Градска општина Вождовац
Градска општина Вождовац | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Град Београд |
Град | Београд |
Становништво | |
Становништво | ![]() |
Географске карактеристике | |
Површина | 148 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Председник општине | Ивана Томић Илић (СНС) |
Веб-сајт | vozdovac.org.rs |
Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha, на којој према попису из 2022. живи 175.075 становника.
Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.
Историја[уреди | уреди извор]
Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.
Месне заједнице[уреди | уреди извор]
- Бањица у улици Булевар ЈНА 96
- Горњи Вождовац у улици Јове Илића 89
- Чиновничка колонија у улици Јове Илића 89
- Аутокоманда у улици Боже Јанковића 14
- Доњи Вождовац у улици Боже Јанковића 1
- Тешића купатило у улици Раде Кончара 1а
- Пашино брдо у улици Мијачка 5
- Виногради у улици Ђорђа Кратовца 50
- Шумице у улици Устаничка 125ц
- Душановац у улици Озренска 39
- М. Медаковић у улици Милорада Умљеновића 18
- Сива стена у улици Ванђела Томе 5
- Браће Јерковић у улици Мештровићева 34
- Митрово брдо у улици Заплањска 86
- Кумодраж у улици Војводе Степе 413
- Јајинци у улици Булевар ЈНА 86
- Раковица у улици Булевар ЈНА 30
- Бели Поток у улици Васе Чарапића 48
- Пиносава у улици Трећа нова 37а
- Зуце у улици Четрнаеста нова 5а
- Рипањ у улици Ерчанска 10
- Кумодраж 1 у улици Стара 1
- Кумодраж 2 у улици Кумодрашка 376
- Медаковић 3 у улици Боривоја Стевановића 21
Зелени простори[уреди | уреди извор]
На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[1]
Зелене површине уз ауто-пут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 m), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 m. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.
Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hippocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[1]
Насеља[уреди | уреди извор]
Градска насеља:
Приградска насеља:
Сеоска насеља:
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2002. године општина Вождовац има 151.768 становника. Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[2]
Кретање броја становника[уреди | уреди извор]
Година | Број становника |
---|---|
1961. | 85.458 |
1971. | 134.206 |
1981. | 159.364 |
1991. | 156.373 |
2002. | 151.768 |
2022. | 175.075 |
Етничка структура[уреди | уреди извор]
- Срби - 138.528 (91,28%)
- Црногорци - 1.879 (1,24%)
- Југословени - 1.740 (1,15%)
- Македонци - 902 (0,59%)
- Роми - 820 (0,54%)
- Хрвати - 810 (0,53%)
Култура[уреди | уреди извор]
Манифестације[уреди | уреди извор]
- Општина у сарадњи са амбасадама у Републици Србији организује манифестацију „Дане културе блиских земаља“, у оквиру које су представљени ни Руске културе на Вождовцу, Дани Италије, Румуније, Израела, Словачке, Бугарске, Индије, Кубе, Белорусије, Кинеске културе, Шпаније, Мађарске, Републике Српске, Чилеа и Дани Јапанске културе. Земље гости своје културно наслеђе представљају кроз филмове, књижевне, песничке, плесне вечери, позоришне представе, наступе фолклорних група, представљање рукотворина и домаће радности, изложбе и друго.[3]
- „Вождовачке летње вечери“ је манифестација усмерена на младе која се организује током сваког летњег распуста. Током манифестације одржавају се бесплатне представе, концерти, изложбе и књижевне вечери, као и биоскоп на отвореном, на Душановачком платоу и платоу испред УСЦ „Вождовац“.[3]
- Вождовац је редован учесник маниефстације у организацији Европске уније „Дани европске баштине”. У склопу манифестације општина организује пешачке туре до Авале, посета Бајфордовој шуми и Споменику Незнаном јунаку, као и пропратна предавања о овим и другим значајним споменицима културе и природе на територији општине.[3]
- За рођендан војдоде Степе Степановића (11. март) организује се свечана академија у простору његове родне куће у Кумодражу.[3]
Институције културе[уреди | уреди извор]
- Преко петнаест година вождовачка општина даје простор за одржавање трибина у организацији храмова Српске православне цркве. У сали општине се одржавају изложбе хуманитарног карактера.[3]
- Галерију „Бели анђео” је основала општина и представља водећу галерију на простору општине.[3]
- „Вождовачки центар - Шумице” представља значајну институцију културе на простору општине. У оквиру центра ради омладински „Театар 13”.[3]
- У настарија културно-уметничка друштва са територије општине убрајају се „Милан Ђ. Милићевић“ из Рипња, „Степа Степановић“, као и „Радост“ и „Златно доба.[3]
- Биоскоп Вождовац је подигнут седамдсетих година и представљао је главни биоскоп у овом делу Београда, који је није у функцији од приватизације извршене 2007. Постоје иницијативе грађане да се биоскопу врати првобитна функција.[4]
- Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” има своје седиште на територије општине. У оквиру Адлигата постоје Библиотека Лазић као једна од најдуговечнијих приватних породичних библиотека, музејске институције Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Адлигат поседује једну од већих приватних библиотека у Србији и региону, са преко милион библиографских јединица. Неколико десетина знаметних културних радника и уметника је удружењу завештало своје легате, у оквиру којих се чувају њихова дела, личне библиотеке, архив, рукописи, награде, лични предмети. У оквиру Адлигата налазе се бројни раритетни предмети, ескпонати, колекције, нарочито књиге направљене од најразличитијих материјала, највећа колекција потписаних односно књига са посветама у Србији, предмети Обреновића, средњовековни накит, као и засебне тематске колекције на основу историјског пориода (Српска револуција, Први светски рат, комунизам итд).[5]
Спорт[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
- ^ Вожедовачке новине бр. 341: Времеплов[мртва веза], pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013
- ^ а б в г д ђ е ж „КУЛТУРА”. Gradska opština Voždovac (на језику: српски). Приступљено 2020-12-21.
- ^ Popović, Piše: A. „Bioskop Voždovac i dalje samo mesto za predizborne plakate”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-21.
- ^ „Занимљиви експонати и изложбе” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-21.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страна општине Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2015)
- Званична страна Београда
- Дигитална платформа ГеоСрбија - мапа градске општине Вождовац Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2020)