Стеван Шупљикац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Стеван Шупљикац
Stefan Supljikac.jpg
први војвода Српске Војводине 1848. године
Датум рођења 1786.
Место рођења Петриња
Хабзбуршка монархија, данас Хрватска
Датум смрти 27. децембар 1848.(1848-12-27) (61/62 год.)
Место смрти Панчево
Аустријско царство, данас Србија

Стеван Шупљикац (Петриња, 1786Панчево, 27. децембар 1848.) је био аустријски генерал-мајор и први војвода Српске Војводине.

Биографија[уреди]

Војвода српски, пуковник аустријски Стефан Шупљикац, рођен је 1786. године у Петрињи у Аустрији (данашња Хрватска), а умро 1848. године у Панчеву (Војводина, Аустрија (данас Србија).

Шупљикац потиче из српске граничарске породице; отац му је био Србин штабс-официр. Похађао је Карловачку гимназију, а филозофију завршио у Шопроњу. Током школовања имао је најбоље оцене "првог реда" (1804)[1]. У аустријску војску је ступио 1805. године, и био у пуку свог оца. После стварања Илирских провинција 1809. године, прешао је у француску војску и био ађутант маршала Огиста Мармона. Године 1812. учествовао је са 1 и 3. хрватским пуком (Regiment provisoires croates) у саставу Француске армије у походу на Русију ушао у Москву. Током рата против Русије (1812. године), француски цар Наполеон I одликовао га је због особите храбрости Орденом легије части.

Поново је примљен у аустријску војску 1814. године. Служио је у Банату и у Лици, као командант Огулинске регименте, а потом бригаде под врховном командом Јозефа Радецког, где је награђен великим крстом гвоздене круне. Као граничарски капетан у Банату, Шупљикац је био 1828. године комадант места Дебељача, а такође 12 година комадант места Глогоњ.[2] Док је службовао у Плашком, купио је 1846. године једну Вукову књигу, у којој се потписао међу пренумерантима као: "Високоблагородни Г. Стефан Шупљикац от Витез, ћ.к. обрштер (пуковник) у Огулинској регименти".[3] Учествовао је 1848. у борбама против италијанских револуционарних снага за време Првог италијанског рата за уједињење. Пуковник се налазио у Ровереду у Италији, на положају 1848. године[4]

На Мајској скупштини Срба у Сремским Карловцима (1. маја 1848. године), Стеван Шупљикац је проглашен за првог војводу Српске Војводине, у ком својству је приступио реорганизацији јединица за борбу против Мађара. Није одмах хтео ступити на чело Српског покрета, док му цар аустријски није одобрио. По доласку у Српско Војводство да буде комадант, прво што је значајније учинио било је да пусти из заробљеништва непријатеље, припаднике других нација, међу којима много Новосађана и уопште Бачвана. Дошао је међу Србе септембра 1848. године, и након одржане скупштине почео обилазити српске трупе, прво у Срему, па Бачки и Банату. Док је био у Карловцима имао је неколико дана грозницу, од које се није довољно залечио. Учествовао је 14. децембра у борби код Јарковца, где није имао већег успеха. Када се вратио у Панчево да дочека србијанске добровољце њих 3000, пред стројем му је позлило, и издахнуо је убрзо у једној оближњој кући, где су га пренели. Седећи на коњу успео је само да изговори: "Нек види Европа, нек цео свет види како брат брату у помоћ иде..."[5]

Шупљикчева команда над српском народном војском била је кратка. Шестог октобра је постао врховни војни заповедник српских народних одреда, али је убрзо (15. децембра) умро у Панчеву. Пренет је затим у Земун, где му је тело након балзамовања било изложено неколико дана у цркви. Тада су (као мртвог) војводу скицирали сликари Живко Петровић из Земуна и прота Константин Арсенијевић из Панчева, ради литографисања. Са војном пратњом, од стране изасланика Главног одбора српског покрета и свештенства, сахрањен је уз највеће почасти у манастиру Крушедолу. Над гробом су говоре држали др Јован Суботић, члан Главног одбора Петар Јовановић и "од стране напредка (омладине)" млади Светозар Милетић.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1898. године
  2. ^ "Млада Србадија", Беч 1876. године
  3. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", трећи део, Беч 1846. године
  4. ^ "Дело", Београд 1914. године
  5. ^ "Српска независност", Београд 1881. године
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1898. године


Збирка слика[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]