Новска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новска
Novska station.jpg
Железничка станица Новска
Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Становништво
Становништво (2011) 7.028
Агломерација (2011) 13.518
Географске карактеристике
Координате 45°20′24″ СГШ; 16°58′43″ ИГД / 45.3399900419774° СГШ; 16.978596540021222° ИГД / 45.3399900419774; 16.978596540021222 Координате: 45°20′24″ СГШ; 16°58′43″ ИГД / 45.3399900419774° СГШ; 16.978596540021222° ИГД / 45.3399900419774; 16.978596540021222
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Новска на мапи Хрватске
Новска
Новска
Новска на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Владо Клашан (ХСЛС)
Поштански код 44330
Позивни број +385 44
Веб-сајт http://www.novska.hr/}-

Новска је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.518 становника, а у самом насељу је живело 7.028 становника.[1]

Географија[уреди]

Смештена је у Сисачко-мославачкој жупанији, 95 km југоисточно од Загреба, на ауто-путу Београд-Загреб.

Историја[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

У срезу новском одмах је формирана група усташа "који су наоружани војничким оружјем почели купити и убијати Србе".[2]

Становништво[уреди]

Попис 2001.[уреди]

По попису становништва из 2001. године, Град Новска је имао 14.313 становника, од тога је у самој Новској живело 7.270.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Новска је имала 24.696 становника, распоређених у 37 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991 24.696 16.556 (67,03%) 5.402 (21,87%) 675 (2,73%) 2.063 (8,35%)

По попису из 1991. године у општини Новска је живело 335 Украјинаца.

Бивша велика општина Новска је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Новска и општине: Јасеновац и Липовљани.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Хрвати Срби Југословени остали
град Новска 17.231 11.305 (65,60%) 4.414 (25,61%) 481 (2,79%) 1.031 (5,98%)
општина Јасеновац 3.599 2.419 (67,21%) 911 (25,31%) 106 (2,94%) 163 (4,52%)
општина Липовљани 3.866 2.832 (73,25%) 77 (1,99%) 88 (2,27%) 869 (22,47%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Новска је имало 8.053 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.358 66,53 %
Срби
  
1.765 21,91 %
Југословени
  
325 4,03 %
Роми
  
102 1,26 %
Чеси
  
39 0,48 %
Украјинци
  
36 0,44 %
Албанци
  
35 0,43 %
Муслимани
  
27 0,33 %
Италијани
  
13 0,16 %
Мађари
  
11 0,13 %
Црногорци
  
8 0,09 %
Словаци
  
6 0,07 %
Словенци
  
6 0,07 %
Македонци
  
3 0,03 %
Пољаци
  
3 0,03 %
Немци
  
2 0,02 %
Руси
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
1 0,01 %
неопредељени
  
196 2,43 %
регион. опр.
  
3 0,03 %
непознато
  
112 1,39 %
укупно: 8.053

Насељена места општине Новска, попис 1991.[уреди]

Општина Новска

  • површина: 585 km²
  • бр. становника: 24.696
  • бр. насељених места: 37

Баир (101), Боровац (656), Брезовац Субоцки (151), Брестача (1.003), Брочице (1.061), Вишњица Уштичка (260), Воћарица (269), Дренов Бок (222), Јазавица (559), Јасеновац (1.154), Козарице (518), Кошутарица (301), Краљева Велика (575), Крапје (251), Кривај (400), Кричке (170), Липовљани (2.430), Ловска (228), Млака (358), Нова Субоцка (595), Нови Грабовац (109), Новска (8.053), Пакленица (478), Пиљенице (461), Плесмо (108), Поповац Субоцки (53), Пуска (346), Рађеновци (24), Рајић (1.424), Рајчићи (87), Рожданик (330), Сигетац Новски (170), Стара Субоцка (523), Стари Грабовац (561), Танац (159), Требеж (84) и Уштица (464).

Образовање[уреди]

Култура[уреди]

Пучко отворено училиште Новска је једна од главних установа за културу у Новској. У свом саставу има Галерију слика, Кино дворану у којој се тренутно одржавају само позоришне представе и остала културна догађања у граду. Године 2005. у оквиру училишта основано је и Новљанско казалиште младих које је до сада приредило представу „Циркус у циркусу“.

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 19. 3. 2016. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 75.

Спољашње везе[уреди]