Пређи на садржај

Црвени ветар

С Википедије, слободне енциклопедије
Црвени ветар
ЛатинскиErysipelas
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10A46.0
МКБ-9-CM035
DiseasesDB4428
MedlinePlus000618
eMedicinederm/129
MeSHD004886

Црвени ветар или еризипел је акутно инфективно обољење које се клинички манифестује локализованим, оштро ограниченим црвенилом, отоком коже и симптомима опште инфекције.

Узрочник ове болести је бактерија Streptococcus beta haemolythicus групе А, која узрокује и друге сличне болести. Много ређе се као узрочници могу појавити и стрептококе из групе Ц, Д или Г, док код новорођенчади узрочник еризипела може бити и бактерија из групе Б.

Резервоар инфекције је особа оболела од неке врсте стрептококне инфекције, која се најчешће преноси непосредним контактом са инфицираном особом. Обољење није заразно (контагиозно), а јавља се спорадично и то углавном у хладнијем временском периоду када има више других стрептококних обољења.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Инкубација траје од неколико сати до 3-4 дана. Болест почиње нагло са симптомима општег инфективног синдрома: скок температуре (38-40 °C), језа, грозница, главобоља, малаксалост и повраћање. Локални знаци се јављају након 12-24 часа. Прво се јавља затезање коже и лак свраб на делу захваћеног подручја. Следећег дана се јавља црвенило које је оштро ограничено према здравој кожи. Оно се брзо шири и издиже, због отока који је еластичан.

Кожа захваћена црвеним ветром је топла, затегнута, напета, сјајна, глатка, жарко црвене боје, болно осетљива са максимумом бола на периферији промене. Граница је оштра и има бедемасту ивицу, јер су на њој најчешће изражени елементи акутног запаљења. Због нагомилавања ексудата може доћи до раслојавања делова коже са стварањем везикула и пликова који су испуњени серозним или крвавим садржајем.

Након 5-7 дана од почетка болести (када су симптоми најизраженији), долази до постепеног стишавања. Општи знаци инфекције нестају, а промене на кожи се повлаче истим редоследом којим су и настајале. Црвенило бледи од центра ка ивицама, а истовремено се смањује оток, бол и затегнутост коже која почиње да се перута.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза црвеног ветра се поставља на основу карактеристичне клиничке слике, а потврђује се лабораторијским налазима: у крвној слици је изражена леукоцитоза са полинуклеозом, убрзана је седиментација итд.

Терапија болести је каузална (усмерена на узрочнике) и симптоматска. Уколико се не лечи, болест може да траје и дуже од 20 дана.



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).