Фатма-султанија (ћерка Мурата III)
| Фатма-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1575 |
| Место рођења | Истанбул, Османско царство |
| Датум смрти | 1620 (старост 44–45) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | Махмуд Хасан-бег |
| Родитељи | Мурат III султанија Сафије |
| султанија Османског царства | |
Фатма султанија (тур. Fatma Sultan; 1575, Истанбул) је била ћерка Мурата III и Сафије-султаније.
Први брак
[уреди | уреди извор]Фатма је рођена 1575. године. Могуће је да је Фатма добила име у част своје пратетке, сестре свог деде Сулејмана Величанственог.
Фатма је била заручена у августу 1590. године за Канијели Сијавуш-пашу, који је био ожењен Фатмином тетком Фатмом. Сијавуш-паша је одбио да се поново ожени[1], а Фатма ће се тек удати у децембру 1593. године.
Удата је за адмирала флоте Халил-пашу. Венчање је прослављено у седмодневној церемонији. Историчар Мустафа Селаники је описао узбуђење гомиле која је посматрала поворку која је носила Фатму, скривену иза црвеног сатена, ка палати свог мужа[2]. Живели су у палати у Куручешми, округу у Истанбулу. Године 1595. Халил -паша није отпловио са флотом. То је нарочито било зато што ни Сафије ни Фатма нису хтеле да му дозволе да напусти Истанбул. Њихово оклевање је вероватно проистекло из чињенице да је Фатма била трудна. Родила му је сина Махмута(умро 1598) и Хасана(умро након 1620-те) у октобру 1595. године, што је учврстило наклоност новог султана Мехмеда и Сафије према Халил-паши.[3]. Амбасадори из 1600. године су известили да је Халил-паша јако воњен од своје супруге и свекрве, као и самог султана, где је речено да имају неколико деце.
Други брак
[уреди | уреди извор]Након тачно десет година брака, Халил-паша умире у децембру 1603. По налогу султаније Фатме, паша је сахрањен у своме родном крају. У децембру 1604., годину дана касније, нећак Ахмет I је удаје за Џафер-пашу[4], који је 1570 -их био гувернер Египта. Он је тада био задужен за обезбеђење прелаза на Дунаву. Да би конзумирао брак, Џафер -паша је одмах позван у престоницу и добио место у царском већу у чину пуног везира[5], а касније је постао гувернер Кипра до његове смрти 1609.[6]
Трећи брак
[уреди | уреди извор]Султанија Фатма се вратила са Кипра у престоницу 1609. године. Наредне 1610. године Фатма се по наређењу Ахмета I удаје за Хизир-пашу, који је био везир куполе. Хизир-паша је био јако стар, и умро је јако брзо након венчања[7], исте године.
Четврти и пети брак
[уреди | уреди извор]1611. Фатма се удаје за Мурат-пашу који је био укључен у Диван Ахмета I од 1605. године.
Постоји навод из јула 1614. године који каже да је једна тетка султана Ахмеда удата за одређеног Махмуд-пашу, и да је та његова тетка била претходно удата за последњег покојног великог везира. Идентитет султаније највише одговара Фатми, што би значило да је њен супруг био Кујуџу Мурат-паша.
Остатак живота и смрт
[уреди | уреди извор]Даљи живот Фатме султаније остаје непознат. Говорило се да је права ћерка своје мајке и верује се да је учествовала у разним интригама, као и да је често посећивала мајку у Старој палати.
Султанија Фатма је умрла 1620. године[8]. Када је умрла, сахрањена је у Аја Софији, крај свог оца и сестара[2]. Евлија-челебија примећује да на њеном надгробном споменику пише да је била жена Халил-паше.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cappello, Girolamo (1600). Relazioni di ambasciatori veneti al Senato, p. 416.
- ^ а б в Uluçay 2011, стр. 76.
- ^ Blake, Stephen P. (11. 2. 2013). Time in Early Modern Islam: Calendar, Ceremony, and Chronology in the Safavid, Mughal and Ottoman Empires. Cambridge University Press. стр. 103. ISBN 978-1-107-03023-7.
- ^ Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18.
- ^ Alderson 1956, table XXXII.
- ^ Prensesi, Kursistemin. „DAMAT CAFER PAŞA – Tek Kullanımlık Tulum Üreticileri” (на језику: турски). Архивирано из оригинала 08. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-08.
- ^ Yılmaz Öztuna (2005). Devletler ve hânedanlar. Kültür Bakanlığı. стр. 173. ISBN 978-975-17-0469-6.
- ^ Öztuna, Y. (1986). Osmanli devleti tarihi. Kültür yayınları serisi. Faisal Finans Kurumu. стр. 306.