Морска цветница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нова страница: {{speciesbox | image = Posidonia 2 Alberto Romeo.jpg | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>Pergent, G., Semroud, R., Djellouli, A., Langar, H. & D…
Ред 1: Ред 1:
{{speciesbox
{{Taxobox
| image = Posidonia 2 Alberto Romeo.jpg
| image = Posidonia 2 Alberto Romeo.jpg
| image_width = 250px
| image_caption =
| status = LC
| status = LC
| status_system = IUCN3.1
| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref>Pergent, G., Semroud, R., Djellouli, A., Langar, H. & Duarte, C. 2010. [http://www.iucnredlist.org/details/153534/0 ''Posidonia oceanica'']. In: IUCN 2012. [[IUCN Red List of Threatened Species]]. Version 2012.2. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 9 January 2013.</ref>
| name = Морска цветница
| genus = Posidonia
| regnum = [[Биљке]]
| species = oceanica
| genus = '''Posidonia'''
| authority = ([[Carl Linnaeus|L.]]) [[Alire Raffeneau Delile|Delile]]
| ordo = [[Alismatales]]
| familia = '''-{Posidonicae}-'''
| species = '''P. oceanica'''
| subdivision_ranks = Биномијално име
| subdivision = <center>''(Posidonia oceanica)''</center>
| range_map = Posidonia_oceanica_range.PNG
| range_map = Posidonia_oceanica_range.PNG
| range_map_caption = географска распрострањеност морске цветнице
| range_map_caption = ''Posidonia oceanica'' range
}}
}}
'''Морска цвјетница''' ({{Јез-лат|Posidonia oceanica}}) позната и као '''''поседонија''''' или '''''медитеранска трава''''' је врста морске траве која је ендемична за [[Средоземно море]]. Формира велике подводне ливаде које представљају важан дио [[Морски екосистем|морског екосистема]]. Морска цвјетница је слободно пливајућа трава и у [[Италија|Италији]] је позната под именом ''морска маслина'' ({{Јез-ита|l'oliva di mare}}).<ref>{{cite web|url=http://www.tuteladelblu.it/home/2002/pdf2002/NEWS_16_08_02_PISCIOTTA.pdf|title=''Posidonia oceanica''|language=Italian|quote=Dopo essere fecondato, in estate fa crescere e maturare il suo frutto, l’oliva di mare (si chiama così perché ha una forma arrotondata).}}</ref> Снопови од влакнастог материјала са њеног листа, познати као егагропили, испирају се усљед [[Морска струја|морских струја]] и плутају до оближњих [[обала]]. Назив поседонија потиче од [[Грчка митологија|грчког бога мора]] [[Посејдон]]а.
'''Морска цветница''' ({{јез-лат|Posidonia oceanica}}) је [[врста (биологија)|врста]] [[море|морске]] траве из реда [[Alismatales|alismatales]], ова [[море|морска]] трава представља [[Ендемизам|ендемску врсту]] за [[Средоземно море|Медитеран]]. Морска цветница формира густе подводне [[ливада|ливаде]] са [[лист|листовима]] који могу да досегну висину и до 1 m.<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica (Linnaeus) Delile|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.coastalwiki.org/wiki/Posidonia_oceanica_(Linnaeus)_Delile|date =12.3.2009.|језик=енглески}}</ref> Ова [[море|морска]] [[биљке|биљка]] је добро прилагођена животу у [[море|мору]].<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica is a plant adapted to underwater life and a key element to preserve the Mediterranean ecosystems|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.posidoniagreenfestival.com/en/posidonia-oceanica/|date =2016.|језик=енглески}}</ref>, искључиво је само распрострањена у [[Средоземно море|Средоземном мору]] где је њена велика [[екологија|еколошка]] вредност угрожена због негативног утицаја људи. Морска цветница представља велики [[екологија|еколошки]] значај јер подводне [[ливада|ливаде]] које формира имају повољан утицај на живи [[свет|свет]] [[море|мора]]. Морска цветница је такође од стране [[Унеско|Унеска]] додата на листу [[Светска баштина|светских баштина]].<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica (Neptune grass): Marvel at the most extensive living entity on the planet|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://visitsantaeulalia.com/en/sustainable-santa-eularia/posidonia-oceanica/|језик=енглески}}</ref>


== Опис ==
==Распрострањеност и станиште==
[[File:Posidonia oceanica spheroid.jpg|thumb|left|''Egagropili'' - ''Posidonia'' spheroids|Сноп од влакнастих материјала на обали.]]
Морска цветница је исклучиво распрострањена у [[Средоземно море|Средоземном мору]], подводне [[ливада|ливаде]] које ове [[биљке|биљке]] формију могу се наћи на [[дубина|дубинама]] од 30 до 40 m. Највећа концетрација ових [[биљка|биљака]] је заступљена широм водених подрудручја [[Шпанија|шпанског]] [[Архипелаг|архипелага]] [[Балеарска острва|Балеарска острва]], на [[острво|острвима]] као што су [[Ибиза|Ибиза]], [[Форментера|Форментера]], [[Мајорка|Мајорка]] и [[Кабрера (острво)|Кабрера]].<ref>{{Cite news|title= The Posidonia Oceánica|accessdate= 11. 5. 2020.|url=https://www.santjosep.net/en/la-posidonia-oceanica/|date =25.1.2018.|језик=енглески}}</ref> Обично расту на [[песак|пешчаном]] или [[шљунак|шљунковитом]] [[море|морском]] дну, за оптимални раст ових [[биљка|биљака]] потребна им је бистра и чиста [[вода|вода]] из тог разлога се у [[вода|водама]] у којима су формиране густе [[ливада|ливаде]] ових [[биљка|биљака]] види значајан напредак у незагађености тог [[вода|воденог]] [[екосистем|екосистема]].<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica is a plant adapted to underwater life and a key element to preserve the Mediterranean ecosystems|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.posidoniagreenfestival.com/en/posidonia-oceanica/|date =2016.|језик=енглески}}</ref> [[1970-их]] истраживачи су запазили опадање у распрострањености ове [[врста (биологија)|врсту]] [[биљка|биљака]] у свету а узроци за то се углавном приписују негативном утицају људи. Ова [[биљка|биљка]] је веома остељива на негативне људске активности као што су сидрење [[брод|бродова]], бацање хемијског отпада у [[вода|водену]] средину и многе друге. Ефекат лоших утицаја који су проузроковани људском активношћу може довести до тога да се морске [[ливада|ливаде]] ових [[биљка|биљака]] у значајној мери смање.<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica (Linnaeus) Delile|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.coastalwiki.org/wiki/Posidonia_oceanica_(Linnaeus)_Delile|date =12.3.2009.|језик=енглески}}</ref>
Поседонија је цвјетница која живи у густим морским ливадама и пјесковитим дијеловима Медитеранског мора. Налази се на дубини од 1 до 35 метара. Подземни [[ризом]]и и [[коријен|коријење]] чврсто држе биљку за тло, а усправни ризоми и [[лишће]] смањују нагомилавање [[муљ]]а.
[[File:Naxos 24-09-2010 08-57-35.JPG|thumb|Морска цветница у мору]]


Листови морске цвјетнице су врпчастог облика и расту у гроздовима од 6 или 7 израстака. Просечна ширина лишћа износи око 10 милиметара. Листови су свијетле зелене боје, а старији примјерци током година попримају смеђе нијансе. Имају од 13 до 17 паралелних жила („вена“). Крај листа је заобљен. Због оштећења неријетки су случајеви да листу недостаје врх. Листови су распоређени по групама. Са спољашње стране налазе се млађи и зеленији листови који окружују старије и смеђе примјерке.
==Опис==
Многи на први поглед ову [[врста (биологија)|врсту]] [[биљка|биљака]] не разликују пуно од [[море|морских]] [[алге|алги]] али морска цветница је развијенија [[биљка|биљна]] [[врста|врста]] и од [[алге|алги]] се разликује по томе што има веће [[лист|листове]], [[стабло (биљка)|стабло]], [[корен|корење]], [[цвет|цвет]] и [[плод|плодове]]. Имају равне [[лист|листове]] који су широки око 1 cm и дуги од 10 до 150 cm, ширина и дужина [[лист|листова]] углавном зависи од сезоне.<ref>{{Cite news|title= The Posidonia Oceánica|accessdate= 11. 5. 2020.|url=https://www.santjosep.net/en/la-posidonia-oceanica/|date =25.1.2018.|језик=енглески}}</ref> Ова [[море|морска]] [[биљке|биљка]] има жуте [[лист|листове]], [[плод|плодови]] су углавном око 1 цм, [[воће|воће]] које дају ове [[биљке|биљке]] је познато под називом морске [[маслина|маслинке]] и могу да дају око пола туцета [[семе|семена]] по једном изданку. Многи женски [[цвет|цветови]] не могу да развију одрживе [[плод|плодове]] овог [[воће|воћа]] јер их обично [[предатор|предатори]] поједу пре него што израсту у [[воће|воће]].<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica (Linnaeus) Delile|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.coastalwiki.org/wiki/Posidonia_oceanica_(Linnaeus)_Delile|date =12.3.2009.|језик=енглески}}</ref> Морска цветница је иначе [[биљке|биљка]] која се често назива ,,плућима Медитерана" јер највећи извор [[кисеоник|кисеоника]] у [[Средоземно море|Медитеранском мору]] производи управо ова биљна [[врста (биологија)|врста]]. Студије које су извршили Медитерански институт за напредна истраживања (IMEDEA) и фондација (BBVA) показују да морске цветнице просечно дневно произведу од 14 до 20 литара [[кисеоник|кисеоника]] по квадратном метру.<ref>{{Cite news|title= Posidonia, the lung of the Mediterranean|accessdate= 11. 5. 2020.|url=https://medwet.org/2017/10/mediterranean-posidonia/|date =25.10.2017.|језик=енглески}}</ref>


[[Стабљика|Стабљике]] ризома могу имати два облика. Један облик може да израсте и до 150 цм испод пијеска док се други облик издуже изнад пјесковитог тла. Све стабљике имају приближно исту дебљину од око 10 мм и усправног су облика. Биљка има развијен и густ систем коријена. Биљка је често позната и као Нептунова трава.<ref>{{cite web|url=http://www.divesitedirectory.co.uk/seagrass_meadows.html|title= ''Posidonia oceanis''}}</ref>
==Начин исхране и процес раста==
Као све и друге [[биљке|биљке]] и ова [[врста (биологија)|врста]] има сличан начин за исхрану. Вертикални [[ризом|ризоми]] су им причвршћени за хоризонталне жиле од [[корен|корена]] који се даље гранају и проширују, изданци [[ризом|ризома]] су дуги од 0,5 до 2 mm који углавном служе да одржавају спор хоризонтални развој и раст [[биљке|биљке]], док се дужина жила од [[корен|корена]] креће између 5 и 10 mm. [[Корен|Корен]] ове морске [[биљке|биљке]] је дебљине око 40 цм и разгранат богатом мрежом, он представља јако битну улогу у исхрани морске цветнице јер причвршћује [[биљке|биљку]] за подлогу на којој живи и такође омогућава [[биљке|биљци]] да апсорбује хранљиве материје из земљишта, одакле се хранљиве материје даље преносе у [[ткиво (биологија)|ткиво]] за раст и [[лист|листове]] и на тај начин морска цветница започиње процес раста. [[лист|Листови]] морских цветница такође могу да и сами апсорбују хранљиве материје али њихова главна улога је да апсорбују [[угљен-диоксид|угљен-диоксид]] из [[стабло (биљка)|стабла]].<ref>{{Cite news|title= Posidonia oceanica (Linnaeus) Delile|accessdate= 11. 5. 2020.|url=http://www.coastalwiki.org/wiki/Posidonia_oceanica_(Linnaeus)_Delile|date =12.3.2009.|језик=енглески}}</ref>


Године 2006. велика клонска колонија морске цвјетнице откривена је јужно од [[Ибиза (острво)|острва Ибизе]] и простире се јужно од насеља [[Ла Савина]] и [[Ес Пујолс]] на острву [[Форментера]], најмањем и најјужнијем острву архипелага [[Балеарска острва]], које припада [[Шпанија|Шпанији]]. Колонија заузима површину од око осам километара и процјењује се да је стара око 100.000 година.<ref>{{cite web|url=http://www.theportugalnews.com/cgi-bin/article.pl?id=1152-20|title= Portuguese scientists discover world's oldest living organism}}</ref> Сматра се за једну од највећих и најстаријих клонских колонија на [[Земља (планета)|Земљи]]. <ref>{{cite web|url= http://www.ibiza-spotlight.com/news/2006/monster_plant_280506_i.htm|title= Ibiza's Monster Marine Plant|access-datedate= 2007-05-09|author= Ibiza Spotlight|date= 28 May 2006|url-status= dead|archiveurl= https://web.archive.org/web/20060827123801/http://www.ibiza-spotlight.com/news/2006/monster_plant_280506_i.htm|archivedate= 27 August 2006|df= dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|last=Pearlman |first=Jonathan |url=https://www.telegraph.co.uk/science/9066393/Ancient-seagrass-Oldest-living-thing-on-earth-discovered-in-Mediterranean-Sea.html |title='Oldest living thing on earth' discovered |publisher=The Telegraph |date=7 February 2012 |access-datedate=11 February 2012}}</ref><ref>{{cite journal|last=Arnaud-Haond|first=Sophie|author2=Duarte, Carlos M. |author3=Diaz-Almela, Elena |author4=Marbà, Núria |author5=Sintes, Tomas |author6=Serrão, Ester A. |author7=Bruun, Hans Henrik |title=Implications of Extreme Life Span in Clonal Organisms: Millenary Clones in Meadows of the Threatened Seagrass Posidonia oceanica|journal=PLoS ONE|volume=7|issue=2|pages=e30454|doi=10.1371/journal.pone.0030454|pmid=22312426|pmc=3270012|year=2012|bibcode=2012PLoSO...730454A}}</ref>
==Референце==
[[File:Naxos 24-09-2010 08-57-35.JPG|thumb|Морска цвјетница надомак обале Грчке.]]
{{reflist}}


== Распрострањеност и станиште ==
[[Категорија:Alismatales]]
[[File:Ecosistema posidonia.JPG|thumb|Illustration of ''P. oceanica'' habitat|alt=Илустрација биље и риба.]]
Морска цвјетница настањује искључиво воде Средоземног мора и заузима површину од око 3%, што одговара површини од око 38.000 квадратних километара. Због нарушавања природног екосистема, настањена површина се сваке године смањује. Морска цвјетница најбоље успијева у чистим водама и њено неприсуство један је од првих знакова загађености воде.<ref>{{cite journal | doi = 10.1016/S0141-1136(97)00023-8 | volume=45 | issue=2 | title=Posidonia oceanica: a biological indicator of past and present mercury contamination in the mediterranean sea | journal=Marine Environmental Research | pages=101–111| year=1998 | last1=Pergent-Martini | first1=Christine }}</ref> Током сезоне, морске струје разносе труло лишће које углавном заврши на оближњим обалама. Такав биљни материјал некада се користио за компостирање али је [[Влада Италије]] законом забранила употребу [[алге|морских алги]] и других морских биљака у те сврхе.<ref>http://www.tirsavplus.eu/documenti/normativa/D_lgs_75_2010%20normativa_fertilizzanti.pdf</ref>

== Таксономија ==
Род ''Posidonia oceanica'' назван је по Посејдону а ријеч ''„oceanica“'' односи се на широку распрострањеност. Први ботанички опис ове врсте дао је ботаничар [[Карл Лине]] у свом најзначајнијем дјелу [[Systema Naturae]], гдје је овај род назвао Zostera.<ref>{{cite web|url=http://www.mobot.org/MOBOT/Research/APweb/orders/alismatalesweb.htm#Alismatales |title=Alismatales |publisher=Mobot.org |access-datedate=11 February 2012}}</ref>

APG систем из 1998. и APG II систем из 2003. године прихватили су рок као јединствени у породици Posidoniaceae, која ову морску траву сврстава у ред Alismatales, односно у ред монокотиледоних биљака, који већином обухвата примитивне водене врсте. Ранији системи су овај род сврставали у породицу Posidoniaceae која припада реду Zosterales.

== Секундарни метаболити ==

У данашњици се производи око 50 производа из Морске цвјетнице укључујући и природне феноле, деривате фенилметана, деривате фенилетана и друге.<ref>{{cite journal |date=October 2010 |author1=Heglmeier, A |author2=Zidorn, C | title = Secondary metabolites of Posidonia oceanica | volume = 38 | issue = 5 | pages = 964–70 | issn = 0305-1978 | journal = [[Biochemical Systematics and Ecology]] |location = [[Amsterdam]] | doi = 10.1016/j.bse.2010.07.001 }}</ref>

== Референце ==
[[File:Posidonia canali intermatte.jpg|thumb|''Mattae'' along a channel|alt=Подводна фотографија]]

<!-- Much of this material is derived from the FA article of the same name at [http://it.wikipedia.org/wiki/Posidonia_oceanica], this was a redirect. -->
{{Reflist}}

== Библиографија==
<div class="references-small" style="-moz-column-count:1; column-count:1;">
* {{Cite book|title=International Workshop on Posidonia oceanica beds|date=1984 |publisher=GIS Posidonie publ.|language=inglese|location=Marseille|isbn=2-905540-00-1}}
* {{Cite book|date=1982|title=Decouverte de l'herbier de Posidonie|publisher=GIS Posidonie|OCLC=33452266|language=francese}}
* {{Cite web|url=http://dipbau.bio.uniroma1.it/web/Docenti/Docente358/Dispensa-del-corso-di-Ecologia-Marina---I-parte/Ecologia-Marina---parte-1.pdf|title=Introduzione alla ecologia marina, parte 1 (Università di Roma "La Sapienza", Laurea Triennale in Scienze Naturali e Scienze Biologiche)|first=P.|last=Carpentieri|dead-url=yes|}}<br />{{Cite web|url=http://dipbau.bio.uniroma1.it/web/Docenti/Docente358/Dispensa-del-corso-di-Ecologia-Marina---II-parte/Ecologia-Marina---parte-2.pdf|title=Introduzione alla ecologia marina, parte 2 (Università di Roma "La Sapienza", Laurea Triennale in Scienze Naturali e Scienze Biologiche)|first=P.|last=Carpentieri|dead-url=yes|}}
* {{Cite book|last=Den Hartog | first=C. | title= The seagrasses of the world| publisher= North Holland publishing company| location=Amsterdam | date=1970|OCLC=113494|language=en}}
* {{Cite book|last=Green|first=Edmund Peter|author2=Frederick T. Short|title=World Atlas of Seagrasses|publisher=University of California Press|year=2003|pp=48-57|isbn=0-520-24047-2|language=en}}
* {{Cite book|last=Mazzella | first= L.|title=Le praterie sommerse del Mediterraneo | publisher=La Buona Stampa S.p.a | location=Ercolano | date=1987|OCLC=38639215}}
* {{Cite book|last=Melley|first=Antonio|author2=Bertolotto Rosella|date=2005|publisher=Agenzia per la Protezione dell'Ambiente e per i Servizi Tecnici - Centro Tematico Nazionale “Acque Interne e Marino Costiere”|pp=42-52|url=http://www.ipsiammonopoli.it/helianthus/documenti/Indicatori_biologici.pdf|dead-url=yes}}
* {{Cite book|author2=Andrea Ghisotti|title=Flora e fauna del Mediterraneo|publisher=Mondadori|location=Milano|edition=8|pp=31-32, scheda 22|isbn=88-04-38574-X}}
* {{Cite web|url=http://www.tela-botanica.org/eflore/BDNFF/4.02/nn/52120/synonymie|title=Flore électronique|publisher=Tela Botanica|language=fr|dead-url=yes}}
* {{Cite web|url=http://www.naturamediterraneo.com/forum/topic.asp?TOPIC_ID=9523|title=Olive di mare y nuova pianta (Forum)}}
</div>
==Спољашње везе==
{{Commons-inline}}


[[Категорија:Биологија]]
[[Категорија:Рибе]]

Верзија на датум 15. мај 2020. у 00:12

Морска цветница
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Ред: Alismatales
Породица: Posidoniaceae
Род: Posidonia
Врста:
P. oceanica
Биномно име
Posidonia oceanica
Posidonia oceanica range

Морска цвјетница (лат. Posidonia oceanica) позната и као поседонија или медитеранска трава је врста морске траве која је ендемична за Средоземно море. Формира велике подводне ливаде које представљају важан дио морског екосистема. Морска цвјетница је слободно пливајућа трава и у Италији је позната под именом морска маслина (итал. l'oliva di mare).[2] Снопови од влакнастог материјала са њеног листа, познати као егагропили, испирају се усљед морских струја и плутају до оближњих обала. Назив поседонија потиче од грчког бога мора Посејдона.

Опис

Сноп од влакнастих материјала на обали.

Поседонија је цвјетница која живи у густим морским ливадама и пјесковитим дијеловима Медитеранског мора. Налази се на дубини од 1 до 35 метара. Подземни ризоми и коријење чврсто држе биљку за тло, а усправни ризоми и лишће смањују нагомилавање муља.

Листови морске цвјетнице су врпчастог облика и расту у гроздовима од 6 или 7 израстака. Просечна ширина лишћа износи око 10 милиметара. Листови су свијетле зелене боје, а старији примјерци током година попримају смеђе нијансе. Имају од 13 до 17 паралелних жила („вена“). Крај листа је заобљен. Због оштећења неријетки су случајеви да листу недостаје врх. Листови су распоређени по групама. Са спољашње стране налазе се млађи и зеленији листови који окружују старије и смеђе примјерке.

Стабљике ризома могу имати два облика. Један облик може да израсте и до 150 цм испод пијеска док се други облик издуже изнад пјесковитог тла. Све стабљике имају приближно исту дебљину од око 10 мм и усправног су облика. Биљка има развијен и густ систем коријена. Биљка је често позната и као Нептунова трава.[3]

Године 2006. велика клонска колонија морске цвјетнице откривена је јужно од острва Ибизе и простире се јужно од насеља Ла Савина и Ес Пујолс на острву Форментера, најмањем и најјужнијем острву архипелага Балеарска острва, које припада Шпанији. Колонија заузима површину од око осам километара и процјењује се да је стара око 100.000 година.[4] Сматра се за једну од највећих и најстаријих клонских колонија на Земљи. [5][6][7]

Морска цвјетница надомак обале Грчке.

Распрострањеност и станиште

Илустрација биље и риба.
Illustration of P. oceanica habitat

Морска цвјетница настањује искључиво воде Средоземног мора и заузима површину од око 3%, што одговара површини од око 38.000 квадратних километара. Због нарушавања природног екосистема, настањена површина се сваке године смањује. Морска цвјетница најбоље успијева у чистим водама и њено неприсуство један је од првих знакова загађености воде.[8] Током сезоне, морске струје разносе труло лишће које углавном заврши на оближњим обалама. Такав биљни материјал некада се користио за компостирање али је Влада Италије законом забранила употребу морских алги и других морских биљака у те сврхе.[9]

Таксономија

Род Posidonia oceanica назван је по Посејдону а ријеч „oceanica“ односи се на широку распрострањеност. Први ботанички опис ове врсте дао је ботаничар Карл Лине у свом најзначајнијем дјелу Systema Naturae, гдје је овај род назвао Zostera.[10]

APG систем из 1998. и APG II систем из 2003. године прихватили су рок као јединствени у породици Posidoniaceae, која ову морску траву сврстава у ред Alismatales, односно у ред монокотиледоних биљака, који већином обухвата примитивне водене врсте. Ранији системи су овај род сврставали у породицу Posidoniaceae која припада реду Zosterales.

Секундарни метаболити

У данашњици се производи око 50 производа из Морске цвјетнице укључујући и природне феноле, деривате фенилметана, деривате фенилетана и друге.[11]

Референце

Подводна фотографија
Mattae along a channel
  1. ^ Pergent, G., Semroud, R., Djellouli, A., Langar, H. & Duarte, C. 2010. Posidonia oceanica. In: IUCN 2012. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2012.2. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 9 January 2013.
  2. ^ Posidonia oceanica (PDF) (на језику: Italian). „Dopo essere fecondato, in estate fa crescere e maturare il suo frutto, l’oliva di mare (si chiama così perché ha una forma arrotondata). 
  3. ^ Posidonia oceanis. 
  4. ^ „Portuguese scientists discover world's oldest living organism”. 
  5. ^ Ibiza Spotlight (28. 5. 2006). „Ibiza's Monster Marine Plant”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2006. г.  Непознати параметар |access-datedate= игнорисан (помоћ)
  6. ^ Pearlman, Jonathan (7. 2. 2012). „'Oldest living thing on earth' discovered”. The Telegraph.  Непознати параметар |access-datedate= игнорисан (помоћ)
  7. ^ Arnaud-Haond, Sophie; Duarte, Carlos M.; Diaz-Almela, Elena; Marbà, Núria; Sintes, Tomas; Serrão, Ester A.; Bruun, Hans Henrik (2012). „Implications of Extreme Life Span in Clonal Organisms: Millenary Clones in Meadows of the Threatened Seagrass Posidonia oceanica”. PLoS ONE. 7 (2): e30454. Bibcode:2012PLoSO...730454A. PMC 3270012Слободан приступ. PMID 22312426. doi:10.1371/journal.pone.0030454. 
  8. ^ Pergent-Martini, Christine (1998). „Posidonia oceanica: a biological indicator of past and present mercury contamination in the mediterranean sea”. Marine Environmental Research. 45 (2): 101—111. doi:10.1016/S0141-1136(97)00023-8. 
  9. ^ http://www.tirsavplus.eu/documenti/normativa/D_lgs_75_2010%20normativa_fertilizzanti.pdf
  10. ^ „Alismatales”. Mobot.org.  Непознати параметар |access-datedate= игнорисан (помоћ)
  11. ^ Heglmeier, A; Zidorn, C (октобар 2010). „Secondary metabolites of Posidonia oceanica”. Biochemical Systematics and Ecology. Amsterdam. 38 (5): 964—70. ISSN 0305-1978. doi:10.1016/j.bse.2010.07.001. 

Библиографија

Спољашње везе

Медији везани за чланак Морска цветница на Викимедијиној остави