Оскар Поћорек

Оскар Поћорек
Генерал Оскар Поћорек
Лични подаци
Пуно име	Оскар Поћорек
Датум рођења	(1853-11-20)20. новембар 1853.
Место рођења	Бад Блајберг, Аустријско царство
Датум смрти	17. децембар 1933.(1933-12-17) (80 год.)
Место смрти	Клагенфурт, Аустрија
Образовање	Kriegsschule
Војна каријера
Године службе	1867–1915
Чин	генерал артиљерије (Feldzeugmeister)
Политичка каријера
Мандати 8. гувернер Босне и Херцеговине 10. мај 1911 — 22. децембар 1914. Монарх Франц Јозеф Претходник Маријан Варешанин Наследник Стјепан Саркотић

Аустроугарски војници вешају српске цивиле за време окупације Србије у Првом светском рату

Оскар Поћорек (нем. Oskar Potiorek; Бад Блајберг, 20. новембар 1853 — Клагенфурт, 17. децембар 1933) је био аустроугарски генерал.

Оскар Поћорек је био германизовани Словенац који је исказивао велику нетрпељивост према Србима и говорио је да Аустроугарска све дотле неће имати мира док Србију не баци на колена. У то време је важио за најбољег војног стручњака.

Од 1910. био је армијски инспектор аустроугарских трупа у провинцији Босни и Херцеговини, а од 1911. године земаљски намесник и поглавар Земаљске владе у Босни и Херцеговини.

Поћорек је био присутан у аутомобилу у којем је убијен надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија Хотек 28. јуна 1914. године у Сарајеву. Метак који је био намењен њему, према исказима Гаврила Принципа, је усмртио војвоткињу.

Био је један од заговорника Великог рата још 1913. године.

У почетку Првог светског рата командовао је аустроугарском балканском војском (петом, шестом и деловима друге армије) која је преко Дрине ушла у Србију, а у церској бици 12–24. августа 1914. поражена од српске војске и избачена из Србије. У поновљеној офанзиви командовао је од 8–15. септембра са 5. и 6. армијом која је упала у северозападну Србију, где су противофанзивом српске војске заустављене, а потом су после тешке борбе на Мачковом камену, обе стране прешле у одбрану.

Током битке на Колубари од 15. новембра до 16. децембра његове снаге су продрле у унутрашњост Србије, али су противофанзивом српске војске од 3. до 15. децембра потучене и поново избачене из Србије.

Због неуспеха у операцијама током 1914. пензионисан је 23. децембра 1914. године.

Види још

• Битка на Церу
• Колубарска битка
• Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914–1918)
• Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)

Литература

• Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324. 
• Bataković, Dušan T. (1996). The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics. Paris: Dialogue. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Краљачић, Томислав (2014) [1992]. „Аустроугарски планови о стварању етничког зида у источној Босни у Првом свјетском рату”. Могуће стратегије развоја Србије. Београд: САНУ. стр. 930—936. 
• Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних. 
• Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј. 
• Ћоровић, Владимир (1920). Црна књига: Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914-1918 (1. изд.). Београд-Сарајево. 
• Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.