаза (маркирана стаза бр. 8 „Љиг–Грађеник–Рајац“, до планинарског дома), оним правцем куда је једним делом одступала Прва српска армија у Колубарској бици.[б] Исте 2006. године, подигнут је на врху Грађеника и крст који је освештан од свештеника Станише Ђокића.[в]
Идеја о подизању спомен-цркве
[уреди | уреди извор]После остварених акција, иницијативом Младена Драшкића из Кадине Луке, кренуло се са реализацијом идеје да се испод врха Чардак, на месту српских ровова подигне спомен-црква са костурницом и видиковцем. На плацу који је поклонио Божидар Васиљевић, освештан је 2009. године камен темељац и током 2010. године пробијен је пут у дужини од 1.400 метара, кроз делове њива које су поклонили мештани села.
Црква се гради по идејном решењу архитекте професора др Предрага Ристића, који је он поклонио, заједно са својим сином Савом, уз материјалну помоћ правних и физичких лица. Планирано је да се гради каменом из локалних мајдана. После подизања темеља, насипања терена тампоном од камена, тренутно се ради сечење и обрада камена којим ће се подизати зидови цркве.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Колубарска битка је до 1925. називана Сувоборском битком
- ^ У организовању наведене планинарске акције помогли су чланови П.Д. „Победа” из Београда, као и огранак овог друштва из Љига
- ^ парка на Грађенику помогао је учитељ Драган Гајић, који и данас, када се одржавају планинарски походи свесрдно помаже својим знањем у очувању и баштињењу нашег духовног, историјског и културног наслеђа.
Литература
[уреди | уреди извор]- др Саво Скоко – „Колубарска битка”, 66. и 67. страна
- Живко Г. Павловић – „Битка на Колубари, дефанзивни део”, стране 526, 527, 528, 529, 538, 555. и 599.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Берић, Славица (11. 9. 2010). „Крст на Чардаку, црква на Грађенику” (Политика). Приступљено 5. 7. 2017.
- ^ Пузић, Б. (14. септембар 2013). „Црква спомен-костурница на Рајцу” (Новости). Приступљено 7. 7. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Званична презентација”. Наша Нада. Архивирано из оригинала 05. 11. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2017.
- „Идеја о градњи цркве спомен-костурнице „Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија” (PDF). Епархија ваљевска-Елаборат. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 02. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2017.
