Грета Гарбо

Из Википедија

Грета Гарбо (1905-1990)
Грета Гарбо (1905-1990)

Грета Гарбо (Greta Garbo (правим именом Грета Ловиса (или Луиса) Густафсон), Стокхолм, 18. септембар 1905. – Њујорк, 16. април 1990.) била је америчка глумица шведског порекла.

Испрва продавачица, на играном филму дебитује као статиста у Лутајућем витезу 1921, потом студира глуму у Стокхолму и снима неколико краткометражних немих филмова. Након две запажене улоге - романтичне јунакиње у Причи Гесте Берлинга Морица Стилера (у Шведској) те проститутке у Улици без радости Георга Вилхелма ПабстаНемачкој), 1926. године одлази у Холивуд и тумачи улоге фаталних жена у филмовима Пут и ђаво Кларенса Брауна (1927), Љубав Едмунда Гулдинга (1927), Божанствена жена Виктора Шестрема (1928) или Тајанствена дама Фреда Ниблоа (1928).

Успешно се прилагодивши захтевима звучних филмова реалистичнијом улогом лучке проститутке у Ани Кристи Кларенса Брауна (1930) доказује свој раскошан таленат тако да почетком тридесетих година, као једна од првих европских глумица, постаје врхунска холивудска звезда. Изузетно лепа, висока и витка, лица које одаје богат унутрашњи живот и одсутност сваке површности, била је предодређена за романтичне улоге тајанствених и недостижних фаталних жена. Статус врхунске звезде потврђује низом памтљивих улога у престижним, углавном костимираним мелодрамама космополитске атмосфере као што су Гранд хотел Едмунда Гулдинга (1932), Краљица Кристина Рубена Мамулијана (1933), Ана Карењина Кларенса Брауна (1935), Дама с камелијама Џорџа Кјукора (1936) и Марија Валевска Кларенса Брауна (1937). Изузетно фотогенична, врло сугестивна у крупним плановима, у тим је филмовима мајсторски разрадила препознатљив глумачки стил заснован на споју суздржаности и артифицијелности којим је дочарала богат, сложен и контрадикторан емоционални живот ликова привлачних, али мушкарцима недостижних жена. Ширину глумачког талента и осећај за филмски ритам (видљив у елегантним гестама и покретима у мелодрамама) показала је пародично-романтичном улогом у Ниночки Ернста Лубича 1939. године (филм је рекламиран слоганом "Garbo Laughs!" односно "Гарбо се смеје!"), којом је постигла светски успех и која јој је донела номинацију за три Оскара те, покушавши се прилагодити популистичком типу улога, као јунакиња скрубол-комедије у Жени са два лица Џорџа Кјукора (1941).

У складу с улогама био је и њен приватни живот. Према холивудским мерилима била је некомуникативна и тајанствена што јој је донело надимке „шведска сфинга“ и „мистериозна странкиња“. Њене љубавне везе су углавном биле предмет нагађања.

Године 1954. награђена је специјалним Оскаром за допринос филмској уметности који, међутим, није лично примила.

Након неуспеха филма Жена с два лица Грета Гарбо се 1941. заувек повлачи са филма да би затим доследним избегавањем појављивања у јавности допринела стварању својеврсног мита о себи као једној од најистакнутијих и најтрајнијих женских филмских икона.

[уреди] Филмографија

[уреди] Литература

  • Филмска енциклопедија, I-II, ЈЛЗ "Мирослав Крлежа", Загреб, 1987-1990.
  • Филмски лексикон, Лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб, 2003.

[уреди] Спољашње везе