Пређи на садржај

Тавор

Координате: 32° 41′ 14″ С; 35° 23′ 25″ И / 32.687114° С; 35.390383° И / 32.687114; 35.390383
С Википедије, слободне енциклопедије
Тавор
Гора Тавор
Географске карактеристике
Ндм. висина575 m
Координате32° 41′ 14″ С; 35° 23′ 25″ И / 32.687114° С; 35.390383° И / 32.687114; 35.390383 32° 41′ 14″ С; 35° 23′ 25″ И / 32.687114° С; 35.390383° И / 32.687114; 35.390383
Географија
Тавор на карти Израела
Тавор
Тавор

Тавор или Табор (хебр. הר תבור, (грч. Ορος Θαβωρ) је издвојена планина висине 588 метара у источном делу Израелске долине, у доњој Галилеји, 9 km југоисточно од Назарета.

У хришћанству се поштује као место Преображења Господњег. На врху планине, постоје два активна манастира: православни и римокатолички. У сваком од њих верују да је изграђен на месту Преображења.

Порекло имена

[уреди | уреди извор]
Гора Тавор, 1851.

Тавор (Табоуреау) значи централна купола простора. Таворска гора је потпуно одвојена од ланца планина и заобљен од базе до врха, па отуда име.

Гора Тавор се често узима као пример узвишеног и величанственог. Пророк Јеремија пореди египатског цара, његову славу и моћ међу народима, са Тавором између планина (Јер 46:18).

Историја

[уреди | уреди извор]
Звоно и врата православног манастира на врху Таворске горе

Нови Табор се помиње у Библији као граница земљишта три племена Израиљевих: Завулонова, Исахарова и Нефалимова (Нав 19:22).

Врх планине Тавор је од Антиоха Великог (218. п. н. е.) па све до римског освајања и уништења Јерусалимa био утврђени град.

Традиционалне црквене заједнице од давнина признају гору Тавор, за гору Преображења, иако се име планине не спомиње у јеванђељима.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]