Оториноларингологија

Оториноларингологија је грана медицине која се бави болестима ува, носа и грла.

Ухо, грло и нос

Ти органи су међу собом функционално повезани. Важну везу чини јединствена респираторна слузница, која се простире кроз носне органе, параназалне дупље, носни део ждрела, гркљан, душник и душнице. Најчешће болести уха, грла и носа у нашој популацији су следеће: запаљењске болести (спољашњег и средњег ува, слузокоже носа и синуса, крајника, ждрела, гркљана) које могу бити инфективне или алергијске, зачепљење ушног канала (cerumen), зујање у ушима (Tinitus), вртоглавице (Vertigo), наглувост (surditas), полипи, тумори итд. Иако се оториноларингологија бави обољењима одређених органа, ипак не смемо да западнемо у грешку да оболеле органе посматрамо као део који се може одвојити од целине. Код лечења поленске кијавице, нпр. испитујемо и лечимо локалне знаке опште сензибилизације тела. Потреба да упозна респираторну алергију доводи лекара специјалисту у уску везу са алергологијом као науком која повезује многе медицинске струке.

Нос

Дисање живот значи. Човек може живети неколико дана без хране и воде, али само неколико минута без дисања. Нос чини почетни део органа за дисање и има заштитну улогу приликом уласка ваздуха у организам. Његова површина је покривена микроскопским длачицама које штите од вируса, бактерија и алергена. Ако ипак дође до болести, чека нас неугодно шмрцање и кијање. Чишћење носа посебно је битно ујуру, као припрема за дан, па пре спавања јер ноћу углавном дишемо кроз нос. У тегобе са носем спадају: кијање, ослабљен мирис, крварење у носу, свраб у носу, секреција из носа, отежано дисање на нос.

Грло

Усна дупља и ждрело су део органа за дисање и почетни део органа за варење. Осећај сувоће у устима настаје због недовољне количине слине у усној шупљини, често услед дисања на уста кад је нос зачепљен, што може довести и до упале грла. Задах из уста је неугодна тема. Најчешћи узрок је накупљање хране између зуба, а пушење, конзумирање алкохола и зачињене хране погоршавају стање. Бол у грлу може бити последица упале ждрела или крајника. Упалу усне шупљине можемо изазвати уношењем вруће или тврде хране. Упалу такође изазивају и патогени микроорганизми, бактерије и вируси. У тегобе са грлом спадају: кашаљ, промуклост, промене или израслине на слузокожи, болно или отежано гутање, бол у грлу, печење.

Ухо

Ухо

Ухо је периферни орган чула слуха и равнотеже. Уши региструју звучне таласе и претварају их у електричне сигнале, који се шаљу у централне структуре где се ти сигнали „дешифрују“ и настаје осећај слуха. Људско уво може регистровати звучне таласе фреквенције од 16 до 20.000 херца. У старости је овај распон мањи због бројних дегенеративних промена. Церумену су склоне особе кје раде у прашини, особе које носе звучна помагала, старије особе, као и деца због честе игре у песку, на земљи или у прашини. У тегобе са увом спадају: секреција из ува, вртоглавица, бол у уву, ослабљен слух, зујање у уву.

Преглед

Преглед је безболан и траје око 20-30 минута. Како би преглед био успешан потребно је знати да се састоји из два дела. Први део подразумева анамнезу, тј. разговор са пацијентом о проблемима због којих се јавио на преглед. Други део подразумева сам чин прегледа и има свој одређени редослед. Посебну везу међу органима из подручја оториноларингологије чини метод којим се служимо кад им приступамо у циљу прегледа и лечења. Главни начин прегледа је инспекција употребом чула вида.

Инструмети потребни за преглед

Оптичка камера

Оториноларинголог користи различите инструменте како би установио стање пацијената: отоскоп, аудиометар, тимпанометар, електронистагмограф, калориметар, огледалца, оптичке камере...

Напредак отриноларингологије

У току последњих деценија родила се у оквиру оториноларингологије нова наука, која носи име аудиологија. Она изучава све услове који су потребни да човек саобраћа са другим човеком путем говора. Показало се да развој говора спада међу најсложеније акције човека. Говор није лако научити ни усавршити.

Етимологија

The term is a combination of Neo-Latin combining forms (oto- + rhino- + laryngo- + -logy) derived from four Ancient Greek words: οὖς ous (gen.: ὠτός otos), "ear", ῥίς rhis, "nose", λάρυγξ larynx, "larynx" and -λογία logia, "study" (cf. Greek ωτορινολαρυγγολόγος, "otorhinolaryngologist").

Обука

Otorhinolaryngologists are physicians (MD, DO, MBBS, MBChB, etc.) who complete both medical school and an average of 5–7 years of post-graduate surgical training in ORL-H&N. In the United States, trainees complete at least five years of surgical residency training. This comprises three to six months of general surgical training and four and a half years in ORL-H&N specialist surgery. In Canada and the United States, practitioners complete a five-year residency training after medical school.

Following residency training, some otolaryngologist-head & neck surgeons complete an advanced sub-specialty fellowship, where training can be one to two years in duration. Fellowships include head and neck surgical oncology, facial plastic surgery, rhinology and sinus surgery, neuro-otology, pediatric otolaryngology, and laryngology. In the United States and Canada, otorhinolaryngology is one of the most competitive specialties in medicine in which to obtain a residency position following medical school.

In the United Kingdom, entrance to otorhinolaryngology higher surgical training is highly competitive and involves a rigorous national selection process. The training programme consists of 6 years of higher surgical training after which trainees frequently undertake fellowships in a sub-speciality prior to becoming a consultant. The typical total length of education, training and post-secondary school is 12–14 years. Otolaryngology is among the more highly compensated surgical specialties in the United States.

Литература

• Срећко Подвинец (1965). Оториноларингологија. Београд-Загреб: Медицинска књига. 
• Anil Lalwani (17. 8. 2011). Current Diagnosis & Treatment Otolaryngology--Head and Neck Surgery, Third Edition (LANGE CURRENT Series) 3rd Edition. Lange Current Series (на језику: енглески) (3rd изд.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-162439-8. 
• American Cleft Palate Association. Parameters for evaluation and treatment of patients with cleft lip/palate or other craniofacial anomalies. Cleft Palate Craniofac J. 1993;30:S1. [PMID: 8457579]
• Furlow LT Jr. Operative Techniques in Plastic Surgery. Philadelphia: WB Saunders, 1995.
• Millard R. Cleft Craft: The Evolution of Its Surgery. Boston, MA: Little, Brown, 1976.
• Randall P, LaRossa D. Operative Techniques in Plastic and Reconstructive Surgery: Cleft Lip Repair. Philadelphia: WB Saunders. 1995.
• Godin M, Costa L, Romo T, Truswell W, Wang T, Williams E. Gore-Tex chin implants: a review of 324 cases. Arch Facial Plast Surg. 2003;5(3):224. [PMID: 12756115]
• Gonzalez-Ulloa M. Building out the malar prominences as an addition to rhytidectomy. Plast Reconstr Surg. 1974;53(3):293. [PMID: 4813762]
• Hinderer UT. Malar implants to improve facial proportions and aging. In: Stark RB, ed. Plastic Surgery of the Head and Neck. New York: Churchill Livingstone, 1987.
• Matarasso A, Elias AC, Elias RL. Labial incompetence: a marker for progressive bone resorption in Silastic chin augmentation. Plast Reconstr Surg. 1997;98:1007. [PMID: 8911470]
• Tobias GW, Binder WJ. The submalar triangle: its anatomy and clinical significance. Fac Plast Surg Clin North Am. 1994;2:255.
• David Goldenberg; Bradley Goldstein (16. 9. 2010). Handbook of Otolaryngology: Head and Neck Surgery (на језику: енглески) (1st изд.). Thieme. ISBN 9781604060287. 
• Yvonne Chan; John C. Goddard (9. 10. 2015). KJ Lee's Essential Otolaryngology (на језику: енглески) (11th изд.). McGraw-Hill Education / Medical. ISBN 978-0-07-184992-0. 
• Raza Pasha; Justin Golub (16. 8. 2017). Otolaryngology-Head and Neck Surgery: Clinical Reference Guide (на језику: енглески) (Fifth изд.). Plural Publishing. ISBN 978-1-944883-39-3. 
• Jonas Johnson (29. 6. 2013). Bailey's Head and Neck Surgery: Otolaryngology. Head & Neck Surgery- Otolaryngology (на језику: енглески) (Fifth, two volume set изд.). LWW. ISBN 978-1-60913-602-4. 
• Bartolo, M., Bargellesi, S., Castioni, C. A., Intiso, D., Fontana, A., Copetti, M., Scarponi, F., Bonaiuti, D., & Intensive Care and Neurorehabilitation Italian Study Group (2017). Mobilization in early rehabilitation in intensive care unit patients with severe acquired brain injury: An observational study. Journal of rehabilitation medicine, 49(9), 715–722. doi:10.2340/16501977-2269
• Ni, C.-yan, Wang, Z.-hong, Huang, Z.-ping, Zhou, H., Fu, L.-juan, Cai, H., Huang, X.-xuan, Yang, Y., Li, H.-fen, & Zhou, W.-ping. (2018). Early enforced mobilization after liver resection: A prospective randomized controlled trial. International Journal of Surgery, 54, 254–258. doi:10.1016/j.ijsu.2018.04.060
• Lei, Y. T., Xie, J. W., Huang, Q., Huang, W., & Pei, F. X. (2021). Benefits of early ambulation within 24 h after total knee arthroplasty: a multicenter retrospective cohort study in China. Military Medical Research, 8(1), 17. doi:10.1186/s40779-021-00310-x
• Stethen, T. W., Ghazi, Y. A., Heidel, R. E., Daley, B. J., Barnes, L., Patterson, D., & McLoughlin, J. M. (2018). Walking to recovery: the effects of missed ambulation events on postsurgical recovery after bowel resection. Journal of gastrointestinal oncology, 9(5), 953–961. 10.21037/jgo.2017.11.05
• Yakkanti, R. R., Miller, A. J., Smith, L. S., Feher, A. W., Mont, M. A., & Malkani, A. L. (2019). Impact of early mobilization on length of stay after primary total knee arthroplasty. Annals of translational medicine, 7(4), 69. doi:10.21037/atm.2019.02.02
• „What is Cosmetic Surgery”. Royal College of Surgeons. Приступљено 15. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Plastic Surgery Specialty Description”. American Medical Association. Приступљено 13. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Otolaryngologist—Head and Neck Surgeon