Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 2018.
Хокеј на леду на ЗОИ 2018. | |
---|---|
Борилиште | Хокејашки центар Кангнунг Квандонг центар |
Датум | 10–25. фебруар 2018. |
Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 2018. | ||
---|---|---|
Квалификације | ||
мушкарци | жене | |
Турнир | ||
мушкарци | жене | |
Састави | ||
мушкарци | жене | |
Хокеј на леду је био део програма Зимских олимпијских игара 2018. биће одржане у корејском граду Пјонгчангу. Бићр то укупно 24. пут да је хокеј не леду био делом олимпијског програма. Олимпијски хокејашки турнир ће се одржавати у периоду од 10. до 25. фебруара 2018. у дворанама хокејашког центра Кангнеунг (капацитета 10.000 места) и Квандонг центра (капацитета 6.000 места).
На турниру је учествовало укупно 20 репрезентација, 12 у мушкој и 8 у женској конкуренцији. Титулу брани репрезентација Канаде у обе конкуренције.
Мушки турнир
[уреди | уреди извор]У мушком делу турнира учествује укупно 12 репрезентација са максимално 25 играча у тиму (укупно 300 хокејаша). Директан пласман на олимпијску турнир у Пјонгчангу обезбедило је 9 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2015. године, док су преостала 3 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовале укупно 24 репрезентације.[1]
|
|
|
Турнир ће бити одржан по истом систему као и на ЗОИ 2010. у Ванкуверу и ЗОИ 2014. у Сочију. У основној фази екипе су подељене у 3 групе са по 4 тима, а игра се по систему свако са сваким. Три победника сваке од група и најбољерангирана другопласирана селекција обезбедиће директан пласман у четвртфинале турнира, док је преосталих 8 репрезентација разигравати за четвртфинале по елиминационом систему. Даље се игра по елиминационом систему све до утакмица за медаље.[2]
Женски турнир
[уреди | уреди извор]У женском делу турнира учествује је укупно 8 репрезентација са максимално 21 играчицом у тиму. Директан пласман на олимпијски турнир у Пјонгчангу обезбедило је уз домаћина и 5 најбоље пласираних хокејашких репрезентација на ранг листи ИИХФ-а формираној након Светског првенства 2016. године, док су преостала 2 места попуњена кроз квалификације у којима су учествовало укупно 20 репрезентација.[2]
|
|
|
У првом делу екипе су подељене у две групе са по 4 тима. Групе су формиране на основу пласмана на ИИХФ ранг листи, тако да су се у групи А налазе 4 најбоље пласиране селекције, а у групи Б преостала 4 тима. У групној фази игра се по систему свако са сваким. Две најбоље пласиране селекције из групе А обезбедиће директан пласман у полуфинале, док су трећепласирани и четвртопласирани тим из групе А разигравали у четвртфиналу са две првопласиране екипе из групе Б за преостала два места у полуфиналу. Две последње пласиране селекције из групе Б су разигравале са пораженим из четвртфинала за пласман од 5. до 8. места.[2]
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Биланс медаља
[уреди | уреди извор]Поз. | Земља | Укупно | |||
---|---|---|---|---|---|
1. | Олимпијски спортисти из Русије | 1 | 0 | 0 | 1 |
Сједињене Америчке Државе | 1 | 0 | 0 | 1 | |
3. | Канада | 0 | 1 | 1 | 2 |
4. | Немачка | 0 | 1 | 0 | 1 |
5. | Финска | 0 | 0 | 1 | 1 |
Укупно | 2 | 2 | 2 | 6 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Olympic format set”. IIHF.com. Приступљено 20. новембар 2015.
- ^ а б в „2018 Olympic Winter Games”. IIHF.com. Приступљено 20. новембар 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Програм квалификација, на IIHF.com.