Градска општина Вождовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Вождовац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 158.213
Географске карактеристике
Површина 148 km2

Serbia Voždovac.png

Belgrade Vozdovac.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Александар Савић (СНС)
Веб-сајт vozdovac.org.rs

Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2011. живи 158.213 становника.

Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.

Историја[уреди]

Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.

Месне заједнице[уреди]

Зелена површина[уреди]

На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[1]

Зелене површине уз аутопут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 метара), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 метара. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.

Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hypocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[1]

Насеља[уреди]

Градска насеља:

Приградска насеља:

Сеоска насеља:

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2002. године општина Вождовац има 151.768 становника. Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[2]

Кретање броја становника[уреди]

Година Број становника
1961. 85.458
1971. 134.206
1981. 159.364
1991. 156.373
2002. 151.768

Етничка структура[уреди]

Спорт[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
  2. Вожедовачке новине бр. 341: Времеплов, pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]