Пређи на садржај

Филмска екипа

С Википедије, слободне енциклопедије
Филмски студио Факултета драмских уметности у Београду, фото: Иван Грујић

Филмска екипа (франц. Équipe) је група људи различитих занимања, који учествују у производњи једног филма. То је основна организационо-технолошка јединица за производњу филма.

Филмска екипа се сваки пут изнова конституише за производњу само једног филма, због стваралачких, организационих и економских разлога. За различите врсте филмова, формирају се различите екипе. Најстандарднију структуру имају екипе дугометражних играних филмова јер играни филм садржи око 50 филмских занимања и специјализација, али број чланова екипе зависи од сложености пројекта.[1]

Уколико се ради о филму са великим – технолошким захтевима, екипа ће имати више стотина чланова и неколико хиљада сарадника – статиста.

Састав екипе

[уреди | уреди извор]

Састав екипе је изузетно разнолик, јер се у њој налазе сви нивои стручности и образовања, од неквалификованих радника, преко специјалиста у области филма, до врхунских уметника, а по годинама старости у екипи се срећу актери од раног дечјег узраста до највише старосне доби.

На истом задатку се, дакле, окупљају, с једне стране, стручњаци за неку од техничких дисциплина, и са друге, уметници у области филма, музике или литературе.[1]

Етапе производње филма и ангажовање одређених чланова екипе

[уреди | уреди извор]
Шема - Састав филмске екипе - Лексикон филмских и телевизијских појмова, ур. Бабац, Марко, 1993.

Свој производни задатак, екипа обавља током више фаза производње:

  1. претходне припреме,
  2. опште припреме,
  3. непосредне припреме,
  4. периода снимања и
  5. обраде.

Током ових фаза производње, екипа се постепено формира и осипа, јер је напуштају сви они који су завршили свој део посла. Пун састав има само у периоду снимања.

Иако екипа предствља орагнизационо – технолошку целину са јасно одређеним задатком, у њој уочавамо мање целине које обављају делимично заокружене послове.

Сектори организације филмске екипе

[уреди | уреди извор]

Ови тимови усмерене специфичне делатности у саставу филмске екипе зову се сектори. Тако постоје:

  • сектор режијередитељ, помоћник редитеља, асистенти редитеља и секретар режије;
  • сектор камередиректор фотографије, сниматељ (швенкер), асистенти камере;
  • сектор организациједиректор филма / вођа снимања, помоћни директор филма, помоћни директор снимања, секретар екипе, евидентичар (аналитичар), благајник, дактилограф, лекар, набављач (економ), магационер, возачи, бифеџија и курир;
  • сектор сценографијесценограф, асистент сценографа, филмски архитекта, реквизитер – набављач, сценски реквизитер, сценски мајстор, сценски радници, декоратери, сценограф опреме, сценограф специјалних ефеката, сценограф реализатор;
  • сектор костимографијекостимограф (сликар костима), асистент костимографа, сликар маски, маскер, шминкер, асистент шминкера, фризер, власуљар, гардеробери;
  • сектор тона – сниматељ тона, микроман, тонски камерман и тонски инжењер итд.[2]

Сваки сектор има руководеће и одговорно лице у надлежности сектора. При формирању екипе, руководилац сектора има пресудну улогу и право одабира чланова свога сектора. [1]

Процес рада филмске екипе

[уреди | уреди извор]
  1. Екипа почиње да делује као независна продукцијска јединица након што је сценарио дефинитивно прихваћен.
  2. Режисер креира књигу снимања на основу које се саставља продукциони записник у чијој изради учествује најужи део екипе (редитељ, директор филма, главни сниматељ, сценограф, костимограф, помоћник редитеља, секретар режије и, у музичким филмовима, композитор). У тој фази се врши израда оперативног плана за продукцију филма по данима и локацијама, избор сценографских објеката, одабир глумаца (евентуално и аудиција).
  3. Током снимање, екипа ради у највећем саставу.
  4. Приликом обраде филма у рад се укључује монтажа (монтажер са својим помоћницима) и
  5. сектор за обраду звука (сниматељ звука, музички директор, композитор, диригент, извођачи музике и специјалних звучних ефеката).[2]

Историјски развој филмске екипе

[уреди | уреди извор]

У првим годинама историје филма, екипа је била неупоредиво мања. У почетку је то била само једна особа, која је истовремено била редитељ, сниматељ и организатор снимања, а такође је радила монтажу и лабораторијску обраду филма.

Већ средином прве деценије 20. века, распрострањивањем филма, укрупњавају се и потребе тржишта и захтеви публике, па се екипа повећава.

Са преласком у индустријску производњу филма, долази до профилисане систематизације и специјализације филмских професија. Већина чланова тима везује се сталним уговором за продуцента, а почињу да се јављају и класне (синдикалне) организације које одређују опште услове за закључивање уговора између чланова екипе и продуцента.

Касније, даљим развојем индуструјске производње, филмска екипа почиње да делује као самостална економска јединица, која своје односе са продуцентом, поред појединачних уговора, регулише и посебним колективним уговором и у одређеној мери учествује у расподели прихода филма. Даљим развојем односа између продуцента и екипе, као и односа унутар саме екипе, настају самосталне филмске радне заједнице које у правном смислу заступају самосталног продуцента одређеног филма.[2]

Екипа документарног филма

[уреди | уреди извор]

Екипа за снимање документарних филмова нема чврсто утврђен стандардни облик јер су и документарни филмови врло различити по тематици и сложености.

Екипа која снима, на пример, Олимпијске игре имаће преко стотину чланова, али ће је најчешће сачињавати: редитељ, сниматељ, асистент сниматеља, организатор, монтажер, сниматељ звука, расветљивач и понеко од помоћног особља.[1]

Екипа анимираног филма

[уреди | уреди извор]

Екипа за снимање анимираних филмова, битно се разликује од играних и документарних филмова и садржи занимања која се не сусрећу у осталим деловима кинематографије:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Babac, Marko, ур. (1993). Leksikon filmskih i televizijskih pojmova. Beograd: Naučna knjiga : Univerzitet umetnosti. стр. 135—136. 
  2. ^ а б в „Filmska enciklopedija”. filmska.lzmk.hr. Приступљено 2022-11-26.