Хрватске жељезнице
| Hrvatske željeznice | |
|---|---|
 Седишта у Загребу | |
| Државно власништво | |
| Делатност | Железнички саобраћај |
| Основано | 1991. |
| Угашено | 2006. |
| Производи | Железнички саобраћај, конструкција железничке мреже, услуге |
Хрватске жељезнице (скраћено ХЖ) била је национална железничка компанија Хрватске. [1] Компанија је била члан Међународне железничке уније (UIC). UIC код за Хрватску је 78. Хрватска железничка мрежа превезла је 20,270 милиона путника 2018.[2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Хрватске жељезнице су основане 1991. године од бивше дивизије ЈЖ („Југославенске жељезнице“) Загреб, након одвајања Хрватске од Југославије. Њен возни парк је првобитно био наслеђен из периода распада Југославије. Временом је модернизован, а тренутно се врши даља модернизација. Прва жељезничка дионица на подручју данашње Републике Хрватске, тада у саставу Аустријског царства и Аустроугарске, изграђена је 1860. године у Међимурју: пруга од Нађканиже у Мађарској преко Чаковца и Которибе настављала се до Прагерског у Словенији. Вреди напоменути да је ова пруга – иако је само мањим делом пролазила кроз територију Хрватске (Међимурје је у време изградње пруге било у саставу Хрватске, али је јануара 1861. године одлуком Беча припојено Мађарској) изграђен само 35 година након прве европске железнице, која је успостављена 1825. између градова Стоктон и Дарлингтон у Енглеској.[4] Пруге које су повезивале Ријеку, најважнију луку у Хрватској, са Трстом (и даље са Бечом), и са Загребом (и даље са Будимпештом) пуштене су у промет 1873. године.[5]
Организација
[уреди | уреди извор]
Хрватске жељезнице су до 1. новембра 2012. године биле једно друштво. Током 2012. су имплементиране реформом, у складу са Директивом ЕУ 91/440[6] која захтева од држава чланица ЕУ да одвоје „управљање железничким радом и инфраструктуром од пружања услуга железничког саобраћаја, подељено је на три одвојене и независне компаније:
- HŽ Cargo d.o.o.(одговорно за транспорт терета)
- HŽ Putnički prijevoz d.o.o. (одговорно за превоз путника)
- HŽ Infrastruktura d.o.o. (одговорно за железничку инфраструктуру)
Национални рекорд
[уреди | уреди извор]Највећа дозвољена брзина возова на пругама у Хрватској је 160 km/h. Што се тиче инфраструктуре, наведена брзина тренутно се може остварити на дијелу међународног коридора Новска - Товарник, тачније на релативно кратким дионицама Новска-Окучани и Винковци-Товарник. Тренутни рекорд брзине пна пругама у Хрватској је 185 кm/h. Рекорд је постављен на линији Новска - Нова Градишка. Вожња је изведена са циљем да се демонстрирају могућности које пружа електролокомотива предузећа Раде Кончар класе ЈЖ 442 (сада класа воза ХЖ1142).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zakon.hr (2012). „Zakon o podjeli trgovačkog društva HŽ - Hrvatske željeznice d.o.o.” (на језику: Croatian). Zagreb.
- ^ HŽ Putnički prijevoz d.o.o. (2020). „STATISTIKA ZA 2019” (PDF) (на језику: Croatian). Zagreb.
- ^ „Railway Statistics – 2017 Synopsis” (PDF). International Union of Railways, IUC. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 4. 2019. г. Приступљено 11. 6. 2019.
- ^ "Stotinu i pedeset godina željeznice u Hrvatskoj", stranice "Savez za željeznicu" (udruga čiji su osnivači sindikati i poduzeća iz željezničkog sektora), posjećeno 8. veljače 2015. god.
- ^ "OBILJEŽENA 140. OBLJETNICA PRUGE KARLOVAC - RIJEKA" Архивирано 2016-05-13 на сајту Wayback Machine, Službene stranice Grada Rijeke, 23. listopada 2013.
- ^ „Rail Transport and Interoperability (overview of directive 91/440)”. European Union. Архивирано из оригинала 18. 6. 2007. г. Приступљено 6. 7. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
