Пређи на садржај

Хемипареза

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемипареза
Специјалностинеурологија

Хемипареза или непотпуна парализа, је неуролошки поремећај који се карактерише смањеном функцијом мишића, једне половине тела.[1][2] Настаје као последица уништења одговарајућег горњег моторног неурона и њихових аксона, или моторних неурона у предњем централном гирусу или кортикоспиналном (пирамидалном) путу начелно изнад нивоа задебљања вратне кичмене мождине.[3]

Хемипареза, по правилу, има церебрално, ретко - кичмено порекло. Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који захтева што брже дијагностичке процедуре.[4]

Од виталног је значаја што пре интегрисати хемипларетичну особу у друштво и охрабрити је у њеним свакодневним животним активностима. У таквим условима уз адекватну кинезитерапију временом неки појединци могу остварити значајан напредак.[5]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Хемипареза је синдром оштећења мозга који доводи до моторичке слабости једне половине тела и праћена је променом сензибилитета, говора, честих психичких и других промене у понашању пацијента.

Хемиплегија је термин који се често користи као синоним за хемипарезу, што није правилно јер она указује на потпуни губитак мишићних функција и вољних контракција.[2]

Након оштећења централног нервног система тонус мускулатуре је снижен или повишен, што зависи од дистрибуције инхибицијских или ексцитацијских импулса. Промене се могу видети при прегледу и испитивању рефлекса. Пацијент не може вољно померати делове тела, или их може покренути с великим потешкоћама. Занимљиво је да су запаљењске промене у зглобовима узроковане хроничним артритисом, код хемипарезе обично мање изражене на тој страни тела.[5]

Код особа са хемипарезом често се јавља компензација нормалне стране, чија појачана активност производи абнормално стање и кроз одређени период води у оштећење обе стране тела.[6] Како је функционисање преосталих мишића захваћених делимичним или потпуним пресецањем инхибицијских путева очувано, ствара се абнормална постурална адаптација, што узрокује асиметричност а тиме лош или неадекватан баланс, који прати неправилно извођења аутоматских покрета. С обзиром на то да су постурална адаптација и аутоматски покрети, као подлога и пратња у извођењу вољних покрета, измењени, они се не изводе на правилан начин.[7] ИТо доводи до хемипаретичниог хода, који се карактерише спорим и асиметричним корацима са сиромашном селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже, те смањеним преносом тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.[8]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Хемипареза је стање које је најчешће узроковано можданим ударом или церебралном парализом, иако може бити узроковано:[3][2]

  • Болестима органа за циркулацију крви (мождани удар, пролазни исхемијски напад, инфективни ендокардитис, церебрално крварење).
  • Повредама, тровањима и неки други спољашњи узроци (нпр траума главе).
  • Болестима нервног система (церебрална парализа, церебрални апсцес, менингитис, енцефалитис, мултипла склероза, инфантилна хемиплегија).
  • Шећерном болести.[9]
  • Трудноћа, порођај и постпорођајни период (порођајна траума).
  • Тумоима мозга.
  • Конгениталним аномалијама, деформитетима и хромозомским аберацијама (Стурге-Веберов синдром, Брусхфиелдова болест, Клиел-Фајлов синдром, церебрална агенеза).[10][11][12][13][14][15][16][17]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Клиничком сликом доминира нарушена функција једне половине тела коју болесник може да помера, због смањене снага мишића. Губитак способности повезаних са можданим ударом, па самим тим и знаци и симптоми хемипарезе зависи од подручја оштећења мозга особе.[18]

Основне крактеристике клиничке слике су:[19][2]

  • потешкоћа при кретању,
  • тешко одржавање равнотеже,
  • потешкоће у заузимању усправног положаја.

Због тога, обављање свакодневних активности као што су одевање, јело, хватање предмета или коришћење купатила може бити отежано.[18]

Брзи развој хемипарезе је важан клинички знак који омогућава убрзавање дијагностичке претраге.[20]

Изненада развијена или веома брзо напредујућа хемипареза

Овај облик хемипарезе карактерише:

  • Ход (најчешћи узрок).
  • Волуметријско образовање у мозгу са псеудо-апсцесним протоком.
  • Краниоцеребрална повреда.
  • Енцефалитис.
  • Постичностно стање.
  • Мигрена са ауром (хемиплегична мигрена).
  • Дијабетесна енцефалопатија.
  • Вишеструка склероза.
  • Псеудопареза.
Субакутно или полако развијање хемипарезе

Овај облик хемипарезе карактерише:

  • Мождани удар
  • Тумор мозга.
  • Енцефалитис.
  • Вишеструка склероза.
  • Атрофични кортикални процес

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Хемипареза се идентификује клиничким прегледом од стране здравственог радника, попут физиотерапеута или лекара.

Радиолошке студије попут ЦТ -а или снимања мозгаи кичмене мождине магнетном резонанцом треба користити за потврду повреде мозга и кичмене мождине. Како се ове претраге саме не могу користити за идентификацију поремећаја кретања, оне се допуњују испитивањем цереброспиналне течности; ЕЕГ; евоцираних потенцијала различитих модалитета; ултразвучна доплерографија главних артерија главе, хематолошким и метаболичким тестовима.

Појединци који развију нападе могу проћи тестове како би утврдили где је фокус вишка електричне активности.[21]

Пацијенти са хемипарезом обично показују карактеристичан ход, који карактеришу спори и асиметрични кораци са лошом селективном моторном контролом, одложеном и поремећеном реакцијом равнотеже и смањеним преношењем тежине на паретичну страну, чиме се повећава ризик од пада.[8][22]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија се заснива на лечењу основног узрока који је довео до појаве хемипарезе и интензивна и дуготрајна кинезитерапија.[23][2]

Физикална терапија је важан део третмана, јер помаже болеснику да поврати контролу над својим мишићима док развија снагу мишића. Физиотерапеути такође помажу особама са хемипарезом да примене разне трикове и савете који им могу помоћи да се успешније крећу и како да искористе пуну снагу мишића обе стране тела.[24]

Кретање или ходање као најважнији циљ физикалне терапије.[25]
Код пацијената са хемипарезом, у процесу рехабилитације, кретање или ходање је једно од најважнијих циљева.[26] Ход је компликован моторни чин који захтева координацију мишићи трупа и екстремитета, мишићи који прелазе многе зглобове.[27] Ходање је основни предуслов за свакодневни живот, мора бити прилагодљиво, односно мора одговарати потребама појединца и захтевима окружења, при чему

треба напоменути да је ово једна од најаутоматизованијих радњи. Он је функционални резултат интеракције биомеханичких, неурофизиолошких и моторних система управљања.[7] Тако је кретање захтева интеграцију неуронских подсистема укључених у стварање постуралних и

локомоторне контроле. Ходање би требало да обезбеди напредак у простору, за шта неопходна синергија горњих екстремитета, трупа и доњих екстремитета.[28]

У терапији се могу применити и помоћни уређаји који укључују ходалице, протезе и инвалидска колица, јер могу такође бити од помоћи људима који имају потешкоће са ходањем.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Хемипареза није прогресивни поремећај, осим у прогресивним стањима као што је растући тумор на мозгу. Када се повреда појави, симптоми се не смеју погоршати.[29]

Међутим, због недостатка покретљивости могу настати компликације, које могу укључивати:[2]

  • укоченост мишића и зглобова,
  • губитак аеробне способности,
  • грчеве мишића,
  • појаву декубитуса и крвних угрушака.

Изненадни опоравак од хемипларезе је веома редак. Многи појединци ће имати ограничен опоравак, али ће се код већине стање побољшава након интензивне специјализоване рехабилитације.[30] На основу резултата истраживања утврђено је да специјализована и високо индивидуализована медицинска гимнастика - кинезитерапија доводи до значајног побољшања у квалитету активности хода и функционалном опоравку пацијената.[8]

Потенцијал за напредовање може се разликовати у церебралној парализи, од оног код стечених повреда мозга.[31]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Medical Definition of HEMIPARESIS”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ а б в г д ђ „Hemiparesis: Treatment, Outlook, and More”. Healthline (на језику: енглески). 2017-06-05. Приступљено 2021-02-01. 
  3. ^ а б „Hemiparesis”. www.stroke.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  4. ^ „Hemiparesis vs. Hemiplegia: Symptoms, Causes, Treatment”. Healthline (на језику: енглески). 2020-02-26. Приступљено 2021-02-01. 
  5. ^ а б Bourbonnais, Daniel; Noven, Sharyn Vanden (1989-05-01). „Weakness in Patients With Hemiparesis”. American Journal of Occupational Therapy (на језику: енглески). 43 (5): 313—319. ISSN 0272-9490. doi:10.5014/ajot.43.5.313. 
  6. ^ Bobath Berta. Adult hemiplegia evaluation and treatment, 2nd edition. London, 1989.
  7. ^ а б Raine S., Meadows L., Lynch Ellerington M. Тheory and clinical practice in neurological rehabilitation, I ed, Wiley Blackwell, Oxford, 2009.
  8. ^ а б в Olivera Pilipović Spasojević, Nada Naumović, Dijana Laštro, et al. Efekat kineziterapije na poboljšanje funkcije hoda kod bolesnika sa hemiparezom, Glasnik Antropološkog društva Srbije, Niš. 51  2734, 2016, UDK 572(05), ISSN 1820-7936
  9. ^ Al-Eithan, Muwafak H.; Amin, Muhammad; Robert, Asirvatham A. (2011). „The effect of hemiplegia/hemiparesis, diabetes mellitus, and hypertension on hospital length of stay after stroke”. Neurosciences (Riyadh, Saudi Arabia). 16 (3): 253—256. ISSN 1319-6138. PMID 21677617. 
  10. ^ M. Eesa, P. Sharma, and M. Goyal, “Cerebral proliferative angiopathy,” Eesa, M.; Sharma, P.; Goyal, M. (2009). „Cerebral proliferative angiopathy”. Canadian Journal of Neurological Sciences. 36 (2): 242—243. PMID 19378722. doi:10.1017/S0317167100006612. , .View at: Google Scholar
  11. ^ K. S. Hong, J. I. Lee, and S. C. Hong, “Cerebral proliferative angiopathy associated with haemangioma of the face and tongue,” Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry. 81  (1):  36–37, .View at: Publisher Site | Google Scholar
  12. ^ M. P. Marks and G. K. Steinberg, “Cerebral proliferative angiopathy,” Journal of NeuroInterventional Surgery. 4 (5).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), article e25, 2012.View at: Google Scholar
  13. ^ J. Fierstra, S. Spieth, L. Tran et al., “Severely impaired cerebrovascular reserve in patients with cerebral proliferative angiopathy,” Fierstra, J.; Spieth, S.; Tran, L.; Conklin, J.; Tymianski, M.; Ter Brugge, K. G.; Fisher, J. A.; Mikulis, D. J.; Krings, T. (2011). „Severely impaired cerebrovascular reserve in patients with cerebral proliferative angiopathy”. Journal of Neurosurgery Pediatrics. 8 (3): 310—315. PMID 21882924. doi:10.3171/2011.6.PEDS1170. , .View at: Google Scholar
  14. ^ H. Maekawa, M. Tanaka, and H. Hadeishi, “Fatal hemorrhage in cerebral proliferative angiopathy,” Maekawa, H.; Tanaka, M.; Hadeishi, H. (2012). „Fatal Hemorrhage in Cerebral Proliferative Angiopathy”. Interventional Neuroradiology. 18 (3): 309—313. PMC 3442305 Слободан приступ. doi:10.1177/159101991201800310. , .View at: Google Scholar
  15. ^ D. Ducreux, M. C. Petit-Lacour, K. Marsot-Dupuch, J. Bittoun, and P. Lasjaunias, “,” Ducreux, D.; Petit-Lacour, M.; Marsot-Dupuch, K.; Bittoun, J.; Lasjaunias, P. (2002). „MR perfusion imaging in a case of cerebral proliferative angiopathy”. European Radiology. 12 (11): 2717—2722. doi:10.1007/s00330-001-1293-y. , .View at: Google Scholar
  16. ^ H. L. Doria-Netto, A. M. de Souza-Filho, R. H. Doria-Netto et al., “Cerebral proliferative angiopathy,” Dória-Netto, Hugo Leonardo; Souza-Filho, Antônio Marcos de; Dória-Netto, Ricardo Henrique; Marques, Rômulo Alberto Silva; Oliveira, Denise Aparecida de; Chaddad-Neto, Feres; Campos, Christiane Monteiro de Siqueira (2010). „Cerebral proliferative angiopathy”. Arq Neuropsiquiatr. 68 (2): 300—302. doi:10.1590/S0004-282X2010000200027. , .View at: Google Scholar
  17. ^ „Cerebral proliferative angiopathy: clinical and angiographic description of an entity different from cerebral AVMs”. Stroke. 39 (3): 878—885. 2008. doi:10.1161/STROKEAHA.107.493080. 
  18. ^ а б „Hemiparesis - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-02-01. 
  19. ^ „Hemiplegia, Hemiparesis, Hemiplegic Cerebral Palsy - What's the difference?”. CHASA (на језику: енглески). 2013-09-11. Приступљено 2021-02-01. 
  20. ^ „What is hemiplegia? | HemiHelp: for children and young people with hemiplegia (hemiparesis)”. web.archive.org. 2013-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2013. г. Приступљено 2021-09-02. 
  21. ^ „Spastic Hemiplegia : Cerebral Palsy : OriginsOfCerebralPalsy.com”. web.archive.org. 2018-01-26. Архивирано из оригинала 26. 01. 2018. г. Приступљено 2021-09-02. 
  22. ^ „Gait Abnormalities « The Stanford 25”. web.archive.org. 2010-10-11. Архивирано из оригинала 11. 10. 2010. г. Приступљено 2021-09-02. 
  23. ^ Zhu Z, Cui L, Yin M, Yu Y, Zhou X, Wang H; et al. (2016). „Hydrotherapy vs. conventional land-based exercise for improving walking and balance after stroke: a randomized controlled trial”. Clin Rehabil. (30): 587—593. 
  24. ^ Foley N, McClure JA, Meyer M, Salter K, Bureau Y, Teasell R (2012). „Inpatient rehabilitation following stroke: amount of therapy received and associations with functional recovery”. Disabil Rehabil. 34 (25): 2132—2138. PMID 22524794. doi:10.3109/09638288.2012.676145. 
  25. ^ Olivera Pilipović Spasojević, Nada Naumović, Dijana Laštro, et al. Efekat kineziterapije na poboljšanje funkcije hoda kod bolesnika sa hemiparezom Glasnik Antropološkog društva Srbije / Journal of the Antropological Society of Serbia Niš, vol. 51, str. 2734, 2016, UDK 572(05), ISSN 1820-7936
  26. ^ Mudge S. & Stott NS (2007). „Outcome maesures to assess walking ability following stroke: A systemic review of the literature”. Physiotherapy. 93 (3): 173—232. 
  27. ^ Mackay-Lyons, M. (2002). „Central pattern generation of human locomotion: A review of the literature”. Physical Therapy. 82 (1): 69—83. PMID 11784280. doi:10.1093/ptj/82.1.69. .
  28. ^ Grasso, R. , Zago, M. & Lacquaniti, F. (2000) Interactions between posture and locomotion: Motor patterns in human walking with bent posture versus erect posture. Journal of Neurophysiology, 83, 288–300
  29. ^ Bindawas, S. M.; Vennu, V.; Moftah, E. (2017). „Improved functions and reduced length of stay after inpatient rehabilitation programs in older adults with stroke: A systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. Neuro Rehabilitation. (40): 369—390. .
  30. ^ Pollock A, Baer G, Campbell P, Choo PL, Forster A, Morris J; et al. (2014). „Physical rehabilitation approaches for the recovery of function and mobility following stroke”. Cochrane Database Syst Rev. 4: CD001920. 
  31. ^ Bindawas SM, Mawajdeh H, Vennu V, Alhaidary H (2016). „A retrospective observational study of functional outcomes, length of stay, and discharge disposition after an inpatient stroke rehabilitation program in Saudi Arabia”. Medicine (Baltimore). 95 (31): e4432. doi:10.1097/MD.0000000000004432. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хемипареза&oldid=28574142”