Пређи на садржај

Георг Вилхелм Пабст — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:


== Ране године ==
== Ране године ==
Пабст је рођен у малом граду у [[Краљевина Бохемија|Бохемији]], у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] (данашње [[Роудњице на Лаби]] у Чешкој), као син железничког службеника. Док је одрастао у [[Беч|Бечу]], студирао је драму на Академији декоративних уметности, а каријеру је започео као сценски глумац у Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Године 1910. Пабст је отпутовао у Сједињене Државе, где је радио као глумац и редитељ у Немачком позоришту у Њујорку.<ref name="bock">{{Cite book|title=The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema|last=Bock|first=Hans-Michael|last2=Bergfelder|first2=Tim|publisher=Berghahn Books|isbn=0-857-45565-6|page=355}}</ref>
Пабст је рођен у малом граду у [[Краљевина Бохемија|Бохемији]], у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] (данашње [[Роудњице на Лаби]] у Чешкој), као син железничког службеника. Док је одрастао у [[Беч|Бечу]], студирао је драму на Академији декоративних уметности, а каријеру је започео као сценски глумац у Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Године 1910. Пабст је отпутовао у Сједињене Државе, где је радио као глумац и редитељ у Немачком позоришту у Њујорку. Године 1914. одлучио је да постане режисер и вратио се да регрутује глумце по Европи.<ref name="silentlondon-gw-pabsts-debut">{{Cite web|url=https://silentlondon.co.uk/2018/03/26/the-treasure-der-schatz-1923-gw-pabsts-compelling-debut-excavates-the-root-of-all-evil/|title=The Treasure (Der Schatz, 1923): GW Pabst’s compelling debut excavates the root of all evil|date=26 March 2018|website=Silent London|language=en|access-date=11 July 2022}}</ref> Пабст је био у Француској када је почео [[Први светски рат]], ухапшен је и држан као непријатељски странац, те је потом интерниран у логор за ратне заробљенике у близини [[Брест (Француска)|Бреста]]. Док је био у затвору, Пабст је организовао позоришну групу у логору и режирао представе на француском језику.<ref name="encyclopedia.com-pabst" /> По изласку 1919. вратио се у Беч, где је постао директор [[Авангарда|авангардног]] позоришта ''Нова бечка позорница'' ({{Јез-нем|Neue Wiener Bühne}}).<ref name="bock">{{Cite book|title=The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema|last=Bock|first=Hans-Michael|last2=Bergfelder|first2=Tim|publisher=Berghahn Books|isbn=0-857-45565-6|page=355}}</ref>

Године 1914. одлучио је да постане режисер и вратио се да регрутује глумце по Европи.<ref name="silentlondon-gw-pabsts-debut">{{Cite web|url=https://silentlondon.co.uk/2018/03/26/the-treasure-der-schatz-1923-gw-pabsts-compelling-debut-excavates-the-root-of-all-evil/|title=The Treasure (Der Schatz, 1923): GW Pabst’s compelling debut excavates the root of all evil|date=26 March 2018|website=Silent London|language=en|access-date=11 July 2022}}</ref> Пабст је био у Француској када је почео [[Први светски рат]], ухапшен је и држан као непријатељски странац, те је потом интерниран у логор за ратне заробљенике у близини [[Брест (Француска)|Бреста]].<ref name="encyclopedia.com-pabst"></ref> Док је био у затвору, Пабст је организовао позоришну групу у логору и режирао представе на француском језику.<ref name="encyclopedia.com-pabst" /> По изласку 1919. вратио се у Беч, где је постао директор [[Авангарда|авангардног]] позоришта ''Нова бечка позорница'' ({{Јез-нем|Neue Wiener Bühne}}).<ref name="bock">{{Cite book|title=The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema|last=Bock|first=Hans-Michael|last2=Bergfelder|first2=Tim|publisher=Berghahn Books|isbn=0-857-45565-6|page=355}}<cite class="citation book cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFBockBergfelder">Bock, Hans-Michael; Bergfelder, Tim. ''The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema''. Berghahn Books. p.&nbsp;355. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]]&nbsp;[[Специал:БоокСоурцес/0-857-45565-6|<bdi>0-857-45565-6</bdi>]].</cite></ref>


== Каријера филмског режисера ==
== Каријера филмског режисера ==
Ред 36: Ред 34:
Пабст је режирао четири оперске продукције у Италији 1953: ''[[Моћ Судбине (опера)|Моћ Судбине]],'' потом ''[[Аида (опера)|Аиду]]'', са [[Марија Калас|Маријом Калас]] у насловној улози, ''[[Трубадур (опера)|Трубадура]]'' и поново ''Моћ судбине''.<ref>{{Cite web|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,818661,00.html|title=Music: Pabst's Blue Ribbon|date=10 August 1953|publisher=time.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20080528081031/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,818661,00.html|archive-date=28 May 2008|url-status=dead}}{{Потребна претплата|s}}</ref>
Пабст је режирао четири оперске продукције у Италији 1953: ''[[Моћ Судбине (опера)|Моћ Судбине]],'' потом ''[[Аида (опера)|Аиду]]'', са [[Марија Калас|Маријом Калас]] у насловној улози, ''[[Трубадур (опера)|Трубадура]]'' и поново ''Моћ судбине''.<ref>{{Cite web|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,818661,00.html|title=Music: Pabst's Blue Ribbon|date=10 August 1953|publisher=time.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20080528081031/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,818661,00.html|archive-date=28 May 2008|url-status=dead}}{{Потребна претплата|s}}</ref>


Режирао ''је Последњих десет дана'' (1955), први послератни немачки играни филм у коме се појављује [[Адолф Хитлер]] као један од ликова.<ref name="Opening Pandora's Box">{{Cite web|url=http://www.criterion.com/current/posts/458-opening-pandora-s-box|title=Opening Pandora's Box|date=2006|publisher=The Criterion Collection}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[http://www.criterion.com/current/posts/458-opening-pandora-s-box "Opening Pandora's Box"]. The Criterion Collection. 2006.</cite></ref>
Режирао ''је Последњих десет дана'' (1955), први послератни немачки играни филм у коме се појављује [[Адолф Хитлер]] као један од ликова.<ref>{{Citation|title=‘Hitler’s Shadow Still Looms over Us’: G. W. Pabst’s The Last Ten Days as Film and Event|url=https://doi.org/10.1057/9781137032386_3|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2012|accessdate=2022-08-15|isbn=978-1-137-03238-6|pages=56–71|doi=10.1057/9781137032386_3|language=en|first=Michael|last=Töteberg|editor-first=Karolin|editor-last=Machtans|editor2-first=Martin A.|editor2-last=Ruehl}}</ref>


== Смрт ==
== Смрт ==

Верзија на датум 15. август 2022. у 17:12

Георг Вилхелм Пабст
Пабст снимљен 1931. године
Име по рођењуГеорг Вилхелм Пабст
Датум рођења25. август 1885.(1885-08-25)
Место рођењаРоудњице на Лаби, Бохемија, Аустро-угарска
Датум смрти29. мај 1967.(1967-05-29) (81 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ПочивалиштеСредишње бечко гробље
ЗанимањеФилмски режисер, Филмски сценариста, Позоришни редитељ
СупружникГертруда Хенингс (в. 1924)
НаградеЗлатна медаља на Венецијанском филмском фестивалу 1941. године

Георг Вилхелм Пабст (нем. Georg Wilhelm Pabst, 25. август 1885 — 29. мај 1967) је био аустријски филмски редитељ и сценариста. Почео је као глумац и позоришни редитељ, пре него што је постао један од најутицајнијих филмских стваралаца на немачком језику током Вајмарске републике.

Ране године

Пабст је рођен у малом граду у Бохемији, у Аустроугарској (данашње Роудњице на Лаби у Чешкој), као син железничког службеника. Док је одрастао у Бечу, студирао је драму на Академији декоративних уметности, а каријеру је започео као сценски глумац у Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Године 1910. Пабст је отпутовао у Сједињене Државе, где је радио као глумац и редитељ у Немачком позоришту у Њујорку. Године 1914. одлучио је да постане режисер и вратио се да регрутује глумце по Европи.[1] Пабст је био у Француској када је почео Први светски рат, ухапшен је и држан као непријатељски странац, те је потом интерниран у логор за ратне заробљенике у близини Бреста. Док је био у затвору, Пабст је организовао позоришну групу у логору и режирао представе на француском језику.[2] По изласку 1919. вратио се у Беч, где је постао директор авангардног позоришта Нова бечка позорница (нем. Neue Wiener Bühne).[3]

Каријера филмског режисера

Пабст је започео своју каријеру као филмски режисер по налогу Карла Фрелиха који је ангажовао Пабста за свог асистента. Пабст је свој први филм режирао 1923 (под насловом: Благо (The Treasure).[4] Развио је таленат за „откривање“ и развој талената глумица, укључујући Грету Гарбо, Асту Нилсен, Луиз Брукс и Лени Рифенштал.[5]

Пабстови најпознатији филмови тичу се положаја жена, укључујући Улицу без радости (1925) са Гретом Гарбо и Астом Нилсен, Тајне душе (1926) са Лили Дамитом, Љубави Џени Неј (1927) са Брижит Хелм, Пандорина кутија (1929), и Дневник изгубљене девојке (1929) са америчком глумицом Луизом Брукс. Такође је заједно са Арнолдом Фанком режирао Бели пакао Пиц Палуа (1929) са Лени Рифенштал у главној улози.

Након појаве звука, снимио је трилогију филмова који су му обезбедили репутацију: Вестфронт 1918 (1930), Опера од три гроша (1931) са Лоте Ленјом (по мјузиклу Бертолда Брехта и Курта Вајла) и Другарство (нем. Kameradschaft, 1931).

Након снимања Модерног хероја (1934) у САД и Улице сенки (1937) у Француској, Пабст (који је планирао да емигрира у Сједињене Државе) је ухваћен у Француској 1939, када је објављен рат, док је био у посети својој мајци, и био приморан да се врати у нацистичку Немачку. Под покровитељством министра пропаганде Јозефа Гебелса, Пабст је снимио два филма у Немачкој током овог периода: Комичари (1941) и Парацелзијус (1943).

Пабст је режирао четири оперске продукције у Италији 1953: Моћ Судбине, потом Аиду, са Маријом Калас у насловној улози, Трубадура и поново Моћ судбине.[6]

Режирао је Последњих десет дана (1955), први послератни немачки играни филм у коме се појављује Адолф Хитлер као један од ликова.[7]

Смрт

29. маја 1967. Пабст је умро у Бечу у 81. години [8] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.[9]

Гроб Г. В. Пабста, његове жене и сина у Средишњем гробљу у Бечу

Награде

Филмографија

Пабст (за камером) токм снимања свог филма Дневник изгубљене девојке из 1929. године.
  • The Treasure (1923)
  • Countess Donelli (1924)
  • Joyless Street (1925)
  • Secrets of a Soul (1926)
  • One Does Not Play with Love (1926)
  • The Love of Jeanne Ney (1927)
  • The Devious Path (1928)
  • Pandora's Box (1929)
  • Diary of a Lost Girl (1929)
  • The White Hell of Pitz Palu (под директором Арнолдом Фанком, 1929)
  • Westfront 1918 (1930)
  • Scandalous Eva (1930)
  • Morals at Midnight (под директором Марком Соркином, 1930)
  • The Threepenny Opera (1931)
  • Kameradschaft (1931)
  • L'Atlantide (1932)
  • Don Quixote (1933)
  • High and Low (1933)
  • Cette nuit-là (1933)
  • A Modern Hero (1934)
  • Street of Shadows (1937)
  • The Shanghai Drama (1938)
  • Girls in Distress (1939)
  • The Comedians (1941)
  • Paracelsus (1943)
  • Der Fall Molander (1945)
  • The Trial (1948)
  • Mysterious Shadows (1949)
  • Duel with Death (1949)
  • Call Over the Air (под директором Џорџом Ц. Клареном, 1951)
  • Voice of Silence (1953)
  • Cose da pazzi (1953)
  • The Confession of Ina Kahr (1954)
  • The Last Ten Days (1955)
  • Jackboot Mutiny (1955)
  • Ballerina (1956)
  • Through the Forests and Through the Trees (1956)

Извори

  1. ^ „The Treasure (Der Schatz, 1923): GW Pabst’s compelling debut excavates the root of all evil”. Silent London (на језику: енглески). 26. 3. 2018. Приступљено 11. 7. 2022. 
  2. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом encyclopedia.com-pabst.
  3. ^ Bock, Hans-Michael; Bergfelder, Tim. The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books. стр. 355. ISBN 0-857-45565-6. 
  4. ^ Langham, Larry (2000). Destination Hollywood: The Influence of Europeans on American Filmmaking. McFarland. стр. 80. ISBN 0-786-40681-X. 
  5. ^ „Opening Pandora's Box”. The Criterion Collection. 2006. 
  6. ^ „Music: Pabst's Blue Ribbon”. time.com. 10. 8. 1953. Архивирано из оригинала 28. 5. 2008. г. (Потребна претплата.)
  7. ^ Töteberg, Michael (2012), Machtans, Karolin; Ruehl, Martin A., ур., ‘Hitler’s Shadow Still Looms over Us’: G. W. Pabst’s The Last Ten Days as Film and Event (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 56—71, ISBN 978-1-137-03238-6, doi:10.1057/9781137032386_3, Приступљено 2022-08-15 
  8. ^ Reuters (31. 5. 1967). „G. W. Pabst, Maker Of Films Abroad. Early Viennese Producer and Director Dies at 82”. New York Times. Приступљено 19. 3. 2010. „G.W. Pabst, the Austrian film producer and director, died here last night. He was 82 years old.” (Потребна претплата.)
  9. ^ Bahn, Paul G. (2014). The Archaeology of Hollywood: Traces of the Golden Age. Rowman & Littlefield. стр. 236. ISBN 0-759-12378-0. 
  10. ^ „ASAC Dati: Premi”. Приступљено 30. 9. 2014. 

Додатна литература

  • Amengual, Barthélémy. G.W. Pabst. Paris, Seghers, 1966
  • Atwell, Lee. G.W. Pabst. Boston, Twayne Publishers, 1977
  • Baxter, John. "G.W. Pabst" in International Directory of Films and Filmmakers. Chicago, 1990. pp. 376–378
  • Groppali, Enrico. Georg W. Pabst. Firenze, La Nuova Italia, 1983
  • Jacobsen, Wolfgang (ed.) G.W. Pabst. Berlin, Argen, 1997
  • Kagelmann, Andre and Keiner, Reinhold. "Lässig beginnt der Tod, Mensch und Tier zu ernten: Überlegungen zu Ernst Johannsens Roman Vier von der Infanterie und G. W. Pabsts Film Westfront 1918" in Johannsen, Eric; Kassell (ed.) Vier von der Infanterie. Ihre letzen Tage an der Westfront 1918. Media Net-Edition, 2014. S. 80-113. ISBN 978-3-939988-23-6ISBN 978-3-939988-23-6
  • Kracauer, Siegfried. De Caligari à Hitler. Une histoire psychologique du cinéma allemand, Paris, Flammarion, 1987
  • Mitry, Jean. Histoire du cinéma: Art et industrie (5 volumes) Paris, Editions Universitaires – J.P. Delarge, 1967–1980
  • Rentschler, Eric (ed.) The Films of G.W. Pabst. An extraterritorial cinema. New Brunswick, Rutgers University Press, 1990
  • Pabst, Georg Wilhelm. "Servitude et grandeur de Hollywood" in Le rôle intellectuel du cinéma, Paris, SDN-Institut International de Coopération Intellectuelle, 1937. pp. 251–255
  • Van den Berghe, Marc. La mémoire impossible. Westfront 1918 de G.W. Pabst. Grande Guerre, soldats, automates. Le film et sa problématique vus par la 'Petite Illustration' (1931), Bruxelles, 200

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георг_Вилхелм_Пабст&oldid=25159423”