Туризам у Албанији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. март 2022. у 18:50

Туризам у Албанији је био кључни елемент економске активности земље и стално се развија. Карактерише га богато археолошко и културно наслеђе које датира још из класичног периода када су Илири и стари Грци насељавали регион. Током историје, територију Албаније су окупирали и насељавали Римљани, Византинци, Млечани и Османлије . Нарочито се ова земља одликује нетакнутим плажама, планинским пределима, традиционалном кухињом, археолошким артефактима, јединственом традицијом, ниским ценама и дивљом атмосфером села.

Држава се налази у југоисточној Европи и граничи се са Црном Гором на северозападу, Косовом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југу. Средоземно море са Јадранским и Јонским морем чине целу западну границу земље. Дужина обале земље је око 481 км састоји се од пешчаних и стеновитих плажа, залива, пећина, литица, ртова и лагуна.^[1] Иако земља има значајну разноликост са пејзажом који се креће од снежних албанских Алпа, Шара, Скендербега, Кораба, Пинда и Корабских планина до сунчаних албанских обала Јадранског и Јонског мора.

Земља има изразито медитеранску климу.^[2] На територији земље постоји широк спектар микроклима због различитих типова земљишта и топографије. Најтоплији делови земље налазе се на обалама где је клима под великим утицајем мора, док су најхладнији делови у северном и источном залеђу, где преовладава снежна шумовита клима.

Референце

^ Sustainable Development of Sea-Corridors and Coastal Waters: The TEN ECOPORT project in South East Europe (Chrysostomos Stylios, Tania Floqi, Jordan Marinski, Leonardo Damiani изд.). Springer. 2015-04-07. стр. 85. ISBN 9783319113852.
^ Ministry of Environment of Albania. „Albania's Second National Communication to the Conference of Parties under the United Nations Framework Convention on Climate Change” (PDF). unfccc.int (на језику: енглески). Tirana. стр. 28. Архивирано (PDF) из оригинала 2019-04-11. г. Приступљено 2017-12-20.

Спољашње везе

Званични сајт

[1] Sustainable Development of Sea-Corridors and Coastal Waters: The TEN ECOPORT project in South East Europe (Chrysostomos Stylios, Tania Floqi, Jordan Marinski, Leonardo Damiani изд.). Springer. 2015-04-07. стр. 85. ISBN 9783319113852.

[2] Ministry of Environment of Albania. „Albania's Second National Communication to the Conference of Parties under the United Nations Framework Convention on Climate Change” (PDF). unfccc.int (на језику: енглески). Tirana. стр. 28. Архивирано (PDF) из оригинала 2019-04-11. г. Приступљено 2017-12-20.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{рут}}
+'''Туризам у [[Албанија|Албанији]]''' је био кључни елемент економске активности земље и стално се развија. Карактерише га богато археолошко и културно наслеђе које датира још из [[Антика|класичног периода]] када су [[Илири]] и [[Стара Грчка|стари Грци]] насељавали регион. Током историје, територију Албаније су окупирали и насељавали [[Стари Рим|Римљани]], [[Византија|Византинци]], [[Венецијанско царство|Млечани]] и [[Османско царство|Османлије]] . Нарочито се ова земља одликује нетакнутим [[Plaža|плажама]], планинским пределима, традиционалном [[Албанска кухиња|кухињом]], [[Архитектура Албаније|археолошким артефактима]], [[Култура Албаније|јединственом традицијом]], ниским ценама и дивљом атмосфером села.
+Држава се налази у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]] и граничи се са [[Црна Гора|Црном Гором]] на северозападу, [[Република Косово|Косовом]] на североистоку, [[Северна Македонија|Северном Македонијом]] на истоку и [[Грчка|Грчком]] на југу. [[Средоземно море]] са [[Јадранско море|Јадранским]] и [[Јонско море|Јонским морем]] чине целу западну границу земље. Дужина обале земље је око 481 км састоји се од пешчаних и стеновитих [[Plaža|плажа]], [[Залив|залива]], [[пећина]], [[литица]], [[РТ|ртова]] и [[лагуна]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=OynyBwAAQBAJ&q=length+of+the+ionian+sea+albania&pg=PA85|title=Sustainable Development of Sea-Corridors and Coastal Waters: The TEN ECOPORT project in South East Europe|date=2015-04-07|publisher=Springer|isbn=9783319113852|edition=Chrysostomos Stylios, Tania Floqi, Jordan Marinski, Leonardo Damiani|page=85}}</ref> Иако земља има значајну разноликост са пејзажом који се креће од снежних [[Проклетије|албанских Алпа]], Шара, [[Централни планински ланац, Албанија|Скендербега]], [[Шар-планина|Кораба]], [[Пинд|Пинда]] и [[Кораб|Корабских]] [[Церауниан Моунтаинс|планина]] до сунчаних [[албанска обала Јадранског мора|албанских обала Јадранског]] и [[албанска обала Јонског мора|Јонског мора]].
+Земља има изразито [[Средоземна клима|медитеранску климу]].<ref>{{Cite web|url=http://unfccc.int/resource/docs/natc/albnc2.pdf|title=Albania's Second National Communication to the Conference of Parties under the United Nations Framework Convention on Climate Change|last=Ministry of Environment of Albania|authorlink=Ministry of Environment (Albania)|website=unfccc.int|location=Tirana|page=28|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411202405/https://unfccc.int/resource/docs/natc/albnc2.pdf|archive-date=2019-04-11|url-status=live|access-date=2017-12-20}}</ref> На територији земље постоји широк спектар [[микроклима]] због различитих типова [[Тло|земљишта]] и [[Топографија|топографије]]. Најтоплији делови земље налазе се на обалама где је клима под великим утицајем мора, док су најхладнији делови у [[Северни планински венац (Албанија)|северном]] и [[Централни планински ланац (Албанија)|источном залеђу]], где преовладава снежна шумовита клима.
 == Референце ==
 {{извори}}