Нова Градишка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нова Градишка
Nova Gradiska Zentrum.jpg
Центар Нове Градишке
Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Бродско-посавска
Становништво
Становништво (2011) 11.767
Агломерација (2011) 14.196
Географске карактеристике
Координате 45°15′29″N 17°23′02″E / 45.258155760051835, 17.38396258372721
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Нова Градишка на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Нова Градишка
Нова Градишка на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Јосип Вуковић (СДП)
Поштански код 35400

Нова Градишка је град у Хрватској у Бродско-посавској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 14.196 становника, а у самом насељу је живело 11.767 становника.[1]

Географија[уреди]

Нова Градишка је смештена у југозападном делу источне Хрватске, налази се уз врло важне саобраћајнице: аутоцпут Загреб - Липовац, железничка пруга Загреб - Винковци, у додиру је и са старим крајишким путем ("Старом цестом"), а кроз град пролази и државни пут према Пожеги и Нашицама.

  • Становништво: 15.833 (2001.)
  • Географска ширина: 45°16´15˝
  • Географска дужина: 17°22´41˝
  • Надморска висина: 129 метара
  • Површина: 49,58 km²
  • Средња годишња температура: 11,2 °C

Становништво[уреди]

Град Нова Градишка[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 15.833 17.071 16.351 14.581 12.081 10.181 8.808 7.110 6.246 6.390 5.369 4.611 4.265 3.756 3.039
  • напомене:

Настао из старе општине Нова Градишка.

Нова Градишка (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 13.264 14.044 13.293 11.580 9.229 7.548 6.340 4.905 4.279 4.275 3.592 3.045 3.000 2.529 1.852
  • напомене:

Садржи податке за бивша насеља Церничка Мала од 1857. до 1931. и Мала од 1857. до 1948. која су тих година била одвојено исказана.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Нова Градишка је имало 14.044 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
10,140 72,20%
Срби
  
2,263 16,11%
Југословени
  
900 6,40%
Албанци
  
51 0,36%
Муслимани
  
30 0,21%
Чеси
  
28 0,19%
Словенци
  
25 0,17%
Италијани
  
22 0,15%
Црногорци
  
12 0,08%
Македонци
  
11 0,07%
Украјинци
  
10 0,07%
Мађари
  
9 0,06%
Пољаци
  
9 0,06%
Немци
  
7 0,04%
Русини
  
4 0,02%
Словаци
  
3 0,02%
Бугари
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
остали
  
5 0,03%
неопредељени
  
245 1,74%
регион. опр.
  
21 0,14%
непознато
  
246 1,75%
укупно: 14.044

Историја[уреди]

Град Нова Градишка утемељен је 1748. године. Настао је и израстао у окриљу Војне крајине. Већ 1754. године почиње градња прве католичке цркве св. Терезије, која по својим градитељским карактеристикама припада значајнијим споменицима сакралног градитељства касног барока у Славонији. Старо урбано језгро чине: црква св. Терезије, стари суд и затвор из 18. века. У граду се до ратних догађаја 1990-их година налазила и православна црква. Стара црква Свете Тројице, иначе, изграђена је давне 1738. године, много пре католичке. Обнављана је 1824. и 1885. године и сведочила је колико дуго српски народ живи и постоји у овом делу Славоније. Срушиле су је до темеља усташе на Петровдан, 7. јула 1941. године. Том приликом страдао је и иконостас из 1814. године, вредни богослужбени предмети и црквене књиге. На том месту подигнута је нова Православна црква Свете Тројице, изграђена 1982. године, која је у то време била највећа црква подигнута у Српској Патријаршији после Другог светског рата. Овај монументални храм минирале су ван ратних дејстава усташе девет пута. Због чврстине градње и локације (налазила се у строгом центру града) последње минирање обавили су стручњаци из Загреба. Рушевине су уклоњене, а црквиште је поплочано. Данас је ту „зелена површина“ за одмор и разоноду. У Новој Градишки срушен је и православни храм посвећен Преносу моштију Светог Николе, подигнут давне 1818. године који се налазио на православном гробљу. Ова црква иначе, обновљена је 1866. године. Срушена је од стране хрватских усташа 1992. године, изван ратних операција. Два парохијска стана у граду проваљена су и насилно усељена у периоду 1992—1995. године.

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

У Новој Градишки је већ сутрадан по прогласу НДХ 11. априла 1941. године ухапшено око 50 угледних Срба.

У Новој Градишки још првих дана усташке владавине убијени су у затвору Гаврило Богдановић председник из Ковачевца, Никола Протић, поседник из Нове Градишке и Никола Поповић, сељак из Нове Пољане. Пошто су их убили, усташе су их обесили у затвору, као да су тобоже они сами извршили самоубиство.[3]

У јулу 1941. године из Нове Градишке исељено је 50 српских породица. Оне су прво отеране у логор Цапраг, а одатле пребачене у Србију.[4]

Покатоличавање православних[уреди]

Фрањо Матица жупник из Нове Градишке и истакнути сарадник усташа, захтевао је од Срба да сваке вечери долазе у цркву, где им је држао часове из веронауке и проповеди "у којима је нападао православну веру, а хвалио римокатоличку". Једном на часу веронауке оштро запитао присутне: "Хоћете ли се покрстити или не, ако нећете, нарочито нагласивши, Бог је на небу , усташе су на земљи, а Јасеновац по сриједи, и сада хоћете или нећете"? Приликом покрштавања Матица је новим католицима говорио да морају "заувјек заборавити српску вјеру, јер то није вјера, јер је поглавник рекао да признаје само католичку вјеру, а сви они који њу не признају, који се још држе српске вјере да ће их истрјебити из своје земље". За овај рад добијао је од усташке државе специјални хонорар од 4.000 куна месечно.[5]

Економија[уреди]

У Новој Градишци развијена је дрвна, текстилна, прехрамбена и метална индустрија као и приватно предузетништво.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 29. 8. 2012.. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 91
  4. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 119
  5. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 366

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]