Пређи на садржај

Гран Канарија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 45: Ред 45:
Први детаљнији опис острва потиче из француских хроника насталих вероватно у периоду између [[1404]]. и [[1420]]. У поменутом тексту често се помиње термин ''-{Le Canarien}-'' односно ''-{El Canario}-''.
Први детаљнији опис острва потиче из француских хроника насталих вероватно у периоду између [[1404]]. и [[1420]]. У поменутом тексту често се помиње термин ''-{Le Canarien}-'' односно ''-{El Canario}-''.


== Географија ==
== Географија и геологија ==
[[Датотека:Mapa Canarias Gran Canaria.svg|мини|десно|250п|Положај Гран Канарије у [[канарска острва|Канарском архипелагу]]]]
[[Датотека:Roque Nublo IMG 7996 gran canaria.JPG|мини|десно|250п|Поглед на врх [[Роке Нубло]]]]
Острво Гран Канарија смештено је у северном делу [[атлантски океан|Атлантског океана]] на око 200 км западно од јужних обала [[мароко|Марока]], односно на око 1.350 км југозападно од обала [[шпанија|шпанске]] провинције [[андалузија|Андалузије]] и [[португал]]ске покрајине [[Алгарве]]. Острво се налази готово у централном делу [[канарска острва|Канарског архипелага]], између [[тенерифе|Тенерифа]] на северозападу и западу и [[фуертевентура|Фуертевентуре]] на истоку. Са површином од 1.560 км² на трећем је месту у архипелагу, после Тенерифа и Фуертавентуре.

Острво има готово округао облик, пречника око 50 км. Обале су доста ниске и слабо разуђене, а укупна дужина обалске линије је око 236 км.

Острво је [[вулканско острво|вулканског порекла]] и изразито је планинског карактера. Највиши врх је угашени [[стратовулкан]] [[Пико де лас Ниевес]] ({{јез-шпа|Pico de Las Nieves}}), лежи на [[надморска висина|надморској висини]] од 1.949 метара и налази се готово у географском центру острва. Његове падине се стрмо спуштају ка обали, што је посебно изражено уз западну обалу. Северна, источна и јужна обала су нешто ниже. Други врх по висини на острву је [[Роке Нубло]] ({{јез-шпа|Roque Nublo}}) висине 1.813 метара. Роке Нубло представља један од симбола целог архипелага и специфичан је по огромном монолиту висине 80 метара који се налази на самом врху. Овакве вулканске мегалитне формације нису реткост на острву, а познате су још и ''Фраиле'' ({{јез-шпа|El Fraile}}), ''Ла Рана'' (-{''La Rana''}-), ''Дедо де Диос'' (''-{El Dedo de Dios}-''), ''Бентајга'' (-{''Bentayga''}-), Роке де Грандо (-{''Roque de Gando''}-) и ''Пењон Бермехо'' (''-{el Peñón Bermejo}-'').

Равничарска подручја на острву готово да не постоје, а уски појас нешто нижег земљишта налази се једино уз обалу.

На острву не постоје стални водотоци, већ су карактеристичне суве клисуре које се стрмо спуштају ка обали и које у време кишног периода попримају карактере бујичних токова.

=== Геологија ===
Острво је изразито вулканског порекла, и око 80% његове масе је формирано током [[миоцен]]а, старости између 14 и 9 милиона година. Тај геолошки период у којем је формиран највећи део острва означен је „примарни циклус“. У основи острва налазе се изразито [[алкални метали|алкалне]] [[базалт]]не стене, са честим изливима [[трахит]]а, [[фонолит]]а и пералкалних стена.<ref name="Torrado2000">{{cite book|author=Francisco J. Pérez Torrado|title=Volcanoestratigrafía del grupo roque nublo, Gran Canaria|url=http://books.google.com/books?id=IWkoAQAAMAAJ|year=2000|publisher=Universidad de Las Palmas de Gran Canaria|isbn=978-84-8103-120-1}}</ref> Након овог периода уследио је период интензивног ерозивног деловања који је трајао до пре 4 милиона година.

У другом циклусу вулканских ерупција („епоха Роке Нубло“) који је трајао у периоду између 4,5 и 3,4 милиона година формирани су највиши врхови на острву и маса острва је повећана за око 100 км³ изливног материјала. Овај период завршен је снажним [[пирокластични ток|пирокластичним ерупцијама]].

Последњи геолошки циклус започео је пре око 2,8 милиона година и траје још и данас, а последња вулканска ерупција на острву се десила пре око 3.500 година.<ref name="Torrado2000"/>

Током периода интензивније ерозивне активности и формирања површинских облика [[рељеф]]а, долазило је до смањења запремине острва што је доводило до постепеног издизања. Те осцилације износиле су и до 400 метара током геолошке историје. Највиша таква фосилна површ налази се низнад залива Конфитал и лежи на 130 метара изнад нивоа мора. Поједини фосилни марински облици могу се наћи широм острва и на висинама до 230 метара.<ref name="CliftAcosta2007">{{cite book|author1=Peter Clift|author2=Juan Acosta|title=Geophysics of the Canary Islands: Results of Spain's Exclusive Economic Zone Program|url=http://books.google.com/books?id=2VZLmefwxQgC&pg=PA87|date=31 December 2007|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-4352-9|pages=87–}}</ref>

[[Датотека:Grancanaria.jpg|мини|центар|900п|Панорама централног дела острва, са врховима Нубло и Бентајга.]]

=== Клима ===
{{рут}}
{{рут}}


Верзија на датум 26. децембар 2013. у 15:26

Гран Канарија
Gran Canaria
Географија
ЛокацијаСеверни Атлантик
Површина1.560 km2
Висина1.949 m
Највиши врхПико де лас Ниевес
Администрација
Највећи градЛас Палмас
ШПА
Аутономне покрајине ШпанијеКанарска острва
Демографија
Становништво850400  (2011)
Густина ст.545,12 стан./km2 545,13 стан./km2
Додатне информације
Временска зона
  • UTC+0 (лети +1)

Гран Канарија (шп. Gran Canaria) је вулканско острво у Шпанији и треће је по површини острво у Канарском архипелагу, после Тенерифа и Фуертевентуре. Налази се у Северном Атлантику, на неких 200 км западно од јужне обале Марока и на око 1.350 км југозападно од континенталног дела Шпаније.

У политичком погледу острво је део покрајине Канарска Острва, односно провинције Лас Палмас. Највећи градски центар на острву је град Лас Палмас де Гран Канарија који је уједно и провинцијски центар. На острву живи око 850.000 становника. Административно је подељено на 21 општину.

Први становници Гран Канарије била су берберска племена Канари, или Гуанчи како их називаји у Шпанији, која су се на острво доселила у периоду између VIII и V века пре нове ере са подручја северозападне Африке. Гуанчи су острво називали „Тамаран“ или у преводу „Земља храбрих“. Гран Канарија постаје делом шпанске државе Круна Кастиље у априлу 1483. након петогодишњих борби између Шпанаца које је предводила краљица Изабелом I и локалних Гуанча. Од тада Гран Канарија постаје веома важна полазна тачка за шпанске освајачке походе у Новом свету, па је тако и Кристифор Колумбо на свом првом путовању у Америку 1492. неколико дана провео у луци у Лас Палмасу.

Етимологија

Међу историчарима и лингвистима не постоји сагласност о тачном пореклу имена Канарских острва. Према неким раширеним теоријама изворна имена острва су Тамеран, Тамаран или Тамарант (са значењем Земља храбрих или чак Острво палми) и доводе се у везу са берберским Канарима који су се први населили на острва. Међутим како се име Тамаран у писаним изворима први пут помиње тек у XIX веку много реалнија теорија је она према којој име Канарија представља романизовану верзију изворног имена.[1][2]

Римски природњак и путописац Плиније Старији у свом делу Познавање природе (Naturalis historia) помиње једно од острва у архипелагу Срећних острва које је име добило по бројним псима (canes) који су тамо живели (Књига 6, поглавље 23).[3] У истом делу (књига 5) Плиније извештава римског генерала Гајуса Паулинуса о свом путовању преко Атласких планина и даље ка западу и помиње народ по имену Канари који живе са много паса.[3] На основу неких лингвистичких студија антропоним Канарија највероватније води порекло од берберског племена Канари.

Шпански историчар Педро Лопез де Ајала у свом делу Хронике кастиљанских краљева (Crónicas de los Reyes de Castilla) у делу из 1393. посвећеном краљу Енрикеу III помиње Канаре Гранде. Иако је дело објављено доста после смрти аутора и сумња се да су неки делови додавани пре штампања, сматра се то првим извором на шпанском језику у којем се помиње овај топоним.[4]

Први детаљнији опис острва потиче из француских хроника насталих вероватно у периоду између 1404. и 1420. У поменутом тексту често се помиње термин Le Canarien односно El Canario.

Географија и геологија

Положај Гран Канарије у Канарском архипелагу
Поглед на врх Роке Нубло

Острво Гран Канарија смештено је у северном делу Атлантског океана на око 200 км западно од јужних обала Марока, односно на око 1.350 км југозападно од обала шпанске провинције Андалузије и португалске покрајине Алгарве. Острво се налази готово у централном делу Канарског архипелага, између Тенерифа на северозападу и западу и Фуертевентуре на истоку. Са површином од 1.560 км² на трећем је месту у архипелагу, после Тенерифа и Фуертавентуре.

Острво има готово округао облик, пречника око 50 км. Обале су доста ниске и слабо разуђене, а укупна дужина обалске линије је око 236 км.

Острво је вулканског порекла и изразито је планинског карактера. Највиши врх је угашени стратовулкан Пико де лас Ниевес (шп. Pico de Las Nieves), лежи на надморској висини од 1.949 метара и налази се готово у географском центру острва. Његове падине се стрмо спуштају ка обали, што је посебно изражено уз западну обалу. Северна, источна и јужна обала су нешто ниже. Други врх по висини на острву је Роке Нубло (шп. Roque Nublo) висине 1.813 метара. Роке Нубло представља један од симбола целог архипелага и специфичан је по огромном монолиту висине 80 метара који се налази на самом врху. Овакве вулканске мегалитне формације нису реткост на острву, а познате су још и Фраиле (шп. El Fraile), Ла Рана (La Rana), Дедо де Диос (El Dedo de Dios), Бентајга (Bentayga), Роке де Грандо (Roque de Gando) и Пењон Бермехо (el Peñón Bermejo).

Равничарска подручја на острву готово да не постоје, а уски појас нешто нижег земљишта налази се једино уз обалу.

На острву не постоје стални водотоци, већ су карактеристичне суве клисуре које се стрмо спуштају ка обали и које у време кишног периода попримају карактере бујичних токова.

Геологија

Острво је изразито вулканског порекла, и око 80% његове масе је формирано током миоцена, старости између 14 и 9 милиона година. Тај геолошки период у којем је формиран највећи део острва означен је „примарни циклус“. У основи острва налазе се изразито алкалне базалтне стене, са честим изливима трахита, фонолита и пералкалних стена.[5] Након овог периода уследио је период интензивног ерозивног деловања који је трајао до пре 4 милиона година.

У другом циклусу вулканских ерупција („епоха Роке Нубло“) који је трајао у периоду између 4,5 и 3,4 милиона година формирани су највиши врхови на острву и маса острва је повећана за око 100 км³ изливног материјала. Овај период завршен је снажним пирокластичним ерупцијама.

Последњи геолошки циклус започео је пре око 2,8 милиона година и траје још и данас, а последња вулканска ерупција на острву се десила пре око 3.500 година.[5]

Током периода интензивније ерозивне активности и формирања површинских облика рељефа, долазило је до смањења запремине острва што је доводило до постепеног издизања. Те осцилације износиле су и до 400 метара током геолошке историје. Највиша таква фосилна површ налази се низнад залива Конфитал и лежи на 130 метара изнад нивоа мора. Поједини фосилни марински облици могу се наћи широм острва и на висинама до 230 метара.[6]

Панорама централног дела острва, са врховима Нубло и Бентајга.

Клима

Референце

  1. ^ Naranjo Rodríguez, Rubén. «Tamarán, el falso nombre de una isla llamada Canaria».
  2. ^ Lino Chaparro d'Acosta; Vicente de Cadenas y Vicent (1979). Heráldica de los apellidos canarios. Estudios Técnicos del Blasón. ISBN 978-84-300-4180-0. 
  3. ^ а б Pliny (the Elder.) (1857). The Natural History of Pliny. H. G. Bohn. 
  4. ^ Pero López de Ayala; J. J. Fabregat; Eugenio de Llaguno Amirola (1779). Cronicas de los reyes de Castilla: Don Pedro, Don Enrique II, Don Juan I, Don Enrique III. en la imprenta de D. Antonio de Sancha.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  5. ^ а б Francisco J. Pérez Torrado (2000). Volcanoestratigrafía del grupo roque nublo, Gran Canaria. Universidad de Las Palmas de Gran Canaria. ISBN 978-84-8103-120-1. 
  6. ^ Peter Clift; Juan Acosta (31. 12. 2007). Geophysics of the Canary Islands: Results of Spain's Exclusive Economic Zone Program. Springer. стр. 87—. ISBN 978-1-4020-4352-9. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гран_Канарија&oldid=8664357”