Пређи на садржај

Сретен Сокић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сретен Сокић
Датум рођења(1945-08-20)20. август 1945. (79 год.)
Место рођењаСевојно, НР Србија, НФР Југославија

Сретен Сокић (Севојно, 20. август 1945) српски је политиколог, економиста, привредник и професор универзитета у пензији.[1] Својевремени проректор Универзитета у Београду, продекан на Факултету политичких наука, редовни професор на Факултету политичких наука у Београду. Био је директор Института за политичке студије и генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума у Севојну.

Аутор је педесетак научних и стручних књига и монографија, девет уџбеника, преко педесет самосталних научних радова, око тридесет самосталних научних и стручних радова који су саставни делови у монографским публикацијама, преко 40 одредница у економским лексиконима, као и већег број објављених научних излагања на научним конференцијама.

Аутор је осамнаест макро научно-истраживачких пројеката, од којих је у седам био руководилац. Области научних истраживања: Теоријске основе науке економије; Економска политика и економски систем; Савремене тенденције глобализације; Транзиција привредних система и Економска историја Србије.

Добитник је признања и награда, укључујући и Орден рада са златним венцем.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сретен (Радоша) Сокић рођен је у Севојну, 20. августа 1945. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду 1970. године. Магистрирао је на Факултету за историју и економију, Талахаси, Флорида, САД 1973., као и на Факултету политичких наука у Београду 1974. Докторирао је на Факултету политичких наука, Београд 1976. године.

Између осталог био је асистент на Институту за политичке студије (1970–1974), руководилац Сектора за ИПО (1980–1981), заменик директора (1981–1984) и директор (1984–1987).

На Факултету политичких наука био је асистент (од 1974), доцент (од 1977), продекан за наставу (1981–1983), ванредни професор (1982) и редовни професор (од 1987).

Као редовни професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду реализовао је предмете: Економија, Економски систем Србије, Теорија и пракса јавних финансија, Економија ванредних ситуација и Теорија и пракса транзиције (на докторским студијама). Био је руководилац смерова на последипломским (магистарским) студијама на Факултету политичких наука: Трансформација привредног система и економске политике Југославије (смер реализован од 1993. године до 1997); Транзиција од административно-централистичке ка тржишној економији (1993–1997); Транзиција привредних система (од 1997). У оквиру ових смерова изводио је наставу из предмета: Друштвено-економско уређење Југославије; Својина и транзиција; Економија транзиције; Теорија и пракса транзиције. Учествовао у реализацији наставе на универзитетским мултидисциплинарним студијама из Рехабилитације и социотерапије, школске године 2003. и 2004.

На специјалистичким и последипломским студијама као и у изради докторских дисертација био је више од двадесет пута ментор, председник комисија и члан комисија за одбрану.

Руководилац смерова на последипломским студијама Факултету политичких наука у Београду.

Такође је био генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума у Севојну (1990–1991) и проректор Универзитета у Београду од 4. октобра 2000. до 26. марта 2001.

Био је уредник низа едиција и редакција. Члан је редакције часописа за филозофију, друштвене науке и политичку критику Српска слободарска мисао од 2000. године.

Одржао више стотина јавних предавања у земљи и иностранству.

Катедра за политичку економију и економске науке и Наставно-научно веће Факултета политичких наука оценили су да је проф. С. Сокић дао резултате на високом нивоу.[2]

Књиге (избор)

[уреди | уреди извор]
  • Економија и револуционисање производних снага, Институт за политичке студије, Београд, 1977. Стр. 400.
  • Материјалне снаге и економски облици самоуправљања, Институт за политичке студије, Београд, 1987. Стр. 852. YU. ISBN 86-7419-001-2 неважећи ISBN.
  • Економски поредак, Научна књига, Београд, 1992. Коаутор: проф. Љубисав Марковић.. ISBN 86-23-04101-1. стр. 398.
  • Економија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996. Коаутор: проф. Љубисав Марковић.. ISBN 978-86-17-04914-8. стр. 614.
  • Транзиција – илузија или будућност, Завет, Београд. 2000. ISBN 978-86-7034-035-0. стр. 389.
  • Економија транзиције, „Завет“, Београд, 2003. Стр. 678. ISBN 978-86-7034-055-8[3]
  • Капитал у економији транзиције, „Завет“, Београд. 2005. ISBN 86-7034-065-8. стр. 840.
  • Србија у процесима капитала, „Завет“, Београд, 2008. Стр. 634. ISBN 978-86-7034-068-8.[4]
  • Економија јавне потрошње, „Чигоја штампа“ и Факултет политичких наука, Београд, 2011. год. ISBN 978-86-7558-792-7. стр. 378.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Портрети савременика: Сретен Сокић, Пројекат Растко, 25. 1. 2020.
  2. ^ „Проф. др Сретен Сокић припада првој генерацији студената Факултета политичких наука и истакнуто је име у области савремене политичке економије, економије Југославије и економије транзиције. Објавио је велики број радова у овој области, а његови најновији радови посвећени економије Југославије и економије транзиције добили су запажене рецензије у стручној јавности. Проф. др Сретен Сокић је у току своје јавне и академске каријере био на челу привредних и научно–истраживачких институција, руководилац више научно–страживачких пројеката од националног значаја и руководилац последипломских студија.” — Наставно-научно веће Факултета политичких наука, Београд, 19. 4. 2006.
  3. ^ „Ово капитално дело има за циљ да научно и аналитички документује, објасни и разреши проблеме и задатке у разумевању транзиционе еволуције од ‚капитализма‘ ка ‚посткапитализму‘, као и транзиције из ‚социјализма‘." — В. Г. приказ, Економска политика, 4. април 2005. године, стр. 23.
  4. ^ „У овој књизи, аутор на изванредан начин, нумерички и табеларно, представља српску економију, њене карактеристике и развојни пут кроз вишедеценијску политичко-економску трансформацију нашег друштва. Та анализа представља сплет политичких збивања, као и економских токова који прате та збивања или представљају последице истих.” — из приказа, Српска слободарска мисао, Београд, бр. 76.
  5. ^ „Захваљујући садржају књиге, ова научна економска област – теорија и пракса јавних финансија – богатија је за научно дјело оригиналног методолошког и аналитичког приступа и изузетно значајног теоријског домета." — Приказ књиге, Годишњак Факултета политичких наука, бр. 5, Београд, 2011.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сретен_Сокић&oldid=28784802”