Пређи на садржај

Црква Светог Јована Владимира (Београд)

Координате: 44° 46′ 15″ С; 20° 29′ 57″ И / 44.7707227° С; 20.4992946° И / 44.7707227; 20.4992946
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Јована Владимира
Црква Светог Јована Владимира на карти Града Београда
Црква Светог Јована Владимира
Црква Светог Јована Владимира
Локација на мапи Града Београда
Основне информације
Координате44° 46′ 15″ С; 20° 29′ 57″ И / 44.7707227° С; 20.4992946° И / 44.7707227; 20.4992946
Религијахришћанство
ГрадБеоград
ОпштинаВождовац
Држава Србија
Веб-сајтsvetijovanvladimir.rs
Архитектонски опис
Архитект(и)Љубица Бошњак
Стил архитектуресрпско-византијски
Почетак изградње1994.
Завршетак изградње1998.

Црква Светог Јована Владимира се налази у Београду, на територији градске општине Вождовац.[1] Градња цркве трајала је од 1994. до 1998. године, да би 31. маја исте године била освећена. Црква је посвећена Светом великомученику Јовану Владимиру.[2][3]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Црква је грађена у српско-византијском стилу по пројекту архитекте Љубица Бошњак. Храм је пројектован као триконхос са великим централним кубетом и два звоника. Уз поштовање свих принципа дато је потпуно ново конструкцијско решење, без стубова у унутрашњости храма, са централним кубетом које се преко система конзола ослања на пиластре.

Иконостас и живопис

[уреди | уреди извор]

Иконостас у храму, постављен 2002. године, израђен је у дуборезачкој радионици Драгана Петровића из Београда. Рађен је по узору на иконостас храма Светог Андреја Првозваног у грчком граду Патрију. Велико Распеће је ураћено по угледу на дечанско, а Царске двери по угледу на двери манастира Хиландар, из храма Светог Василија. Архитектонски пројекат је израдио архитекта Иван Рацков, а дуборезачке цртеже за иконостас и иконе на иконостасу Слободан Кајтез, професор на академији ликовних уметности. Позлатарски радови на иконистасу дело су Биљане Димитријевић и Драгиње Лазаревић.

Живопис је рађен у периоду од априла 2003. до марта 2006. године, а осликавали су је сликари Александар Живановић, Дарко Милојевић, Милош Рончевић и Петар Вујовић, у сарадњи са др Драганом Војводићем, византологом, професором Филозофског факултета на катедри за историју уметности.[4]

Литература

[уреди | уреди извор]

Рефереце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Црква Светог Јована Владимира”. pravoslavlje.spc.rs. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2018. 
  2. ^ „Црква (Храм) Светог Јована Владимира - Медаковић, Београд”. Црква Светог Јована Владимира (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-04. 
  3. ^ МИ, Агенција. „Slava Hrama Svetog Jovana Vladimira na Medakoviću”. Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama (на језику: српски). Приступљено 2023-02-04. [мртва веза]
  4. ^ „Историјат цркве”. svetijovanvladimir.xl.rs. Архивирано из оригинала 03. 11. 2018. г. Приступљено 3. 11. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]