25. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
25. август (25.08.) је 237. дан у години по грегоријанском календару (238. у преступној години). До краја године има још 128 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 325. — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар.
- 1839. — У Ужицу је основана гимназија. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић.
- 1842. — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. Вучић је потом, као „предводитељ народа“, у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића. Михаило Обреновић поново је био кнез Србије од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку.
- 1875. — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш.
- 1921. — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата.
- 1940. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби.
- 1944. — Савезничке снаге су ослободиле Париз у Другом светском рату.
- 1961. — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“.
- 1964. — Кенет Каунда је постао први председник Замбије.
- 1965. — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи.
- 1972. — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.
- 1989. — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.
- 1991.-Белорусија прогласила независност од Совјетског Савеза.
- 1999. — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини.
- 2001. — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.
Рођења[уреди]
- 1530. — Иван IV Грозни, руски цар.
- 1744. — Јохан Готфрид фон Хердер, немачки писац, филозоф и протестантски теолог.
- 1786. — Лудвиг Аугуст од Вителсбаха, баварски краљ († 1868.)
- 1819. — Ален Пинкертон, амерички детектив шкотског порекла
- 1930. — Александар Младеновић, српски лингвиста, академик
- 1930. — Шон Конери, шкотски филмски глумац
- 1946. — Бранко Цвејић, српски глумац
- 1951. — Роб Халфорд, британски хеви метал вокалиста.
- 1970. — Клаудија Шифер, немачка манекенка.
- 1974. — Бојан Костреш, српски политичар
Смрти[уреди]
- 383. — Грацијан, римски цар.
- 1270. — Луј IX, француски краљ.
- 1822. — Вилхелм Хершел, немачко-британски астроном и композитор. (*1738.)
- 1867. — Мајкл Фарадеј, енглески физичар и хемичар.
- 1908. — Анри Бекерел, француски физичар. (*1852.)
- 1925. — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба
- 1900. — Фридрих Ниче, немачки филозоф.
- 2000. — Иван Стамболић, бивши председник Председништва Социјалистичке Републике Србије.
- 2005. — Давор Бобић, српски репер (*1977)
- 2012. — Нил Армстронг, први човек који је ступио на тло Месеца.
Празници и дани сећања[уреди]
- 1718. — Француски исељеници у Америци, у Луизијани су основали град Њу Орлеанс, по француском војводи од Орлеана.
- 1825. — Уругвај је објавио независност од Шпаније.
