Градска општина Вождовац

С Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Вождовац

Грб Вождовца
Грб

Застава Вождовца
Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 174.864 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 148 km2



Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Ивана Томић Илић (СНС)
Веб-сајт vozdovac.org.rs

Општина Вождовац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 14.864 ha на којој према попису из 2022. живи 174.864 становника.[1]

Слава општине Вождовац је Свети Андреј, 13. децембар.

Историја[уреди | уреди извор]

Са места на подручју данашње градске општине Вождовац, вожд Карађорђе је повео своје устанике и 1806. први пут ослободио Београд од Турака. У спомен на тај догађај, овај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио име Вождовац. После Другог светског рата општина је названа VI рејон, а 1956. настала је спајањем тадашњих општина Лекино брдо и Вождовац.

Месне заједнице[уреди | уреди извор]

Зелени простори[уреди | уреди извор]

На територији општине Вождовца неке пољопривредне површине садрже остатке шумских формација. Делови општине који садрже богате флористичке карактеристике су подручје Авале, Миљаковачка шума, Јајиначко-кумодрашке шуме, Баба Велка са Степиним гајом, Бањичка шума и мање шумске формације у речним долинама. Сви поменути шумски комплекси се налазе у непосредној близини насеља, те представљају окосницу за формирање спољашњег шумског појаса Београда, односно зеленог појаса у рубној зони града.[2]

Зелене површине уз ауто-пут и магистрале: зелени коридори општине Вождовац (Булевар ослобођења и Кружни пут) имају важну санитарно-хигијенску функцију којом се утиче на регулацију микроклиматских карактеристика ширег подручја. Структура зеленог коридора од Аутокоманде до Авале је веома богата: дрворед је хомоген, састављен од густо сађених стабала врсте Platanus acerifolia (једно стабло на 6 до 8 m), старост око 25-30 година и висине од око 20 до 20 m. Зеленило Булевара ослобођења допуњено је зеленилом из предбашти породичних кућа, као и парк-шумским комплексом Вождовачки парк и Бањичка шума. Други значајан магистрални правац јесте део Кружног пута чија траса пресеца већи број речних долина (Топчидерска река, Железничка река и Завојничка река). Појас око дела Кружног пута до Крагујевачког пута под Авалом је у потпуности обешумљен са обе стране пута.

Две најзначајније зелене површине градских улица на територији општине Вождовац су: зеленило у Устаничкој улици са двострано и једнострано компонованим стаблима крупнолисне липе и јавора и зеленило у Црнотравској улици са стаблима дивљег кестена (Aesculus hippocastanum) које повезује зелене површине спортског центра Бањица са зеленилом стамбене и рекреативне зоне.[2]

Насеља[уреди | уреди извор]

Градска насеља:

Приградска насеља:

Сеоска насеља:

Према Статуту града Београда, градска општина Вождовац се састоји из следећих насељених места:

Насеље Становништво Промена (%)
Попис 2011.[3] Попис 2022.[4]
Бели Поток 3.621 3.717 +2,65%
Београд - део 138.352 155.909 +12,69%
Зуце 2.001 1.915 -4,30%
Пиносава 3.151 3.239 +2,79%
Рипањ 11.088 10.084 -9,05%

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2022. године општина Вождовац има 174.864 становника[1] што је за 16.651 више (+10,52%) у односу на 2011. када је на попису било 158.213 становника.[3]

Интензивно повећање становништва од 1960-их до 1980-их година дугује се пре свега досељавању у нова велика стамбена насеља која су тих година грађена у овом делу Београда: Шумице, Коњарник, Браће Јерковић, а затим Бањица, Вељко Влаховић, Кумодраж 2 и Медаковић.[5]

Кретање броја становника[уреди | уреди извор]

Година Број становника[3]
1948. 52.338
1953. 61.200
1961. 85.458
1971. 134.206
1981. 159.364
1991. 161.376
2002. 151.768
2011. 158.213
2022. 174.864[1]

Етничка структура[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
153.674 87,88%
Роми
  
948 0,54%
Југословени
  
911 0,52%
Црногорци
  
520 0,30%
Македонци
  
459 0,26%
Руси
  
422 0,24%
Хрвати
  
377 0,22%
Горанци
  
285 0,16%
Муслимани
  
214 0,12%
Бошњаци
  
167 0,10%
Мађари
  
128 0,07%
Словенци
  
110 0,06%
Албанци
  
95 0,05%
Бугари
  
86 0,05%
Остали
  
916 0,52%
Регионално
  
94 0,05%
Неизјашњени
  
2.962 1,69%
Непознато
  
12.496 7,15%

Култура[уреди | уреди извор]

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”

Манифестације[уреди | уреди извор]

  • Општина у сарадњи са амбасадама у Републици Србији организује манифестацију „Дане културе блиских земаља“, у оквиру које су представљени ни Руске културе на Вождовцу, Дани Италије, Румуније, Израела, Словачке, Бугарске, Индије, Кубе, Белорусије, Кинеске културе, Шпаније, Мађарске, Републике Српске, Чилеа и Дани Јапанске културе. Земље гости своје културно наслеђе представљају кроз филмове, књижевне, песничке, плесне вечери, позоришне представе, наступе фолклорних група, представљање рукотворина и домаће радности, изложбе и друго.[6]
  • „Вождовачке летње вечери“ је манифестација усмерена на младе која се организује током сваког летњег распуста. Током манифестације одржавају се бесплатне представе, концерти, изложбе и књижевне вечери, као и биоскоп на отвореном, на Душановачком платоу и платоу испред УСЦ „Вождовац“.[6]
  • Вождовац је редован учесник манифестације у организацији Европске уније „Дани европске баштине”. У склопу манифестације општина организује пешачке туре до Авале, посета Бајфордовој шуми и Споменику Незнаном јунаку, као и пропратна предавања о овим и другим значајним споменицима културе и природе на територији општине.[6]

Институције културе[уреди | уреди извор]

  • Преко петнаест година вождовачка општина даје простор за одржавање трибина у организацији храмова Српске православне цркве. У сали општине се одржавају изложбе хуманитарног карактера.[6]
  • Галерију „Бели анђео” је основала општина и представља водећу галерију на простору општине.[6]
  • „Вождовачки центар - Шумице” представља значајну институцију културе на простору општине. У оквиру центра ради омладински „Театар 13”.[6]
  • У најстарија културно-уметничка друштва са територије општине убрајају се „Милан Ђ. Милићевић“ из Рипња, „Степа Степановић“, као и „Радост“ и „Златно доба.[6]
  • Биоскоп Вождовац је подигнут седамдесетих година и представљао је главни биоскоп у овом делу Београда, који је није у функцији од приватизације извршене 2007. Постоје иницијативе грађане да се биоскопу врати првобитна функција.[7]
  • Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” има своје седиште на територије општине. У оквиру Адлигата постоје Библиотека Лазић као једна од најдуговечнијих приватних породичних библиотека, музејске институције Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Адлигат поседује једну од већих приватних библиотека у Србији и региону, са преко милион библиографских јединица. Неколико десетина знаменитих културних радника и уметника је удружењу завештало своје легате, у оквиру којих се чувају њихова дела, личне библиотеке, архив, рукописи, награде, лични предмети. У оквиру Адлигата налазе се бројни раритетни предмети, експонати, колекције, нарочито књиге направљене од најразличитијих материјала, највећа колекција потписаних односно књига са посветама у Србији, предмети Обреновића, средњовековни накит, као и засебне тематске колекције на основу историјског периода (Српска револуција, Први светски рат, комунизам итд).[8]

Спорт[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 4. 6. 2023. 
  2. ^ а б Мр Драгана Ђапа, Зелени коридори у урбаном пределу (2006), Београд, Задужбина Андрејевић
  3. ^ а б в „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  4. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 5. 6. 2023. 
  5. ^ Вождовачке новине бр. 341: Времеплов[мртва веза], pp. 20, мај 2010, приступ 29.6.2013
  6. ^ а б в г д ђ е ж „КУЛТУРА”. Gradska opština Voždovac (на језику: српски). Приступљено 2020-12-21. 
  7. ^ Popović, Piše: A. „Bioskop Voždovac i dalje samo mesto za predizborne plakate”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2020-12-21. 
  8. ^ „Занимљиви експонати и изложбе” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-21. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]