Палмино уље — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 46: Ред 46:


Уље црвене палме богато је каротенима, као што су [[алфа-каротен]], [[бета-каротен]] и [[ликопен]], који му дају карактеристичну тамноцрвену боју.<ref name="oil">{{cite book | url=https://books.google.com/books?id=6uRxCgAAQBAJ&q=Palm+Oil:+Production,+Processing,+Characterization,+and+Uses+carotenoids | title=Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses | publisher=Elsevier |editor=Oi-Ming Lai |editor2= Chin-Ping Tan |editor3= Casimir C. Akoh | year=2015 | pages=471, Chap. 16 | isbn=978-0128043462}}</ref><ref>{{cite journal|pmid=26941414|pmc=4885407|year=2016|last1=Ng|first1=M. H.|title=Improved Method for the Qualitative Analyses of Palm Oil Carotenes Using UPLC|journal=Journal of Chromatographic Science|volume=54|issue=4|pages=633–638|last2=Choo|first2=Y. M.|doi=10.1093/chromsci/bmv241}}</ref> Међутим, палмино уље које је пречишћено, избељено и дезодорирано из сировог палминог уља (звано „РБД палмино уље“), оно не садржи каротене.<ref name="Asianagro">{{cite web|url=http://www.aaj-id.com/operation.html|title=Investment in Technology|publisher=PT. Asianagro Agungjaya|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20071217064344/http://www.aaj-id.com/operation.html |archive-date=17 December 2007 |df=dmy-all}}</ref>
Уље црвене палме богато је каротенима, као што су [[алфа-каротен]], [[бета-каротен]] и [[ликопен]], који му дају карактеристичну тамноцрвену боју.<ref name="oil">{{cite book | url=https://books.google.com/books?id=6uRxCgAAQBAJ&q=Palm+Oil:+Production,+Processing,+Characterization,+and+Uses+carotenoids | title=Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses | publisher=Elsevier |editor=Oi-Ming Lai |editor2= Chin-Ping Tan |editor3= Casimir C. Akoh | year=2015 | pages=471, Chap. 16 | isbn=978-0128043462}}</ref><ref>{{cite journal|pmid=26941414|pmc=4885407|year=2016|last1=Ng|first1=M. H.|title=Improved Method for the Qualitative Analyses of Palm Oil Carotenes Using UPLC|journal=Journal of Chromatographic Science|volume=54|issue=4|pages=633–638|last2=Choo|first2=Y. M.|doi=10.1093/chromsci/bmv241}}</ref> Међутим, палмино уље које је пречишћено, избељено и дезодорирано из сировог палминог уља (звано „РБД палмино уље“), оно не садржи каротене.<ref name="Asianagro">{{cite web|url=http://www.aaj-id.com/operation.html|title=Investment in Technology|publisher=PT. Asianagro Agungjaya|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20071217064344/http://www.aaj-id.com/operation.html |archive-date=17 December 2007 |df=dmy-all}}</ref>

== Исхрана и здравље ==
{{рут}}
Contributing significant calories as a source of fat, palm oil is a food staple in many cuisines.<ref name="WHO Technical Report"/><ref name="Economist 2011">{{cite news |title=The other oil spill |url=http://www.economist.com/node/16423833 |newspaper=The Economist |date=24 June 2010 |access-date=12 February 2013 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130209054414/http://www.economist.com/node/16423833 |archive-date=9 February 2013 }}</ref><ref name="Bradsher">{{cite news |title=A New, Global Oil Quandary: Costly Fuel Means Costly Calories |last1=Bradsher |first1=Keith |url=https://www.nytimes.com/2008/01/19/business/worldbusiness/19palmoil.html?pagewanted=all&_r=0 |newspaper=The New York Times |date=19 January 2008 |access-date=12 February 2013 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101152051/http://www.nytimes.com/2008/01/19/business/worldbusiness/19palmoil.html?pagewanted=all&_r=0 |archive-date=1 January 2015 }}</ref> On average globally, humans consumed 7.7&nbsp;kg (17&nbsp;lb) of palm oil per person in 2015.<ref name="bloomberg">{{cite news|last=Raghu|first=Anuradha|date=17 May 2017|title=We Each Consume 17 Pounds of Palm Oil a Year|work=Bloomberg News|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2017-05-17/soap-to-chocolate-we-consume-17-pounds-of-palm-oil-each-year|url-status=live|access-date=22 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170517225045/https://www.bloomberg.com/news/articles/2017-05-17/soap-to-chocolate-we-consume-17-pounds-of-palm-oil-each-year|archive-date=17 May 2017}}</ref> Although the relationship of palm oil consumption to disease risk has been previously assessed, the quality of the [[clinical research]] specifically assessing palm oil effects has been generally poor.<ref>{{cite journal|pmid=26393565|pmc=6331788|year=2015|last1=Mancini|first1=A|title=Biological and Nutritional Properties of Palm Oil and Palmitic Acid: Effects on Health|journal=Molecules|volume=20|issue=9|pages=17339–61|last2=Imperlini|first2=E|last3=Nigro|first3=E|last4=Montagnese|first4=C|last5=Daniele|first5=A|last6=Orrù|first6=S|last7=Buono|first7=P|doi=10.3390/molecules200917339|doi-access=free}}</ref> Consequently, research has focused on the deleterious effects of palm oil and palmitic acid consumption as sources of saturated fat content in edible oils, leading to conclusions that palm oil and saturated fats should be replaced with [[polyunsaturated fat]]s in the diet.<ref name="aha">{{cite journal|pmid=28620111|year=2017|title=Dietary Fats and Cardiovascular Disease: A Presidential Advisory from the American Heart Association|journal=Circulation|volume=136|issue=3|pages=e1–e23|doi=10.1161/CIR.0000000000000510|vauthors=Sacks FM, Lichtenstein AH, Wu JH, Appel LJ, Creager MA, Kris-Etherton PM, Miller M, Rimm EB, Rudel LL, Robinson JG, Stone NJ, Van Horn LV |s2cid=367602|doi-access=free}}</ref><ref name="ejcn">{{cite journal|pmid=19424216|year=2009|last1=Mozaffarian|first1=D|title=Quantitative effects on cardiovascular risk factors and coronary heart disease risk of replacing partially hydrogenated vegetable oils with other fats and oils|journal=European Journal of Clinical Nutrition|volume=63 Suppl 2|pages=S22–33|last2=Clarke|first2=R|doi=10.1038/sj.ejcn.1602976|s2cid=34725070|url=http://www.healthyliving.gr/wp-content/uploads/2017/12/Quantitative-effects-on-cardiovascular-risk-factors-and-coronary-heart-disease-risk-of-replacing-partially-hydrogenated-vegetable-oils-with-other-fats-and-oils.pdf|doi-access=free}}</ref>

A 2015 [[meta-analysis]] and 2017 advisory from the [[American Heart Association]] indicated that palm oil is among foods supplying dietary saturated fat which increases blood levels of [[low-density lipoprotein|LDL cholesterol]] and increased risk of cardiovascular diseases, leading to recommendations for reduced use or elimination of dietary palm oil in favor of consuming [[Hydrogenation#Food industry|unhydrogenated]] [[vegetable oil]]s.<ref name="Sun">{{cite journal | last1=Sun | first1=Ye | last2=Neelakantan | first2=Nithya | last3=Wu | first3=Yi | last4=Lote-Oke | first4=Rashmi | last5=Pan | first5=An | last6=van Dam | first6=Rob M | title=Palm Oil Consumption Increases LDL Cholesterol Compared with Vegetable Oils Low in Saturated Fat in a Meta-Analysis of Clinical Trials | journal=The Journal of Nutrition| volume=145 | issue=7 | date=20 May 2015 | issn=0022-3166 | doi=10.3945/jn.115.210575 | pmid=25995283 | pages=1549–1558| doi-access=free }}</ref><ref name="aha17">{{cite web |title=The skinny on fats |url=https://www.heart.org/en/health-topics/cholesterol/prevention-and-treatment-of-high-cholesterol-hyperlipidemia/the-skinny-on-fats |publisher=American Heart Association |access-date=16 December 2019 |date=30 April 2017}}</ref>

[[Glycidyl fatty acid esters]] (GE), [[3-MCPD]] and [[2-MCPD]], are found especially in palm oils and palm fats because of their refining at high temperatures (approx. {{Convert|200|C|F|abbr=}}).<ref name=":1">{{cite web|date=3 May 2016|title=Process contaminants in vegetable oils and foods|url=https://www.efsa.europa.eu/en/press/news/process-contaminants-vegetable-oils-and-foods|access-date=21 December 2020|website=European Food Safety Authority}}</ref> Since [[glycidol]], the parent compound of GE, is considered genotoxic and carcinogenic, the [[European Food Safety Authority|EFSA]] didn't set a safe level for GE. According to the chair of the CONTAM (EFSA’s expert Panel on Contaminants in the Food Chain), "The exposure to GE of babies consuming solely [[infant formula]] is a particular concern as this is up to ten times what would be considered of low concern for public health".<ref name=":1" /> The EFSA's tolerable daily intake (TDI) of [[3-MCPD]] and its fatty acid esters was set to 0.8 micrograms per kilogram of body weight per day (µg/kg bw/day) in 2016 and increased to 2&nbsp;µg/kg bw/day in 2017, based on evidence linking this substance to organ damage in animal tests and on possible adverse effects on the [[kidney]] and on [[male fertility]].<ref name=":1" /><ref>{{cite web|date=10 January 2018|title=Revised safe intake for 3-MCPD in vegetable oils and food|url=https://www.efsa.europa.eu/en/press/news/180110|access-date=21 December 2020|website=European Food Safety Authority}}</ref> According to the EFSA, there is not enough data to set a safe level for 2-MCPD.<ref name=":1" />

===Palmitic acid===

Excessive intake of [[palmitic acid]], which makes up 44% of palm oil, increases blood levels of [[low-density lipoprotein]] (LDL) and total cholesterol, and so increases risk of [[cardiovascular diseases]].<ref name="aha">{{cite journal|pmid=28620111|year=2017|title=Dietary Fats and Cardiovascular Disease: A Presidential Advisory from the American Heart Association|journal=Circulation|volume=136|issue=3|pages=e1–e23|doi=10.1161/CIR.0000000000000510|vauthors=Sacks FM, Lichtenstein AH, Wu JH, Appel LJ, Creager MA, Kris-Etherton PM, Miller M, Rimm EB, Rudel LL, Robinson JG, Stone NJ, Van Horn LV |s2cid=367602|doi-access=free}}</ref><ref name="ejcn">{{cite journal|pmid=19424216|year=2009|last1=Mozaffarian|first1=D|title=Quantitative effects on cardiovascular risk factors and coronary heart disease risk of replacing partially hydrogenated vegetable oils with other fats and oils|journal=European Journal of Clinical Nutrition|volume=63 Suppl 2|pages=S22–33|last2=Clarke|first2=R|doi=10.1038/sj.ejcn.1602976|s2cid=34725070|url=http://www.healthyliving.gr/wp-content/uploads/2017/12/Quantitative-effects-on-cardiovascular-risk-factors-and-coronary-heart-disease-risk-of-replacing-partially-hydrogenated-vegetable-oils-with-other-fats-and-oils.pdf|doi-access=free}}</ref><ref name=CSPI>{{Cite book |first1=Ellie |last1=Brown |first2=Michael F. |last2=Jacobson |year=2005 |title=Cruel Oil: How Palm Oil Harms Health, Rainforest & Wildlife |url=http://www.cspinet.org/new/pdf/palm_oil_final_5-27-05.pdf |website=[[Center for Science in the Public Interest]] |location=[[Washington, D.C.]] |oclc=224985333 |pages=iv, 3–5 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20090306124811/http://www.cspinet.org/new/pdf/palm_oil_final_5-27-05.pdf |archive-date=6 March 2009 }}</ref> Other reviews, the [[World Health Organization]], and the US [[National Heart, Lung and Blood Institute]] have encouraged consumers to limit the consumption of palm oil, palmitic acid and foods high in saturated fat.<ref name="WHO Technical Report">{{Cite report |date=2003 |title=Diet Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases |url=http://whqlibdoc.who.int/trs/who_trs_916.pdf |archive-url=http://www.freezepage.com/1348239076FHWAJDADVT?url=http://whqlibdoc.who.int/trs/who_trs_916.pdf |url-status=dead |archive-date=21 September 2012 |website=World Health Organization |page=82,88 |access-date=13 February 2013 }}</ref><ref name=aha/><ref name=CSPI/><ref>[http://www.freezepage.com/1348239076FHWAJDADVT?url=http://whqlibdoc.who.int/trs/who_trs_916.pdf Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases], WHO Technical Report Series 916, Report of a Joint WHO/FAO Expert Consultation, [[World Health Organization]], Geneva, 2003, p. 88 (Table 10)</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 12. новембар 2022. у 01:16

Комад палминог уља који има светлију боју као последицу кувања

Палмино уље је јестиво биљно уље природно црвенкасте боје због високог бета-каротенског садржаја изведено из мезокарпа (црвенкасте пулпе) плода уљаних палми, пре свега афричке уљне палме Elaeis guineensis,[1] а у мањој мери од америчке уљне палме Elaeis oleifera и марипа палме Attalea maripa. Ово уље не треба мешати са уљем палминог језгра изведеног из језгра истог воћа,[2] или кокосовог уља добијеног од језгра кокосовое палме Cocos nucifera. Разликују се у боји (сировом уљу из палминог језгра недостаје Каротеноид и није црвено), и у садржају засићених масти: палмино мезокарпа уље садржи 41% засићених, док уље палминог језгра и кокосово уље садрже 81% и 86% засићених масти, респективно. Уз кокосово уље, палмино уље је једно од ретких високо засићених биљних масти које су получврсте на собној температури.

Палмино уље је чест састојак за кување у тропским појасом Африке, југоисточне Азије и деловима Бразила. Његова употреба у комерцијалној прехрамбеној индустрији у другим деловима света је распрострањена због ниже цене и стабилности висок оксидативног (засићења) од рафинисаног производа када се користи за пржење.

Употреба палминог уља у прехрамбеним производима је привукла забринутост активистичких група за заштиту околине; висок принос уља од дрвећа је охрабрио и шири култивацију, што је довело до чишћења шума у деловима Индонезије и Малезије да би се направио простор за монокултуру уља палме.[3] То је довело до губитка значајних површина које су природно станиште орангутана, од којих су обе врсте угрожене; једна врста посебно, Sumatran orangutan, је наведена као критично угрожена.[4][5] У 2004. години, индустријска група под називом Округли сто о одрживом палмином уљу је формирана да ради са индустријом уља зарад решавања ових проблема. Поред тога, 1992. године, као одговор на забринутост за крчење шума Влада Малезије обавезала се да ограничи ширење плантажа палминог уља задржавањем најмање пола земље нације под шумским покривачем.[6]

Историја

Уљне палме (Elaeis guineensis)

Процењује се да употреба палминог уља траје бар 9000 година. У касним 1800-им, археолози су открили супстанцу за коју су закључили је првобитно палмино уље у гробници у Абидосу која датира од 7.000 године пре нове ере.[7] Верује се да су се трговци донели палмино уље у Египат.

Палмино уље од E. guineensiss је одавно поѕнато у Западу и централним Афричким земаља, и увелико се користи као јестиво уље. Европски трговци тргују са Западном Африком и повремено су куповали палмино уље за употребу као јестиво уље у Европи. Палмино уље је постало веома тражена роба од стране британских трговаца, за употребу као индустријско мазиво за машине за време британское индустријске револуције.[8] Палмино уље је формирало основу за производњу сапуна, као што су Левер Брадерови (сада Унилевер) „Санлајт” сапуни, и амерички Палмолајв бренд.[9] Од око 1870, палмино уље представља примарни извозни производ неких западноафричких земаља, као што су Гана и Нигерија, иако је тај статус преузео какао у 1880. са увођењем колонијалних европских плантажа.[10][11]

Композиција

Лево, црвенкасто палмино уље направљено од пулпе плода уљане палме. Десно, бистро уље палмине коштице

Масне киселине

Главни чланак: Масна киселина

Палмино уље је, као и све масти, састављено од масних киселина, естерификованих глицеролом. Палмино уље има посебно високу концентрацију засићених масти, тачније засићене масне киселине са 16 угљеника, палмитинске киселине, којој даје име. Мононезасићена олеинска киселина је такође знатан састојак палминог уља. Нерафинисано палмино уље је значајан извор токотриенола, дела породице витамина Е.[12][13]

Приближна концентрација естерификованих масних киселина у палмином уљу је:[14]

Садржај масних киселина у палмином уљу (присутан у облику естара триглицерида) ‍‍
Миристинска, C14
  
 10 1,0%
Палмитинска, C16
  
 435 43,5%
Стеаринска, C18
  
 430 4,3%
Олеинска, C18:1
  
 366 36,6%
Линолеинска, C18:2
  
 91 9,1%
Друга/непознато
  
 550 5,5%
црно: засићено, сиво: мононезасићено, плаво: полинезасићено

Каротени

Уље црвене палме богато је каротенима, као што су алфа-каротен, бета-каротен и ликопен, који му дају карактеристичну тамноцрвену боју.[13][15] Међутим, палмино уље које је пречишћено, избељено и дезодорирано из сировог палминог уља (звано „РБД палмино уље“), оно не садржи каротене.[16]

Исхрана и здравље

Contributing significant calories as a source of fat, palm oil is a food staple in many cuisines.[17][18][19] On average globally, humans consumed 7.7 kg (17 lb) of palm oil per person in 2015.[20] Although the relationship of palm oil consumption to disease risk has been previously assessed, the quality of the clinical research specifically assessing palm oil effects has been generally poor.[21] Consequently, research has focused on the deleterious effects of palm oil and palmitic acid consumption as sources of saturated fat content in edible oils, leading to conclusions that palm oil and saturated fats should be replaced with polyunsaturated fats in the diet.[22][23]

A 2015 meta-analysis and 2017 advisory from the American Heart Association indicated that palm oil is among foods supplying dietary saturated fat which increases blood levels of LDL cholesterol and increased risk of cardiovascular diseases, leading to recommendations for reduced use or elimination of dietary palm oil in favor of consuming unhydrogenated vegetable oils.[24][25]

Glycidyl fatty acid esters (GE), 3-MCPD and 2-MCPD, are found especially in palm oils and palm fats because of their refining at high temperatures (approx. 200 °C (392 °F)).[26] Since glycidol, the parent compound of GE, is considered genotoxic and carcinogenic, the EFSA didn't set a safe level for GE. According to the chair of the CONTAM (EFSA’s expert Panel on Contaminants in the Food Chain), "The exposure to GE of babies consuming solely infant formula is a particular concern as this is up to ten times what would be considered of low concern for public health".[26] The EFSA's tolerable daily intake (TDI) of 3-MCPD and its fatty acid esters was set to 0.8 micrograms per kilogram of body weight per day (µg/kg bw/day) in 2016 and increased to 2 µg/kg bw/day in 2017, based on evidence linking this substance to organ damage in animal tests and on possible adverse effects on the kidney and on male fertility.[26][27] According to the EFSA, there is not enough data to set a safe level for 2-MCPD.[26]

Palmitic acid

Excessive intake of palmitic acid, which makes up 44% of palm oil, increases blood levels of low-density lipoprotein (LDL) and total cholesterol, and so increases risk of cardiovascular diseases.[22][23][28] Other reviews, the World Health Organization, and the US National Heart, Lung and Blood Institute have encouraged consumers to limit the consumption of palm oil, palmitic acid and foods high in saturated fat.[17][22][28][29]

Види још

Референце

  1. ^ Reeves, James B.; Weihrauch, John L. (1979). Composition of foods: fats and oils. Agriculture handbook 8-4. Consumer and Food Economics Institute. Washington, D.C.: U.S. Dept. of Agriculture, Science and Education Administration. стр. 4. OCLC 5301713. 
  2. ^ Poku, Kwasi (2002). „Origin of oil palm”. Small-Scale Palm Oil Processing in Africa. FAO Agricultural Services Bulletin 148. Food and Agriculture Organization. ISBN 978-92-5-104859-7. 
  3. ^ „Deforestation”. www.sustainablepalmoil.org. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 2016-06-15. 
  4. ^ International Union for Conservation of Nature (IUCN). The IUCN Red List of Threatened Species; Pongo abelii. „Archived copy”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 2012-11-10. . Accessed: 2016-04-22
  5. ^ Natasha Gilbert (4. 7. 2012). „Palm-oil boom raises conservation concerns: Industry urged towards sustainable farming practices as rising demand drives deforestation”. Nature. 487 (7405): 14—15. PMID 22763524. doi:10.1038/487014a Слободан приступ. 
  6. ^ „Да ли је палмино уље штетно”. 
  7. ^ Kiple, Kenneth F.; Conee Ornelas, Kriemhild, ур. (2000). The Cambridge World History of Food. Cambridge University Press. ISBN 978-0521402163. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 30. 8. 2012. 
  8. ^ „British Colonial Policies and the Oil Palm Industry in the Niger Delta Region of Nigeria, 1900–1960.” (PDF). African Study Monographs. 21 (1): 19—33. 2000. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 1. 2013. г. 
  9. ^ Bellis, Mary. „The History of Soaps and Detergents”. About.com. „In 1864, Caleb Johnson founded a soap company called B.J. Johnson Soap Co., in Milwaukee. In 1898, this company introduced a soap made of palm and olive oils called Palmolive.” 
  10. ^ „antislavery.org” (PDF). 
  11. ^ Commercial Agriculture, the Slave Trade and Slavery in Atlantic Africa ISBN 978-1-847-01075-9 p. 22
  12. ^ Ahsan H, Ahad A, Siddiqui WA (2015). „A review of characterization of tocotrienols from plant oils and foods”. J Chem Biol. 8 (2): 45—59. PMC 4392014 Слободан приступ. PMID 25870713. doi:10.1007/s12154-014-0127-8. 
  13. ^ а б Oi-Ming Lai; Chin-Ping Tan; Casimir C. Akoh, ур. (2015). Palm Oil: Production, Processing, Characterization, and Uses. Elsevier. стр. 471, Chap. 16. ISBN 978-0128043462. 
  14. ^ „Oil, vegetable, palm per 100 g; Fats and fatty acids”. Conde Nast for the USDA National Nutrient Database, Release SR-21. 2014. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2016. 
  15. ^ Ng, M. H.; Choo, Y. M. (2016). „Improved Method for the Qualitative Analyses of Palm Oil Carotenes Using UPLC”. Journal of Chromatographic Science. 54 (4): 633—638. PMC 4885407 Слободан приступ. PMID 26941414. doi:10.1093/chromsci/bmv241. 
  16. ^ „Investment in Technology”. PT. Asianagro Agungjaya. Архивирано из оригинала 17. 12. 2007. г. 
  17. ^ а б Diet Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases (PDF). World Health Organization (Извештај). 2003. стр. 82,88. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 9. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2013. 
  18. ^ „The other oil spill”. The Economist. 24. 6. 2010. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2013. 
  19. ^ Bradsher, Keith (19. 1. 2008). „A New, Global Oil Quandary: Costly Fuel Means Costly Calories”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2013. 
  20. ^ Raghu, Anuradha (17. 5. 2017). „We Each Consume 17 Pounds of Palm Oil a Year”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 17. 5. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2017. 
  21. ^ Mancini, A; Imperlini, E; Nigro, E; Montagnese, C; Daniele, A; Orrù, S; Buono, P (2015). „Biological and Nutritional Properties of Palm Oil and Palmitic Acid: Effects on Health”. Molecules. 20 (9): 17339—61. PMC 6331788 Слободан приступ. PMID 26393565. doi:10.3390/molecules200917339 Слободан приступ. 
  22. ^ а б в Sacks FM, Lichtenstein AH, Wu JH, Appel LJ, Creager MA, Kris-Etherton PM, Miller M, Rimm EB, Rudel LL, Robinson JG, Stone NJ, Van Horn LV (2017). „Dietary Fats and Cardiovascular Disease: A Presidential Advisory from the American Heart Association”. Circulation. 136 (3): e1—e23. PMID 28620111. S2CID 367602. doi:10.1161/CIR.0000000000000510 Слободан приступ. 
  23. ^ а б Mozaffarian, D; Clarke, R (2009). „Quantitative effects on cardiovascular risk factors and coronary heart disease risk of replacing partially hydrogenated vegetable oils with other fats and oils” (PDF). European Journal of Clinical Nutrition. 63 Suppl 2: S22—33. PMID 19424216. S2CID 34725070. doi:10.1038/sj.ejcn.1602976 Слободан приступ. 
  24. ^ Sun, Ye; Neelakantan, Nithya; Wu, Yi; Lote-Oke, Rashmi; Pan, An; van Dam, Rob M (20. 5. 2015). „Palm Oil Consumption Increases LDL Cholesterol Compared with Vegetable Oils Low in Saturated Fat in a Meta-Analysis of Clinical Trials”. The Journal of Nutrition. 145 (7): 1549—1558. ISSN 0022-3166. PMID 25995283. doi:10.3945/jn.115.210575 Слободан приступ. 
  25. ^ „The skinny on fats”. American Heart Association. 30. 4. 2017. Приступљено 16. 12. 2019. 
  26. ^ а б в г „Process contaminants in vegetable oils and foods”. European Food Safety Authority. 3. 5. 2016. Приступљено 21. 12. 2020. 
  27. ^ „Revised safe intake for 3-MCPD in vegetable oils and food”. European Food Safety Authority. 10. 1. 2018. Приступљено 21. 12. 2020. 
  28. ^ а б Brown, Ellie; Jacobson, Michael F. (2005). Cruel Oil: How Palm Oil Harms Health, Rainforest & Wildlife (PDF). Center for Science in the Public Interest. Washington, D.C. стр. iv, 3—5. OCLC 224985333. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 3. 2009. г. 
  29. ^ Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases, WHO Technical Report Series 916, Report of a Joint WHO/FAO Expert Consultation, World Health Organization, Geneva, 2003, p. 88 (Table 10)

Спољашње везе

Палмино уље на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палмино_уље&oldid=25350038”