Бубањ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. новембар 2018. у 05:29

Бубањ је музички инструмент у породици перкусивних инструмената, стручно класификован као мембранофон.^[1] Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима звук настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати руком, батићима, метлицама и палицама. Бубњеви се састоје од барем једне мембране, која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а дизајн им се у основи није променио стотинама година.^[1]

Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су ђембе^[2]^[3] се скоро увек свирају на тај начин. Други се нормално свирају у сету од два или више, или их свира више од једног бубњара, као што су бонго бубњеви^[4]^[5] и тимпани.^[6]^[7] Већи број различитих бубњева заједно са чинелама^[8] формира основни модерни комплет бубњева.^[9]^[10]^[11]^[12]

Употребе

Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у музичкој терапији,^[13]^[14] посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.^[15]

У популарној музици и џезу, под бубњевима се обично подразумева комплет бубњева или сет бубњева (са чинелама, или у случају хард рок жанрова, велики број чинела).

Сет бубњева

Постављен је тако да га свира један музичар - бубњар. Користи се у већини музичких жанрова (поп, рок, џез, блуз...). Елементи бубњева израђују се од различитих материјала, као што су дрво, пластика и метал. У производњи бубњева најчешће се користе разне врсте дрвета. Сви делови сета бубњева, сем чинела, састоје се од две мембране и тела на коме се налази обруч са чивијама за затезање мембране. Чинеле се производе од разних легура, ручно и аутоматизовано. Састоје се од звона и тела. Најчешће су кружног облика, али постоје и модели који су шестоугаони, осмоугаони...

Стандардни сет бубњева састоји се од:

Бас бубањ
Добош
Тимпан 1
Тимпан 2
Индијанер (Тимпан 3)
Контра чинела
Рајд чинела
Креш чинела

Звучни узорци
Компонента	Садржај	Звук
добош	непригушен добош
	пригушен добош
	ударац о обруч добоша
бас бубањ	пригушен бас бубањ
томови	том 1
	том 2
	индијанер
контра чинела	затворена контра чинела
	отворена контра чинела
	отварање и затварање контра чинеле притиском педале
креш чинела	креш чинела
рајд чинела	рајд чинела
	звоно рајд чинеле
	ивица рајд чинеле
ритам	типичан рок ритам са контра чинелом
ритам	типичан рок ритам са рајд чинелом

Бас бубањ

Бас бубањ је највећи елемент у комплету сета бубњева. Заједно са добошем и чинелама чини основни ритам. Даје ритму пријатне ниске фреквенције и чврсту ритмичку подлогу. Свира се ногом помоћу педале. Најчешће се производи од дрвета. Стандардна величина је 20" х 16" и 22" х 16".

Добош

Добош заједно са бас бубњем и чинелама чини основни ритам. Добош је специфичан по томе што има снер који се налази на доњој мембрани. Снер се састоји од више жица које приликом ударца о добош вибрирају и дају веома светао звук. Може бити различите величине и дубине. Стандардни је 14" х 5,5". Углавном се прави од дрвета или метала.^[16]

Тимпани

Тимпани се најчешће користе за обогаћивање ритмова прелазима, а такође могу чинити саставни део ритма. Веома су важни при солирању на бубњевима и служе за повезивање музичких фраза. Производе се од дрвета и стандардне величине су: 10" х 8", 10" х 9", 12" х 8", 12 х 10", 13" х 10", 13" х 11.

Индијанер (Тимпан 3)

Индијанер је тимпан већих димензија. Разлика у односу на обичне тимпане је у томе што индијанер стоји на својим ножицама и што даје дубљи тон. Такође се производи од дрвета, али су му стандардне величине 16" х 16" и 18" х 16". Индијанер се такође користити као мали бас бубањ од стране неких (углавном џез) бубњара. У том случају је хоризонтално постављен на специјално дизајнираним носачима. У скорије време, компаније као што је Перл, представиле су сет бубња где је индијанер постављен уместо бас бубња.

Контра чинела

Контра чинела заједно са бас бубњем и добошем чини основни ритам. Главна је чинела у сету бубњева. Састоји се од једног пара чинела које су окренуте једна према другој. Налазе се на посебном сталку који се састоји од папучице и механизма за међусобно одвајање чинела. Свира се руком и ногом, ногом је отварамо и затварамо, а руком ударамо по чинелама. Основна улога је да даје високе фреквенције ритму и углавном је основни бројач ритма. Стандардна димензија је 14". Налази се са леве стране сета бубњева.

Рајд чинела

Рајд чинела има исту улогу као и контра чинела, само што је већих димензија и не може се свирати ногом. Углавном се користи ради промене атмосфере у ритму. Често се свира звоно рајд чинеле, ради акцентовања појединих делова ритма. Можемо је користити и као креш чинелу, ради добијања карактеристичног звука. Стандардна величина је 20". Налази се са десне стране сета бубњева, односно са супротне стране контра чинеле.

Креш чинела

Креш чинела служи за акцентовање у ритму, производи гласан, оштар, "Креш" звук. Одваја деонице у ритму. Термин "Креш" први пут користио је произвођач чинела Зилдјиан. Једна или две креш чинеле су стандардни део комплета бубњева. Понекад бубњар може истовремено да одсвира две различите чинеле у комплету и тако да произведе веома гласан акценат, обично у рок музици. Креш чинеле се у бубњарском сету монтирају на сталак и свирају палицама, док се у класичној музици држе у рукама и свирају једна о другу. Стандардна величина је 14" и 16".

Остали елементи

Наведени су основни елементи једног сета бубњева који може да варира на величину у зависности од стила музике. Сет бубњева сачињавају још и разне врсте педала, удараљки, сталака, звона, додатних електронских педова...

Палице

Палице за бубњеве долазе у различитим тежинама и величинама. У већини случајева израђују се од дрвета, али у новије време и од пластике. Поред стандардних палица користе се и метлице, палице са батићем итд. Разликујемо два начина држања палица, стандардни и традиционални. Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.

Најпознатији произвођачи бубњарске опреме

Бубњарски сетови

Чинеле

Штимовање

Процес затезања и отпуштања сваке чивије на сваком елементу сета бубњева, ради добијања правилног осциловања мембране назива се штимовање. Свака чивија на једном елементу мора имати исти тон. Што је мембрана више затегнута тон ће бити виши, а што је опуштенија мембрана тон ће бити нижи. Карактеристике звука зависе од много фактора: материјала од кога је направљен бубањ (врста дрвета), особина мембране, брзине ударца, затегнутости мембране, акустиених особина просторије, ... Такође фактори који утичу на звук су и тежина палице, величина и материјал од кога је направљен врх палице, итд.

Један тонски "штим" сета бубњева:

10" Тимпан - Д повишено
12" Тимпан - А повишено
14" Тимпан - Ф
16" Индијанер - Ц
22" Бас бубањ - предња мембрана Ф (октаву ниже од тимпана), резонантна мембрана Е
14" Добош - Г^[17]

Електронски бубањ

Електронски бубањ је електрични уређај који музичар свира у реалном времену и производи разне звукове и ефекте опонашајући акустични бубањ или производећи сопствене звукове који се налазе у процесору, такозваном "друм модулу". Такође може се рећи да је то синтисајзер који може да репродукује звук акустичних бубњева, уверљиво и веома квалитетно.

Састоји се од друм педова, педала и друм модула. Друм педови се монтирају на постоље (рек) у сличној конфигурацији као и акустични бубњеви, са гуменим или специјалним акустичко-електричним чинелама, док се педале за контра чинелу и бас бубањ, као и сам пед за бас бубањ монтирају посебно.

Педови су обично у облику диска или у облику добоша акустичних бубњева, обложени су разним материјалима, најчешће гумом или силиконом.

Сваки пед има сензор који када се побуди генерише електрични сигнал. Електрични сигнал се шаље преко каблова до електронског модула, који производи звук предодређен за пед који је ударен. Звук се може репродуковати преко звучника или слушалица.

Предности у односу на акустични бубањ

Тиши је
Може се свирати на слушалице
Заузима мање простора
Може да имитира безброј акустичних сетова
Не захтева микрофоне за снимање
Погодан за почетнике (има метроном, песме уз које се може свирати...)
Може се свирати значајно мањим нивоом звука
Мање се хабају палице

Мане у односу на акустични бубањ

Не могу достићи богат звук акустичног сета
Није исти осећај док се свира
Делови различитих произвођача нису компатибилни
Тврди гумени падови
Звук се не може добити о ивицу педа
Захтева звучник и појачавач да би произвео звук
Квалитет звука не зависи само од квалитета бубња
Морамо пазити на каблове и конекторе

"Table-top" електронски бубањ

То је преносиви електронски бубањ, има све падове и електронски модул спаковане у један уређај. Обично у себи има мали појачавач и уграђене звучнике. Велика предност овог бубња је преносивост и мала цена.

Историја

Moche ceramic vessel depicting a drummer. Larco Museum Collection. Lima-Peru

Drums made with alligator skins have been found in Neolithic cultures located in China, dating to a period of 5500–2350 BC. In literary records, drums manifested shamanistic characteristics were often used in ritual ceremonies.^[18]

The bronze Dong Son drum was fabricated by the Bronze Age Dong Son culture of northern Vietnam. They include the ornate Ngoc Lu drum.

Animal drumming

Macaque monkeys drum objects in a rhythmic way to show social dominance and this has been shown to be processed in a similar way in their brains to vocalizations suggesting an evolutionary origin to drumming as part of social communication.^[19] Other primates make drumming sounds by chest beating or hand clapping,^[20]^[21] and rodents such as kangaroo rats also make similar sounds using their paws on the ground.^[22]

Drums in art

Drumming may be a purposeful expression of emotion for entertainment, spiritualism and communication. Many cultures practice drumming as a spiritual or religious passage and interpret drummed rhythm similarly to spoken language or prayer. Drumming has developed over millennia to be a powerful art form. Drumming is commonly viewed as the root of music and is sometimes performed as a kinesthetic dance. As a discipline, drumming concentrates on training the body to punctuate, convey and interpret musical rhythmic intention to an audience and to the performer.

Military uses

Drum - Cadence A

Drum - Cadence B

Drum - Four Flams

Snare drum cadences performed by the United States Navy Band

Имате потешкоће при редпродукцији ових записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Chinese troops used tàigǔ drums to motivate troops, to help set a marching pace, and to call out orders or announcements. For example, during a war between Qi and Lu in 684 BC, the effect of drum on soldier's morale is employed to change the result of a major battle. Fife-and-drum corps of Swiss mercenary foot soldiers also used drums. They used an early version of the snare drum carried over the player's right shoulder, suspended by a strap (typically played with one hand using traditional grip). It is to this instrument that the English word "drum" was first used. Similarly, during the English Civil War rope-tension drums would be carried by unior officers as a means to relay commands from senior officers over the noise of battle. These were also hung over the shoulder of the drummer and typically played with two drum sticks. Different regiments and companies would have distinctive and unique drum beats only they recognized. In the mid-19th century, the Scottish military started incorporating pipe bands into their Highland Regiments.^[23]

During pre-Columbian warfare, Aztec nations were known to have used drums to send signals to the battling warriors. The Nahuatl word for drum is roughly translated as huehuetl.^[24]

Види још

Референце

^ ^а ^б Grove, George (2001). Stanley Sadie, ур. Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd изд.). Grove's Dictionaries of Music. стр. Volume 5. стр. 638—649. ISBN 978-1-56159-239-5.
^ Friedländer, Marianne (1992). Lehrbuch des Malinke (на језику: German) (1st изд.). Leipzig: Langenscheidt. стр. 279, 159—160. ISBN 978-3-324-00334-6.
^ Zemp, Hugo (1971). Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine (на језику: French). Paris: Mouton.
^ Fernández, Raúl A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz. Oakland, CA: University of California Press. стр. 22—41.
^ „Some notes on Afro-Cuban music and dancing”. The Inter-American, Vol. 1. 1942. стр. 32.
^ Charley Gerard (2001). Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians. стр. 67. Приступљено 28. 10. 2018.
^ Hoffman, Stewart. „Playing Timpani | Timpani Techniques | High School Percussion”. stewarthoffmanmusic.com. Toronto, ON: Stewart Hoffman Music. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2012.
^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cymbals”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
^ „OnMusic Dictionary”. Music.vt.edu. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 2014-07-28.
^ „Elephant Drums”. elephantdrums.co.uk. Архивирано из оригинала 10. 7. 2010. г. Приступљено 2010-07-18.
^ „Trinity College London | Home”. Trinitycollege.co.uk. Архивирано из оригинала 21. 5. 2014. г. Приступљено 2014-07-28.
^ „MGR Music Tuition”. mgrmusic.com. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 2018-03-30.
^ „Music as medicine”. apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-24.
^ McCaffrey T, Edwards J, Fannon D (2011). „Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health?”. The Arts in Psychotherapy. 38 (3): 185—189. doi:10.1016/j.aip.2011.04.006.
^ Weiss, Rick (5. 7. 1994). „Music Therapy”. The Washington Post (Jul 5,1994).
^ Добош - приступљено 14.05.2015.
^ Штимовање - приступљено 14.05.2015.
^ Liu, Li (2007). The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-01064-0, p. 123
^ Remedios, R; Logothetis, NK; Kayser, C (2009). „Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (42): 18010—5. PMC 2755465 . PMID 19805199. doi:10.1073/pnas.0909756106.
^ Clark Arcadi, A; Robert, D; Mugurusi, F (2004). „A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations”. Primates; journal of primatology. 45 (2): 135—9. PMID 14735390. doi:10.1007/s10329-003-0070-8.
^ Kalan, AK; Rainey, HJ. (2009). „Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas”. Primates. 50 (3): 273—5. PMID 19221858. doi:10.1007/s10329-009-0130-9.
^ Randall, JA. (2001). „Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals”. American Zoologist. 41 (5): 1143—1156. doi:10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала 2012-07-09. г.
^ Chatto, Allan. (1996). Brief History of Drumming. Архивирано 2010-03-15 на сајту Wayback Machine
^ Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]

Литература

"Музички инструменти 2" - Соња Крстић, Владимир Церић, Београд, 2014.
"The Everything ROCK DRUMS BOOK" - Eric Starr
Roddy, Derek (2007). The Evolution of Blast Beats. ISBN 1423460162. B002UD475Y.
Mudrian, Albert (2004). Choosing Death - The Improbable History of Death Metal & Grindcore. Los Angeles, CA 90039: Feral House. ISBN 1-932595-04-X.
Buford, Jon Cohan ; foreword by Bill (1995). Star sets : drum kits of the great drummers. Milwaukee, WI: Hal Leonard. ISBN 0-7935-3489-5.
Nichols, Geoff (1997). The Drum Book: The History of the Rock Drum Kit. London: Balafon Books. ISBN 0879304766.
Seeburg Portable Select-A-Rhythm Service Manual (PDF). Seeburg Sales Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-25. г.
Colbeck, Julian (1996). Keyfax Omnibus Edition. MixBooks. ISBN 978-0-918371-08-9.
US patent 3651241, Ikutaro Kakehashi, "Automatic Rhythm Performance Device", issued 1972-03-21
Reid, Gordon (2004), „The History Of Roland Part 1: 1930–1978”, Sound on Sound (November), Приступљено 19. 6. 2011
Kirn, Peter (2011). Keyboard presents the evolution of electronic dance music (на језику: енглески). Backbeat Books. ISBN 978-1-61713-446-3.

Спољашње везе

Школа бубњева 1
Школа бубњева 2
Школа бубњева 3
„Drum”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 8 (11 изд.). 1911.
folk workshop for drums and another folk-instruments
Drums (Polish folk musical instruments)
Drum resources на сајту Curlie
Виртуелни бубњеви
Flo Mounier's Extreme Metal DVD

[grove-1] а ^б Grove, George (2001). Stanley Sadie, ур. Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd изд.). Grove's Dictionaries of Music. стр. Volume 5. стр. 638—649. ISBN 978-1-56159-239-5.

[2] Friedländer, Marianne (1992). Lehrbuch des Malinke (на језику: German) (1st изд.). Leipzig: Langenscheidt. стр. 279, 159—160. ISBN 978-3-324-00334-6.

[Zemp-3] Zemp, Hugo (1971). Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine (на језику: French). Paris: Mouton.

[Fernandez-4] Fernández, Raúl A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz. Oakland, CA: University of California Press. стр. 22—41.

[5] „Some notes on Afro-Cuban music and dancing”. The Inter-American, Vol. 1. 1942. стр. 32.

[6] Charley Gerard (2001). Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians. стр. 67. Приступљено 28. 10. 2018.

[Stewart_Hoffman-7] Hoffman, Stewart. „Playing Timpani | Timpani Techniques | High School Percussion”. stewarthoffmanmusic.com. Toronto, ON: Stewart Hoffman Music. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 9. 8. 2012.

[8] Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cymbals”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.

[9] „OnMusic Dictionary”. Music.vt.edu. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 2014-07-28.

[10] „Elephant Drums”. elephantdrums.co.uk. Архивирано из оригинала 10. 7. 2010. г. Приступљено 2010-07-18.

[11] „Trinity College London | Home”. Trinitycollege.co.uk. Архивирано из оригинала 21. 5. 2014. г. Приступљено 2014-07-28.

[12] „MGR Music Tuition”. mgrmusic.com. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 2018-03-30.

[13] „Music as medicine”. apa.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-24.

[14] McCaffrey T, Edwards J, Fannon D (2011). „Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health?”. The Arts in Psychotherapy. 38 (3): 185—189. doi:10.1016/j.aip.2011.04.006.

[15] Weiss, Rick (5. 7. 1994). „Music Therapy”. The Washington Post (Jul 5,1994).

[16] Добош - приступљено 14.05.2015.

[17] Штимовање - приступљено 14.05.2015.

[18] Liu, Li (2007). The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-01064-0, p. 123

[19] Remedios, R; Logothetis, NK; Kayser, C (2009). „Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (42): 18010—5. PMC 2755465 . PMID 19805199. doi:10.1073/pnas.0909756106.

[20] Clark Arcadi, A; Robert, D; Mugurusi, F (2004). „A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations”. Primates; journal of primatology. 45 (2): 135—9. PMID 14735390. doi:10.1007/s10329-003-0070-8.

[21] Kalan, AK; Rainey, HJ. (2009). „Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas”. Primates. 50 (3): 273—5. PMID 19221858. doi:10.1007/s10329-009-0130-9.

[22] Randall, JA. (2001). „Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals”. American Zoologist. 41 (5): 1143—1156. doi:10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала 2012-07-09. г.

[23] Chatto, Allan. (1996). Brief History of Drumming. Архивирано 2010-03-15 на сајту Wayback Machine

[24] Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{друго значење2|Бубањ}}
 [[Датотека:2006-07-06 drum set.jpg|Бубањ|мини|300п]]
+[[Датотека:Drums for sale at the National Museum of the American Indian.jpg|thumb|десно|250п|Неколико бубњева [[Američki starosedeoci|америчкиг индијанског]] стила.]]
-'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{Cite book|title=[[Grove Dictionary of Music and Musicians|The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians]]|edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove|editor=[[Stanley Sadie]]|date=2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. стр. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5 }}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref>{{Cite news
-| last=Weiss
+'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{Cite book |title= Grove Dictionary of Music and Musicians |edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove |editor= Stanley Sadie |date=2001 |publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. стр. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5 }}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref name=grove/>
-| first=Rick
-| title= Music Therapy
+Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су [[djembe|ђембе]]<ref>{{cite book|first=Marianne|last=Friedländer|title=Lehrbuch des Malinke |isbn=978-3-324-00334-6 |publisher= Langenscheidt |year=1992|edition=1st|language=German|location=Leipzig|pages=279, 159–160}}</ref><ref name="Zemp">{{cite book|title=Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine |year=1971 |first=Hugo |last=Zemp |publisher=Mouton|location=Paris|language=French}}</ref> се скоро увек свирају на тај начин. Други се нормално свирају у сету од два или више, или их свира више од једног бубњара, као што су [[Бонго бубањ|бонго бубњеви]]<ref name="Fernandez">{{cite book|last1=Fernández|first1=Raúl A.|title=From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz|date=2006|publisher=University of California Press|location=Oakland, CA|pages=22-41|url=https://books.google.co.uk/books?id=6WO7YevK_18C}}</ref><ref>{{cite book|title=The Inter-American, Vol. 1|date=1942|page=32|url=https://books.google.co.uk/books?id=4jQoAAAAMAAJ|chapter=Some notes on Afro-Cuban music and dancing}}</ref> и [[тимпан]]и.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=cZH22u6_p50C&pg=PA66&lpg=PA66&dq=charanga+haiti+history&source=bl&ots=D-9SH1ZMJt&sig=Y8OrAi3sZabs1HfF_4Mx_fDdqi4&hl=en&sa=X&ei=x4zcUtC2HM2-sQT284HwBw&ved=0CDoQ6AEwAw#v=onepage&q=haitian&f=false |title=Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians |author=Charley Gerard |page=67 |year=2001 |accessdate=October 28, 2018}}</ref><ref name="Stewart Hoffman">{{cite web|url=http://www.stewarthoffmanmusic.com/articles-percussion-techniques.php?id=47|title=Playing Timpani &#124; Timpani Techniques &#124; High School Percussion|last=Hoffman|first=Stewart|date=|publisher=Stewart Hoffman Music|location=Toronto, ON|work=stewarthoffmanmusic.com|accessdate=August 9, 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120424225920/http://www.stewarthoffmanmusic.com/articles-percussion-techniques.php?id=47|archive-date=April 24, 2012|dead-url=yes|df=mdy-all}}</ref> Већи број различитих бубњева заједно са [[Чинеле|чинелама]]<ref>{{Cite EB1911|wstitle=Cymbals}}</ref> формира основни модерни [[drum kit|комплет бубњева]].<ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html |title=OnMusic Dictionary |publisher=Music.vt.edu |date= |accessdate=2014-07-28 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html |archivedate=28 September 2013 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.elephantdrums.co.uk |title=Elephant Drums |publisher=elephantdrums.co.uk |date= |accessdate=2010-07-18 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100710154120/http://www.elephantdrums.co.uk/ |archivedate=10 July 2010 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |title=Trinity College London &#124; Home |publisher=Trinitycollege.co.uk |date= |accessdate=2014-07-28 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140521215945/http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |archivedate=21 May 2014 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web |url=https://mgrmusic.com/drum-lessons/ |title=MGR Music Tuition |publisher=mgrmusic.com |date= |accessdate=2018-03-30 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911134443/http://mgrmusic.com/ |archivedate=10 September 2017 |df=dmy-all }}</ref>
-| periodical= The Washington Post
-| issue= Jul 5,1994
+== Употребе ==
-| url=http://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google
-| date=05. 07. 1994
+Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|access-date=2017-04-24}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = McCaffrey T, Edwards J, Fannon D | date=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |pages=185–189|doi=10.1016/j.aip.2011.04.006}}</ref> посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.<ref>{{Cite news | last=Weiss | first=Rick | title= Music Therapy | periodical= The Washington Post | issue= Jul 5,1994 | url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google | date=July 5, 1994}}</ref>
-}}</ref>
+У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[drum kit|комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).
 == Сет бубњева ==
@@ Ред 89: / Ред 91: @@
 === Бас бубањ ===
-[[Датотека:Bass drum.jpg|thumb|десно|100п|Бас бубањ]]
+[[Датотека:Bass drum.jpg|thumb|лево|200п|Бас бубањ]]
 '''Бас бубањ''' је највећи елемент у комплету сета бубњева. Заједно са добошем и чинелама чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Даје ритму пријатне ниске [[Фреквенција|фреквенције]] и чврсту ритмичку подлогу. Свира се ногом помоћу педале. Најчешће се производи од дрвета. Стандардна величина је ''20" х 16" и 22" х 16".''
 === Добош ===
-[[Датотека:2006-07-06 snare 14.jpg|thumb|десно|100п|Добош]]
+[[Датотека:2006-07-06 snare 14.jpg|thumb|десно|200п|Добош]]
 '''Добош''' заједно са бас бубњем и чинелама чини основни ритам. Добош је специфичан по томе што има снер који се налази на доњој мембрани. Снер се састоји од више жица које приликом ударца о добош [[Вибрација|вибрирају]] и дају веома светао [[звук]]. Може бити различите величине и дубине. Стандардни је ''14" х 5,5"''. Углавном се прави од дрвета или метала.<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/Snare_drum Добош - приступљено 14.05.2015.]</ref>
 === Тимпани ===
-[[Датотека:Tom-tom 12x8.jpg|thumb|десно|100п|Том]]
+[[Датотека:Tom-tom 12x8.jpg|лево|десно|200п|Том]]
 '''Тимпани''' се најчешће користе за обогаћивање ритмова прелазима, а такође могу чинити саставни део ритма. Веома су важни при солирању на бубњевима и служе за повезивање музичких [[Фраза (музика)|фраза]]. Производе се од дрвета и стандардне величине су: ''10" х 8", 10" х 9", 12" х 8", 12 х 10", 13" х 10", 13" х 11.''
 === Индијанер (Тимпан 3) ===
-[[Датотека:2006-07-06 tom.jpg|thumb|десно|100п|Индијанер]]
+[[Датотека:2006-07-06 tom.jpg|thumb|десно|200п|Индијанер]]
 Индијанер је тимпан већих димензија. Разлика у односу на обичне тимпане је у томе што индијанер стоји на својим ножицама и што даје дубљи [[тон]]. Такође се производи од дрвета, али су му стандардне величине 16" х 16" и 18" х 16". Индијанер се такође користити као мали бас бубањ од стране неких (углавном џез) бубњара. У том случају је хоризонтално постављен на специјално дизајнираним носачима. У скорије време, компаније као што је Перл, представиле су сет бубња где је индијанер постављен уместо бас бубња.
 === Контра чинела ===
-[[Датотека:Hi-hat.jpg|thumb|десно|100п|Контра чинела]]
+[[Датотека:Hi-hat.jpg|thumb|лево|200п|Контра чинела]]
 '''Контра чинела''' заједно са бас бубњем и добошем чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Главна је чинела у сету бубњева. Састоји се од једног пара [[Чинеле|чинела]] које су окренуте једна према другој. Налазе се на посебном сталку који се састоји од папучице и механизма за међусобно одвајање чинела. [[Свирач|Свира]] се [[Рука|руком]] и [[Ноге|ногом]], ногом је отварамо и затварамо, а руком ударамо по чинелама. Основна улога је да даје високе [[Фреквенција|фреквенције]] ритму и углавном је основни [[бројач]] ритма. Стандардна димензија је ''14"''. Налази се са леве стране сета бубњева.
 === Рајд чинела ===
-[[Датотека:Strondo Ride Orion.jpg|thumb|десно|100п|Рајд чинела]]
+[[Датотека:Strondo Ride Orion.jpg|thumb|десно|200п|Рајд чинела]]
 '''Рајд чинела''' има исту улогу као и контра чинела, само што је већих димензија и не може се свирати ногом. Углавном се користи ради промене атмосфере у ритму. Често се свира [[звоно]] рајд чинеле, ради [[реченични акценат|акцентовања]] појединих делова ритма. Можемо је користити и као креш чинелу, ради добијања карактеристичног [[Звук|звука]]. Стандардна величина је 20". Налази се са десне стране сета бубњева, односно са супротне стране контра чинеле.
 === Креш чинела ===
-[[Датотека:2006-07-06 Crash Zildjian 14.jpg|thumb|десно|100п|Креш чинела]]
+[[Датотека:2006-07-06 Crash Zildjian 14.jpg|thumb|лево|200п|Креш чинела]]
 '''Креш чинела''' служи за [[реченични акценат|акцентовање]] у ритму, производи гласан, оштар, "Креш" звук. Одваја деонице у ритму. Термин "Креш" први пут користио је произвођач чинела Зилдјиан. Једна или две креш чинеле су стандардни део комплета бубњева. Понекад бубњар може истовремено да одсвира две различите чинеле у комплету и тако да произведе веома гласан акценат, обично у рок музици. Креш чинеле се у бубњарском сету монтирају на сталак и свирају палицама, док се у класичној музици држе у рукама и свирају једна о другу. Стандардна величина је ''14" и 16"''.
@@ Ред 119: / Ред 121: @@
 Наведени су основни елементи једног сета бубњева који може да варира на величину у зависности од [[Стил|стила]] музике. Сет бубњева сачињавају још и '''''разне врсте педала, удараљки, сталака, звона, додатних електронских педова...'''''
+=== Палице ===
-== Најпознатији произвођачи бубњарске опреме ==
+[[Датотека:Drumstick.JPG|thumb|десно|200п|Палице]]
+'''Палице за бубњеве''' долазе у различитим [[Тежина|тежинама]] и величинама. У већини случајева израђују се од [[Дрво|дрвета]], али у новије време и од [[Пластика|пластике]]. Поред стандардних палица користе се и ''метлице, палице са батићем итд.''
+Разликујемо два начина држања палица, ''стандардни и традиционални.'' Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.
+=== Најпознатији произвођачи бубњарске опреме ===
-=== Бубњарски сетови ===
+{{colbegin|2}}
+==== Бубњарски сетови ====
 * [[Yamaha]]
 * [[Gretsch]]
@@ Ред 127: / Ред 134: @@
 * [[Ludwig]]
-=== Чинеле ===
+==== Чинеле ====
 * [[Zildjian]]
 * [[Paiste]]
 * [[Sabian]]
 * [[Meinl]]
+{{colend}}
-== Палице ==
-[[Датотека:Drumstick.JPG|thumb|десно|100п|Палице]]
-'''Палице за бубњеве''' долазе у различитим [[Тежина|тежинама]] и величинама. У већини случајева израђују се од [[Дрво|дрвета]], али у новије време и од [[Пластика|пластике]]. Поред стандардних палица користе се и ''метлице, палице са батићем итд.''
-Разликујемо два начина држања палица, ''стандардни и традиционални.'' Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.
 == Штимовање ==
@@ Ред 151: / Ред 154: @@
 == Електронски бубањ ==
 [[Датотека:V-Drums (drvinay's studio).jpg|thumb|десно|300п|Електронски бубањ]]
+[[Датотека:Alesis PerformancePad.jpg|thumb|десно|300п|"Table-top" електронски бубањ]]
 '''Електронски бубањ''' је електрични [[машина|уређај]] који музичар свира у реалном [[Време|времену]] и производи разне звукове и ефекте опонашајући акустични бубањ или производећи сопствене звукове који се налазе у [[Процесор|процесору]], такозваном ''"друм модулу"''. Такође може се рећи да је то ''синтисајзер који може да репродукује звук акустичних бубњева, уверљиво и веома квалитетно.''
@@ Ред 158: / Ред 163: @@
 Сваки пед има [[Senzor|сензор]] који када се побуди генерише електрични сигнал. Електрични сигнал се шаље преко [[Кабл|каблова]] до електронског модула, који производи звук предодређен за пед који је ударен. Звук се може репродуковати преко [[Звучник|звучника]] или [[Slušalice|слушалица]].
+{{colbegin|2}}
 === ''Предности у односу на акустични бубањ'' ===
@@ Ред 178: / Ред 184: @@
 * ''Квалитет звука не зависи само од квалитета бубња''
 * ''Морамо пазити на каблове и конекторе''
+{{colend}}
-== "Table-top" електронски бубањ ==
+=== "Table-top" електронски бубањ ===
-[[Датотека:Alesis PerformancePad.jpg|thumb|десно|300п|"Table-top" електронски бубањ]]
 То је преносиви електронски бубањ, има све падове и електронски модул спаковане у један [[машина|уређај]]. Обично у себи има мали [[појачавач]] и уграђене [[Звучник|звучнике]]. Велика предност овог бубња је преносивост и мала [[цена]].
+== Историја ==
+{{рут}}
+[[Датотека:MocheDrum.jpg|thumb|right|[[Moche (culture)|Moche]] ceramic vessel depicting a drummer. [[Larco Museum]] Collection. Lima-Peru]]
+[[Alligator drum|Drums made with alligator skins]] have been found in [[Neolithic China|Neolithic cultures]] located in China, dating to a period of 5500–2350 BC. In literary records, drums manifested shamanistic characteristics were often used in ritual ceremonies.<ref>Liu, Li (2007). ''The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States''. Cambridge: Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-01064-0}}, p. 123</ref>
+The bronze [[Dong Son drum]] was fabricated by the [[Bronze Age]] [[Dong Son culture]] of northern [[Vietnam]]. They include the ornate [[Ngoc Lu drum]].
+===Animal drumming===
+[[Macaque monkey]]s drum objects in a rhythmic way to show [[Social Dominance Theory|social dominance]] and this has been shown to be processed in a similar way in their brains to vocalizations suggesting an evolutionary origin to drumming as part of social communication.<ref>{{cite journal | last1 = Remedios | first1 = R | last2 = Logothetis | first2 = NK | last3 = Kayser | first3 = C | title = Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 106 | issue = 42 | pages = 18010–5 | year = 2009 | pmid = 19805199 | pmc = 2755465 | doi = 10.1073/pnas.0909756106 }}</ref> Other [[primate]]s make drumming sounds by chest beating or hand clapping,<ref>{{cite journal | last1 = Clark Arcadi | first1 = A | last2 = Robert | first2 = D | last3 = Mugurusi | first3 = F | title = A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations | journal = Primates; journal of primatology | volume = 45 | issue = 2 | pages = 135–9 | year = 2004 | pmid = 14735390 | doi = 10.1007/s10329-003-0070-8 }}</ref><ref>{{cite journal | doi = 10.1007/s10329-009-0130-9 | last1 = Kalan | first1 = AK | last2 = Rainey | first2 = HJ. | year = 2009 | title = Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas | url = | journal = Primates | volume = 50 | issue = 3| pages = 273–5 | pmid = 19221858 }}</ref> and [[rodent]]s such as [[kangaroo rat]]s also make similar sounds using their paws on the ground.<ref>{{cite journal | last1 = Randall | first1 = JA. | year = 2001 | title = Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals | url = http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | journal = American Zoologist | volume = 41 | issue = 5 | pages = 1143–1156 | doi = 10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2 | deadurl = yes | archiveurl = https://archive.is/20120709162747/http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | archivedate = 2012-07-09 | df =  }}</ref>
+===Drums in art===
+Drumming may be a purposeful expression of emotion for entertainment, spiritualism and communication. Many cultures practice drumming as a spiritual or religious passage and interpret drummed rhythm similarly to spoken language or prayer.  Drumming has developed over millennia to be a powerful art form.  Drumming is commonly viewed as the root of music and is sometimes performed as a kinesthetic dance. As a discipline, drumming concentrates on training the body to punctuate, convey and interpret musical rhythmic intention to an audience and to the performer.
+===Military uses===
+{{Further information|Military drums}}
+{{listen
+|filename=Drum - Cadence A.ogg
+|title=Drum - Cadence A
+|filename2=Drum - Cadence B.ogg
+|title2=Drum - Cadence B
+|filename3=Drums - Four Flams.ogg
+|title3=Drum - Four Flams
+|description3=[[Snare drum]] [[drum cadence|cadences]] performed by the [[United States Navy Band]]
+}}
+Chinese troops used [[tàigǔ]] drums to motivate troops, to help set a marching pace, and to call out orders or announcements. For example, during a war between Qi and Lu in 684 BC, the effect of drum on soldier's morale is employed to change the result of a major battle. Fife-and-drum corps of [[Switzerland|Swiss]] mercenary foot soldiers also used drums. They used an early version of the [[snare drum]] carried over the player's right shoulder, suspended by a strap (typically played with one hand using [[traditional grip]]). It is to this instrument that the English word "drum" was first used. Similarly, during the [[English Civil War]] rope-tension drums would be carried by unior officers as a means to relay commands from senior officers over the noise of battle. These were also hung over the shoulder of the drummer and typically played with two drum sticks. Different [[regiment]]s and companies would have distinctive and unique drum beats only they recognized. In the mid-19th century, the Scottish military started incorporating [[pipe band]]s into their Highland Regiments.<ref>Chatto, Allan. (1996). [http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html Brief History of Drumming.] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100315214859/http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html |date=15. 3. 2010 }}</ref>
+During pre-Columbian warfare, Aztec nations were known to have used drums to send signals to the battling warriors. The Nahuatl word for drum is roughly translated as huehuetl.<ref>Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]</ref>
 == Види још ==
@@ Ред 194: / Ред 229: @@
 == Литература ==
-{{refbegin}}
+{{refbegin|30em}}
 * "Музички инструменти 2" - Соња Крстић, Владимир Церић, Београд, 2014.
 * "The Everything ROCK DRUMS BOOK" - Eric Starr
+* {{cite book|last=Roddy|first=Derek|title=The Evolution of Blast Beats|year=2007|isbn=1423460162|page= |url= https://hudsonmusic.com/product/the-evolution-of-blast-beats/ |id= B002UD475Y. }}
+* {{cite book|last=Mudrian|first=Albert|title=Choosing Death - The Improbable History of Death Metal & Grindcore|year=2004|publisher=Feral House|location=Los Angeles, CA 90039 |isbn=1-932595-04-X |pages= }}
+* {{cite book|last=Buford|first=Jon Cohan ; foreword by Bill|title=Star sets : drum kits of the great drummers|year=1995|publisher=Hal Leonard|location=Milwaukee, WI|ISBN=0-7935-3489-5}}
+* {{cite book |title=The Drum Book: The History of the Rock Drum Kit |first=Geoff |last=Nichols |year=1997 |location=London |publisher=Balafon Books |pages= |isbn=0879304766 }}
+* {{cite book | title = Seeburg Portable Select-A-Rhythm Service Manual | url = http://ericarcher.net/wp-content/uploads/2009/11/seeburg-sar-1-select-a-rhythm-service-manual.pdf | publisher = Seeburg Sales Corporation | archiveurl= https://web.archive.org/web/20120425233730/http://ericarcher.net/wp-content/uploads/2009/11/seeburg-sar-1-select-a-rhythm-service-manual.pdf | archivedate=2012-04-25 }}
+* {{cite book | last = Colbeck | first = Julian | title = Keyfax Omnibus Edition | publisher = MixBooks | publication-date = 1996 | page = | isbn = 978-0-918371-08-9}}
+* {{cite patent | country = US | number = 3651241 | status = patent | title = Automatic Rhythm Performance Device | inventor = Ikutaro Kakehashi |others= Ace Electronics Industries, Inc. | fdate = 1971-06-03 | gdate = 1972-03-21}}
+* {{citation |last=Reid |first=Gordon |year=2004 |title=The History Of Roland Part 1: 1930&ndash;1978 |journal=[[Sound on Sound]] |issue=November |url=http://www.soundonsound.com/sos/nov04/articles/roland.htm |accessdate=19 June 2011 }}
+* {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=IbtJAgAAQBAJ&pg=PT72&lpg=PT72&dq=%22mark+vail%22+808&source=bl&ots=dOOpEyQGfI&sig=nPF6yAIeQlupw3Pw0Drg6LE34r4&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwir3b7qhsfRAhUFJcAKHfSNCyMQ6AEIHzAB#v=onepage&q=%22mark%20vail%22%20808&f=false|title=Keyboard presents the evolution of electronic dance music |last=Kirn|first=Peter |date=|publisher=Backbeat Books |year=2011|isbn=978-1-61713-446-3 |location=|pages=|language=en|quote=|via=}}
 {{refend}}
@@ Ред 210: / Ред 254: @@
 * {{dmoz|Arts/Music/Instruments/Percussion/Drums|Drum resources}}
 * [http://www.virtualdrumming.com Виртуелни бубњеви]
+* -{[http://www.flomounier.com/en_dvd.html Flo Mounier's Extreme Metal DVD]}-
 {{Authority control}}

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан
Остале	Енциклопедија Британика MusicBrainz instrument