Пакленац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Дупуњен текст о врсти и додате референце. |
|||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
| synonyms = |
| synonyms = |
||
}} |
}} |
||
'''Пакленац'''<ref>{{Cite |
'''Пакленац'''<ref>{{Cite journal|last=Popović|first=Miloš|last2=Verovnik|first2=Rudi|date=2018-06-22|title=Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)|url=https://www.biotaxa.org/Zootaxa/article/view/zootaxa.4438.3.5|journal=Zootaxa|language=en|volume=4438|issue=3|pages=501–527|doi=10.11646/zootaxa.4438.3.5|issn=1175-5334}}</ref> ({{јез-лат|Lycaena helle}}) врста је [[Дневни лептир|дневног лептира]] из породице [[Плавци (породица инсеката)|плаваца]]. |
||
== Опис и распрострањење == |
== Опис и распрострањење == |
||
Доминантна боја на крилима пакленца је тамнобраон, са нешто наранџасте. Мужјаке одликује упадљив љубичасти одсјај, који се види када светлост пада под одређеним углом. Женке су мање упадљиве, са плаво-љубичастим тачкицама уместо израженог љубичастог одсјаја. Лептир је релативно мали у поређењу са најближим сродницима, а величина раширених крила се креће од 21 до 27 mm<ref name=":0">{{Cite book|title=Butterflies of Europe & the Mediterranean area.|last=Tshikolovets|first=Vadim V|publisher=Tshikolovets Publications|year=2011|isbn=978-80-904900-0-0|location=Pardubice|pages=544}}</ref>. |
|||
Пакленац насељава [[Палеоарктичка зона|палеарктик]] и може се |
Пакленац насељава [[Палеоарктичка зона|палеарктик]] и може се наћи од [[Пиринеји|Пиринеја]] преко северне [[Норвешка|Норвешке]] и [[Белгија|Белгије]] на западу па све до [[средња Азија|средње Азије]] на истоку. Европске популације овог лептира су углавном концентрисане на северу континента, док се у централној и јужној Европи лептир бележи само у виду изолованих популација на високим планинама.<ref name="tolman">Tolman, T. & Lewington, R. 2011. Collins Butterfly Guide: The most complete guide to the Butterflies of Britain and Europe. Harper Collins Piblishers, 384 str.</ref> |
||
Насељава влажне и тресетне ливаде које се обично развијају на киселој подлози. У Србији је везан искључиво за високопланинске потоке уз које се развија тресавска вегетација и вегетација високих зелени. Његова биљка хранитељка на овим просторима је срченик (''[[Persicaria bistorta|Polygonum bistorta]]'') која се среће недалеко од потока.<ref name="popović">{{Cite journal| volume = 42| issue = 166| last1 = Popović| first1 = Miloš| last2 = Durić| first2 = Milan| last3 = Franeta| first3 = Filip| last4 = Van Deijk| first4 = Jurrien| last5 = Vermeer| first5 = Ruben| title = First records of Lycaena helle ([Denis & Schiffermüller], 1775) for the Balkan Peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae)| journal = SHILAP Revista de lepidopterología| accessdate = 24. 1. 2015.| date = 2014| url = http://www.redalyc.org/articulo.oa?id=45532157009|pages=287–294}}</ref> |
Насељава влажне и тресетне ливаде које се обично развијају на киселој подлози. У Србији је везан искључиво за високопланинске потоке уз које се развија тресавска вегетација и вегетација високих зелени. Његова биљка хранитељка на овим просторима је срченик (''[[Persicaria bistorta|Polygonum bistorta]]'') која се среће недалеко од потока.<ref name="popović">{{Cite journal| volume = 42| issue = 166| last1 = Popović| first1 = Miloš| last2 = Durić| first2 = Milan| last3 = Franeta| first3 = Filip| last4 = Van Deijk| first4 = Jurrien| last5 = Vermeer| first5 = Ruben| title = First records of Lycaena helle ([Denis & Schiffermüller], 1775) for the Balkan Peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae)| journal = SHILAP Revista de lepidopterología| accessdate = 24. 1. 2015.| date = 2014| url = http://www.redalyc.org/articulo.oa?id=45532157009|pages=287–294}}</ref> |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
== Екологија == |
== Екологија == |
||
Пакленац |
Пакленац најчешће образује једну генерацију од маја до почетка јула, али се на југу и на мањим надморским висинама јавља друга генерације током августа<ref name=":0" />. У Србији образује само једну генерацију која лети током маја и јуна.<ref name="popović" /> Презимљава у стадијуму лутке. |
||
== Присуство у Србији == |
== Присуство у Србији == |
||
Све до 2011. године пакленац није био забележен на простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], када је откривен на подручју [[Стара планина|Старе планине]] у Србији и [[Бугарска|Бугарској]].<ref name="popović" /> У Србији |
Све до 2011. године пакленац није био забележен на простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], када је откривен на подручју [[Стара планина|Старе планине]] у Србији и [[Бугарска|Бугарској]].<ref name="popović" /> У Србији најпре потврђен за мало подручје које се пружа од локалитета Понор изнад села [[Дојкинци]], преко Стражне чуке, до Копрена. Током истраживања 2020. године пронађена је стабилна популација на локалитету Жарков дол, у близини [[Бабин зуб|Бабиног зуба]]<ref>{{Cite web|url=https://biologer.org|title=Биологер: слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности|last=Биологер заједница у Србији|first=|date=2018|website=Biologer.org|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=4.10.2020.}}</ref>. Занимљиво је са популације на локалитету Понор нису налажене неколико година, након чега је лептир поново населио ова станишта. |
||
== Угроженост и заштита == |
== Угроженост и заштита == |
||
Лептир није уврштен у |
Лептир није уврштен у глобалну црвену листу, али је означен као угрожен (EN) на подручју Европе<ref>{{Cite book| publisher = Publications Office of the European Union| isbn=9789279141515| last1 = Van Swaay| first1 = Chris| last2 = Cuttelod| first2 = Annabelle| last3 = Collins| first3 = Sue| last4 = Maes| first4 = Dirk| last5 = Munguira| first5 = Miguel López| last6 = Šašić| first6 = Martina| last7 = Settele| first7 = Josef| last8 = Verovnik| first8 = Rudi| last9 = Verstrael| first9 = Theo| last10 = Warren| first10 = Martin| last11 = Wiemers| first11 = Martin| last12 = Wynhoff| first12 = Irma| title = European Eed List of Butterflies| location = Luxembourg| date = 2010}}</ref>, У Србији је најпре означен као угрожена (EN)<ref name="popović" />, а потом као критично угрожена врста (CR)<ref>{{Cite journal|last=Maes|first=Dirk|last2=Verovnik|first2=Rudi|last3=Wiemers|first3=Martin|last4=Brosens|first4=Dimitri|last5=Beshkov|first5=Stoyan|last6=Bonelli|first6=Simona|last7=Buszko|first7=Jaroslaw|last8=Cantú-Salazar|first8=Lisette|last9=Cassar|first9=Louis-Francis|date=2019|title=Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies|url=http://link.springer.com/10.1007/s10841-019-00127-z|journal=Journal of Insect Conservation|language=en|volume=23|issue=2|pages=301–330|doi=10.1007/s10841-019-00127-z|issn=1366-638X}}</ref>. Налази се на списку Бернске конвенције, као и на Прилозима 1 и 4 европске Директиве о стаништима. У Србији није заштићен, пре свега зато што је касно откривен. |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
| Ред 49: | Ред 49: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Lycaena helle}} |
{{Commonscat|Lycaena helle}} |
||
* [https://biologer.org/sr/groups/9/species/207 Биологер — слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности] |
|||
* [http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=441188 Alciphron — база података о |
* [http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=441188 Alciphron — база података о инсектима Србије {{sr}}] |
||
* [http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1807 БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије {{sr}}] |
* [http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1807 БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије {{sr}}] |
||
{{taxonbar}} |
{{taxonbar}} |
||
Верзија на датум 4. октобар 2020. у 13:42
| Пакленац | |
|---|---|
| |
| Мужјак | |
| |
| Женка | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. helle
|
| Биномно име | |
| Lycaena helle Denis & Schiffermüller, 1775
| |
| |
| Распрострањеност пакленца у Србији присутан
| |
Пакленац[1] (лат. Lycaena helle) врста је дневног лептира из породице плаваца.
Опис и распрострањење
Доминантна боја на крилима пакленца је тамнобраон, са нешто наранџасте. Мужјаке одликује упадљив љубичасти одсјај, који се види када светлост пада под одређеним углом. Женке су мање упадљиве, са плаво-љубичастим тачкицама уместо израженог љубичастог одсјаја. Лептир је релативно мали у поређењу са најближим сродницима, а величина раширених крила се креће од 21 до 27 mm[2].
Пакленац насељава палеарктик и може се наћи од Пиринеја преко северне Норвешке и Белгије на западу па све до средње Азије на истоку. Европске популације овог лептира су углавном концентрисане на северу континента, док се у централној и јужној Европи лептир бележи само у виду изолованих популација на високим планинама.[3]
Насељава влажне и тресетне ливаде које се обично развијају на киселој подлози. У Србији је везан искључиво за високопланинске потоке уз које се развија тресавска вегетација и вегетација високих зелени. Његова биљка хранитељка на овим просторима је срченик (Polygonum bistorta) која се среће недалеко од потока.[4]
Лептир представља реликтну врсту која се задржала из периода бореала који је наступио убрзо након глацијације.
Екологија
Пакленац најчешће образује једну генерацију од маја до почетка јула, али се на југу и на мањим надморским висинама јавља друга генерације током августа[2]. У Србији образује само једну генерацију која лети током маја и јуна.[4] Презимљава у стадијуму лутке.
Присуство у Србији
Све до 2011. године пакленац није био забележен на простору Балканског полуострва, када је откривен на подручју Старе планине у Србији и Бугарској.[4] У Србији најпре потврђен за мало подручје које се пружа од локалитета Понор изнад села Дојкинци, преко Стражне чуке, до Копрена. Током истраживања 2020. године пронађена је стабилна популација на локалитету Жарков дол, у близини Бабиног зуба[5]. Занимљиво је са популације на локалитету Понор нису налажене неколико година, након чега је лептир поново населио ова станишта.
Угроженост и заштита
Лептир није уврштен у глобалну црвену листу, али је означен као угрожен (EN) на подручју Европе[6], У Србији је најпре означен као угрожена (EN)[4], а потом као критично угрожена врста (CR)[7]. Налази се на списку Бернске конвенције, као и на Прилозима 1 и 4 европске Директиве о стаништима. У Србији није заштићен, пре свега зато што је касно откривен.
Референце
- ^ Popović, Miloš; Verovnik, Rudi (2018-06-22). „Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)”. Zootaxa (на језику: енглески). 4438 (3): 501—527. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4438.3.5.
- ^ а б Tshikolovets, Vadim V (2011). Butterflies of Europe & the Mediterranean area. Pardubice: Tshikolovets Publications. стр. 544. ISBN 978-80-904900-0-0.
- ^ Tolman, T. & Lewington, R. 2011. Collins Butterfly Guide: The most complete guide to the Butterflies of Britain and Europe. Harper Collins Piblishers, 384 str.
- ^ а б в г Popović, Miloš; Durić, Milan; Franeta, Filip; Van Deijk, Jurrien; Vermeer, Ruben (2014). „First records of Lycaena helle ([Denis & Schiffermüller], 1775) for the Balkan Peninsula (Lepidoptera: Lycaenidae)”. SHILAP Revista de lepidopterología. 42 (166): 287—294. Приступљено 24. 1. 2015.
- ^ Биологер заједница у Србији (2018). „Биологер: слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности”. Biologer.org. Приступљено 4. 10. 2020.
- ^ Van Swaay, Chris; Cuttelod, Annabelle; Collins, Sue; Maes, Dirk; Munguira, Miguel López; Šašić, Martina; Settele, Josef; Verovnik, Rudi; Verstrael, Theo; Warren, Martin; Wiemers, Martin; Wynhoff, Irma (2010). European Eed List of Butterflies. Luxembourg: Publications Office of the European Union. ISBN 9789279141515.
- ^ Maes, Dirk; Verovnik, Rudi; Wiemers, Martin; Brosens, Dimitri; Beshkov, Stoyan; Bonelli, Simona; Buszko, Jaroslaw; Cantú-Salazar, Lisette; Cassar, Louis-Francis (2019). „Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 23 (2): 301—330. ISSN 1366-638X. doi:10.1007/s10841-019-00127-z.
