Србијавоз

Србијавоз а.д.
Србијавоз а.д.
Врста	а.д.
Делатност	• Обављање јавног превоза путника на железничким пругама у унутрашњем и међународном железничком саобраћају Одржавање железничких возних средстава; Вуча возова;
Основано	Одлуком Владе Републике Србије 05 Број 023-7361/2015 од 2. јула 2015. године, основано је акционарско друштво за железнички превоз путника „Србијавоз” Београд, као друштво стицалац дела имовине Железнице Србије а.д. Друштво је уписано у регистар Агенције за привредне регистре, 10. августа 2015. године, када је стекло својство правног лица и почело да послује.
Седиште	Немањина 6, 11000 Београд
Веб-сајт	srbijavoz.rs

Србијавоз^[1] (раније Србија воз; пуно име: Акционарско друштво за железнички превоз путника Србијавоз Београд) је национални железнички оператер за превоз путника Србије. ^[2]^[3] Парк путничких кола броји 797 кола.^[4] Вучна возила чине електричне и дизел локомотиве и моторни возови. Већина активних локомотива су електричне локомотиве серија 441 и 461. Од дизел локомотива у експлоатацији су локомотиве серије 661 и 666, као и маневарка 621.

Брзи возови Србије

Од марта 2022. године реконструисаном пругом на релацији Београд - Нови Сад саобраћа и први нови воз велике брзине. Ово је први брзи воз у историји железнице Србије, а такође и најсавременији у региону.^[5]

Његово име и лого изабрани су на конкурсу "Пусти инспирацију да те вози".

Поменути воз се може кретати максималном брзином од 200 km/h, а удаљеност између Београда и Новог Сада прелази за свега 36 минута.^[6]

Историја^[7]

1837 - Пештански „Сербски народни лист“ објавио је текст под називом „Гвоздени пут и паровоз“, што је први текст о железници писан на српском језику.

1881 - 21. јуна у 10 часова, свечано је обележен почетак радова на изградњи пруге Београд – Ниш (датум по јулијанском календару).

1882 - Локомотива „Милан“ је прва ломотива грађена у Србији, наменски, за потребе рудника у Мајданпеку. Названа је „Kраљ Србије“, а рудари су је од миља звали „Милан“. Исте године изграђена је још једна локомотива, названа „Наталија“.

1884 - 23. августа у осам часова и тридесет минута (4. септембар по грегоријанском календару) – први свечани воз кренуо је из Београда до Ниша. 15. септембар 1884, по грегоријанском календару – прва српска пруга предата је јавном саобраћају за превоз путника. Овај датум – 15. септембар – слави се и као Дан железничара.

1884 - 21. септембара зграда Железничке станице Београд на Савском тргу предата је на употребу. Изграђена је између 1882. и 1885. године, по плановима архитекте Драгутина Милутиновића и има статус споменика културе од великог значаја. Након затварања Главне железничке станице, 30. јуна 2018. године, зграда губи своју првобитну функцију.

1888 - 6. маја успостављена је међународна железничка веза Србије са Турском код Ристовца. 1. августа успостављена је међународна железничка веза Србије са Бугарском код Цариброда (Димитровград).

1889 - 1. маја (2. јун) држава званично преузима експлоатацију железнице.

1936 - Завршена је нова „дворска чекаоница“ у станици Топчидер, чиме она добија на значају као полазна и крајња станица путовања краљевске породице и њихових гостију. Рушена у ратовима и обнављана, добијала је различите улоге током свог постојања. После Другог светског рата постаје полазан и долазна станица за бројна путовања Јосипа Броза Тита. Kада је Главна железничка станица престала са радом, 30. јуна 2018. године, преузима њену функцију. „Тајанствена лепотица скривена међу дрвећем“ престаје са радом 1. октобра 2021.

1950 - 1. фебруара основан је Железнички музеј у Београду, као први музеј са железничком тематиком на овим просторима.

1964 - Започети радови на електрификацији пруге код товарника.

1970 - 30. маја стигао је први свечани воз са електровучом из Згареба у Београд.

1973 - Последња парна локомотива испраћена је са београдске станице.

1976 - Саобраћају је предата пруга Београд–Бар. Пруга је дугачка 476 км, а због изузетно специфичног и неприступачног терена, као и неповољне економске ситуације, грађена је 25 година.

1990 - Отворено музејско Одељење узаних пруга у Пожеги, у којем се чувају најзначајнији експонати са пруга узаног колосека.

Активни возни парк

Електричне локомотиве

30	Произвођач	Бројно стање	Погонска снага мотора	Осовински распоред	Макс. брзина	Године производње	Коментар	Слика
ЖС 441	Раде Кончар МИН Ниш	22 (11 у возном стању)	3860 kW	Bo'Bo'	140 км/ч	1969–1988	Подсерије 600 и 700, са редукторима за 140 км/ч
ЖС 461	Електропутера (Electroputere)	4 (1 у возном стању)	5100 kW	Co'Co'	120 км/ч	1972-1980	За вучу међународних возова на барској прузи

^[8]^[9]

Дизел локомотиве

Ознака	Произвођач	Бројно стање	Погонска снага мотора	Осовински распоред	Макс. брзина	Године производње
ЖС 621	ЧМКС	5 (103,104,106,301 и 302)	392 kW (1700 kW)	Bo	км/ч	2001
ЖС 661	ЏМ - ЕМД	3 (од тога су 2 изнајмљене од Србија карга)	1454 kW	Co'Co'	114 км/ч (124 км/ч)	1960–1971
ЖС 666	ЏМ - ЕМД	4 (2 изнајмљене Србија каргу; док 2 чекају инвестициону оправку	1845 kW	Co'Co'	122 км/ч	1978

Електромоторни возови

Ознака	Произвођач	Бројно стање	Погонска снага мотора	Осовински распоред	Макс. брзина	Године производње	Коментар
ЖС 412	Фабрика вагона Рига (Rīgas Vagonbūves Rūpnīca)	29	1360 kW	Bo'Bo'+2'2'+2'2'+Bo'Bo'	120 км/ч	1980–1990.	У саобраћају је 13 ЕМВ. Девет гарнитура саобраћа као БГ воз, а остале на путничким возовима од Београда ка Новом Саду, Шиду, Пријепољу, Параћину итд.
ЖС 413	Штадлер Флирт (Stadler FLIRT)	21	2000 kW	Bo'2'2'2'Bo'	160 км/ч	2014-2015.	Током 2014. испоручено је 13 гарнитура, а током 2015. још осам. Саобраћају на ИЦС и РЕ возовима, као и на појединим путничким возовима (Нови Сад – Суботица, Нови Сад – Шид, Београд – Пријепоље, Београд – Ниш итд.).
ЖС 410	Штадлер Кис (Stadler KISS)	3	4000kW трајно,6000kW максимално	Bo'2'2'2'Bo'	200 км/ч	2022.	Саобраћа на брзој пруги између Београда и Новог Сада

^[10]^[11]

Дизел-моторни возови

Ознака	Произвођач	Бројно стање	Погонска снага мотора	Осовински распоред	Макс. брзина	Године производње
ЖС 710	Калмар Верстад (Kalmar Verkstad)	10	294 kW	1A-1A	130 км/ч	1979–1981
ЖС 711	Метровагонмаш	39	2x 350 kW	Bo'2'-2'Bo'	120 км/ч	2011-2016
ЖС 712	Макоса (MACOSA)	4		B'B'+2'2'	120 км/ч	1980

^[10]

Парк путничких кола

Путничка кола 1. класе:

A - 19 кола
Аеelmt - 6 кола

Путничка кола 1. и 2. класе:

AB - 14 кола

Путничка кола 2. класе:

B - 55 кола
Beelmt - 14 кола

Путничк кола 2. класе са рестораном:

BR - 5 кола

Ресторан вагони:

WReelm - 3 кола
WRl - 1 кола

Кушет вагони:

Аc, AcBc, Bc - 19 кола

Спаваћа кола:

WL - 8 кола

^[12]

Види још

Референце

^ N1 (2023-11-14). „Srbija voz promenio ime”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-11-14.
^ Донето решење о упису у Регистар привредних субјекта: Три нова Друштва почела са радом 10. августа Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2015), службена веб страница Железнице Србије, 13. август 2015.
^ Испуњене обавезе према ММФ-у по питању Железнице Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), ТАНЈУГ, 19. август 2015.
^ „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Опште информације”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2011. г. Приступљено 22. 08. 2015.
^ „Prvi brzi voz u istoriji Srbije – Srbija Voz” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-25.
^ Soko brzi voz Beograd novi Sad 200 km/h Brzi voz Soko je HIT - Soko brzi voz je sjajan - mart 2022 (на језику: српски), Приступљено 2022-07-25
^ „Naša priča – Srbija Voz” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-25.
^ „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Електро локомотиве”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2015. г. Приступљено 22. 08. 2015.
^ Друштво пријатеља железнице, Електричне локомотиве
^ ^а ^б „Друштво пријатеља железнице, Моторни возови” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 22. 08. 2015.
^ „Железнице Србије добиле дозволу за коришћење нових електромоторних "Штадлер" возова”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2015. г. Приступљено 22. 08. 2015.
^ Путничка кола ЖС, vagonweb (Чешки)

Спољашње везе

Ред вожње - Србија воз, званична веб страница.
Србија воз, званична веб страница.
Службена страница Дирекција за железнице
Прописи (железнички саобраћај)
Синдикат железничара Србије
Унија синдиката српских железница
Синдикат извршних служби српских железница
Железница: До Новог Сада дупло више путника, З. Радовић, Вечерње новости, 4. фебруар 2016.

[1] N1 (2023-11-14). „Srbija voz promenio ime”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-11-14.

[2] Донето решење о упису у Регистар привредних субјекта: Три нова Друштва почела са радом 10. августа Архивирано на сајту Wayback Machine (1. септембар 2015), службена веб страница Железнице Србије, 13. август 2015.

[3] Испуњене обавезе према ММФ-у по питању Железнице Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), ТАНЈУГ, 19. август 2015.

[4] „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Опште информације”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2011. г. Приступљено 22. 08. 2015.

[5] „Prvi brzi voz u istoriji Srbije – Srbija Voz” (на језику: српски). Приступљено 2022-07-25.

[6] Soko brzi voz Beograd novi Sad 200 km/h Brzi voz Soko je HIT - Soko brzi voz je sjajan - mart 2022 (на језику: српски), Приступљено 2022-07-25

[7] „Naša priča – Srbija Voz” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 07. 2022. г. Приступљено 2022-07-25.

[8] „ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ Електро локомотиве”. Архивирано из оригинала 09. 10. 2015. г. Приступљено 22. 08. 2015.

[9] Друштво пријатеља железнице, Електричне локомотиве

[automatski_generisano1-10] а ^б „Друштво пријатеља железнице, Моторни возови” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 22. 08. 2015.

[11] „Железнице Србије добиле дозволу за коришћење нових електромоторних "Штадлер" возова”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2015. г. Приступљено 22. 08. 2015.

[12] Путничка кола ЖС, vagonweb (Чешки)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]