Шар-планина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42° 04′ 48" СГШ, 20° 49′ 48" ИГД

Шар-планина
Шар-планина
Шар-планина
Надморска висина 2748 m (Титов врх)
Области Сиринићка Жупа, Средачка Жупа, Призренски Подгор, Гора, Опоље, Скопско поље, Полог, Косово, Метохија, Македонија
Државе Застава Србије Србија, Застава Републике Македоније Република Македонија, Застава Албаније Албанија
Група Шарско-Пиндске планине
Шар-планина на мапи Србије

Шар-планина или скраћено Шара је планина која се налази на граници Србије и Македоније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима. Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе Македонско-Албанско-Српске границе. Ширина ове планине креће се од 20 до 25km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1600 km². Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем севевероисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд. Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит. Посматрано са југоисточне (Македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2700м/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине Периглацијалног и Глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима. Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци.

Највиши врхови[уреди]

  • Титов врх (2.748 метара)
  • Мал Турчин (2.707 метара)
  • Бориславец (2.675 метара)
  • Велика Рудока (2.658 метара)
  • Пескови (2.651 метара)
  • Бистра (2.609 метара)
  • Црни врх (2.585 метара)
  • Кобилица (2.528 метара)
  • Вртоп (2.555 метара)
  • Љуботен (2.498 метара)

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шар-планина


Планине Србије
Застава Србије



Литература[уреди]