Улица војводе Шупљикца (Београд)
  ВОЈВОДЕ ШУПЉИКЦА
улица | |
|---|---|
  | |
| Општина | Врачар, Звездара |
| Почетак | Средачка |
| Крај | Милешевска Жичка Бранка Крсмановића |
| Дужина | 700 m |
| Створена | 1896 |
| Названа | 2004 |
| Стари називи | Мало-Мокролушки пут, Војвођанска, Жарка Зрењанина |
 
| |
Улица војводе Шупљикца налази се на Врачару и гранична је улица са општином Звездара. Почиње од улице Средачке и на скверу код парка на Црвеном Крсту спаја се са улицама Милешевска, Жичка, Бранка Крсмановића и Улица Јована Рајића|Јована Рајића.
Име улице
[уреди | уреди извор]Први назив улице био је Мало-Мокролушки пут од 1888. до 1896. године и тада се улица простирала од Средачке до улице Бранка Крсмановића на Црвеном крсту. Затим се од 1896. до 1946. звала Војвођанска, а од 1946. до 2004. године Улица Жарка Зрењанина, по организатору устанка у Војводини и народном хероју Жарку Зрењанину. Одлуком Скупштине града Београда овој улици је 2004. промењен назив у Улица Војводе Шупљикца.[1]
Ко је био Стеван Шупљикац
[уреди | уреди извор]Стеван Шупљикац (1786–1848)) био је аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине. После стварања Илирских провинција 1809. године, прешао је у француску војску. Учествовао је у Наполеоновом нападу на Русију 1812. године. Током рата против Русије, француски цар Наполеон I одликовао га је због особите храбрости Орденом легије части. Дошао је међу Србе септембра 1848. године, и након одржане скупштине почео обилазити српске трупе, прво у Срему, па Бачки и Банату. Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Умро је о Панчеву, 1848. године. Сахрањен је у манастиру Крушедол.[2]
Улицом војводе Шупљикца
[уреди | уреди извор]У парку, између улица Војводе Шупљикца и Милешевске, налази се Возарев крст, установљен за непокретно културно добро као споменик културе.[3]. Возарев крст је један од од првих београдских јавних споменика, а подигао га је Глигорије Возаровић на својој њиви на Врачару 1847. године. Веровало се да је на истом месту постојао дрвени крст још у време турске владавине и да је обележавао место на коме су дочекивани ходочасници са повратка из Палестине и других светих места. Возаровић је обновио крст мислећи да он обележава место на коме су спаљене мошти Светог Саве. Касније је Возаровићев крст обновило „Друштво Светог Саве“ и обојило га црвеном бојом па је цео крај око крста народ почео да назива Црвеним крстом.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Возарев крст - са десне стране је улица Војводе Шупљикца, у позадини крај улице Бранка Крсмановића, а са леве стране почетак Жичке. -
Возарев крст - са леве стране је стајалиште на окретници аутобуске линије 83, а са десне се види део Улице војводе Шупљикца -
Спомен-плоча Жарку Зрењанину у улици -
Споменик војводи Шупљикцу у Панчеву
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 231. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ „GROBOVI VLADARA MODERNE SRBIJE: Poklonite se kostima Karađorđa, Miloša, Nikole, Aleksandra...”. telegraf.rs. Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Возарев крст
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 30. ISBN 978-86-17-10816-6.