Аутономне покрајине Шпаније
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Аутономна покрајина је територијална јединица која, у оквиру уставног поретка Краљевине Шпаније, поседује правну аутономију и извршне органе, као и могућност да сама себе уређује преко својих представника. Оваква структура шпанске државе подељене на аутономне покрајине је на снази од Устава изгласаног 1978. године. Члан 2 признаје и гарантује право на аутономију свих региона и националности које сачињавају државу. Текст Устава такође успоставља надлежности које су у домену аутономне покрајине, и оне које су искључиво у домену државе.
Политички и административно, Шпанија се састоји од седамнаест аутономних покрајина, поред градова Сеуте и Мелиље, чији статути аутономије им додељују статус аутономних градова.
Проглашење шпанског Устава 1978. године, који даје право аутономије националностима и регионима унутар шпанске државе, представља велику промену у односу на претходни режим, који је почивао на традиционалном централистичком уређењу. Овај Устав је давао одговор на проблем који се понављао кроз историју Шпаније као резултат различитих идентитета на којима почива уједињеност Шпаније.
Након ратификације Устава, и као разултат примене принципа садржаних у Наслову VIII, у року од неколико година заокружен је процес успостављања 17 аутономних покрајина. Такође су изгласани Статути аутономија, и свака аутономна покрајина је добила свој орган власти и одговарајуће институције.
Дана 31. јула 1981. године, Леополдо Калво-Сотело (шп. Leopoldo Calvo-Sotelo), тадашњи премијер, и Фелипе Гонзалес (шп. Felipe González), социјалиста и опозициони лидер, склапају прве Аутономне пактове (шп. Pactos Autonómicos), који предвиђају 17 аутономних покрајина са истим институцијама али са различитим надлежностима, и два аутономна града, Сеута и Мелиља. Године 1992. долази до склапања другог Аутономног пакта који су потописали тадашњи премијер, Фелипе Гонзалес, и опозициони лидер, Хосе Марија Азнар (шп. José María Aznar), да би се 1995. године окончао процес формирања аутономија, и прогласио затвореним за даља проширења и промене.
У оквиру Европске уније од 2003. године на снази су јединице НУТС, које се користе у статистичке сврхе и базиране су на европским нормативама које се равнају према Еуростату (енгл. Statistical Office of the European Communities). Седамнаест шпанских покрајина се налази у групи НУТС-2.
Табела аутономних покрајина Шпаније са провинцијама и главним градовима [уреди]
.svg){kind=small}
Два аутономна града су:
| Аутономни градови Шпаније | |
|---|---|
 |
Сеута |
 |
Мелиља |
Табела аутономних покрајина по површини територије [уреди]
|
|
|
|
|
| 1 | Кастиља и Леон | 94.223 км² | 18,6% |
| 2 | Андалузија | 87.268 км² | 17,2% |
| 3 | Кастиља-Ла Манча | 79.463 км² | 15,7% |
| 4 | Арагон | 47.719 км² | 9,4% |
| 5 | Екстремадура | 41.634 км² | 8,2% |
| 6 | Каталонија | 32.114 км² | 6,3% |
| 7 | Галиција | 29.574 км² | 5,8% |
| 8 | Валенсијанска покрајина | 23.255 км² | 4,6% |
| 9 | Регион Мурсија | 11.313 км² | 2,2% |
| 10 | Кнежевина Астурија | 10.604 км² | 2,1% |
| 11 | Навара | 10.391 км² | 2,1% |
| 12 | Покрајина Мадрид | 8.028 км² | 1,6% |
| 13 | Балеарска острва | 7.447 км² | 1,5% |
| 14 | Баскија | 7.234 км² | 1,4% |
| 15 | Кантабрија | 5.321 км² | 1,0% |
| 16 | Риоха | 5.045 км² | 1,0% |
| 17 | Канарска острва | 4.992 км² | 1,0% |
| — | Сеута и Мелиља | 33 км² | 0,01% |
| УКУПНО | 505.988 км² | 100% | |
Табела аутономних покрајина по броју становника [уреди]
|
|
|
|
|
|
| 1 | Андалузија | 7.849.799 | 17,80% | 89,95 ст/км² |
| 2 | Каталонија | 6.995.206 | 15,88% | 218,73 ст/км² |
| 3 | Покрајина Мадрид | 5.964.143 | 13,5% | 740,60 ст/км² |
| 4 | Валенсијанска покрајина | 4.692.449 | 10,63% | 201,78 ст/км² |
| 5 | Галиција | 2.762.198 | 6,28% | 93,78 ст/км² |
| 6 | Кастиља и Леон | 2.510.849 | 5,69% | 26,57 ст/км² |
| 7 | Баскија | 2.124.846 | 5,0% | 293,73 ст/км² |
| 8 | Канарска острва | 1.968.280 | 4,4% | 264,30 ст/км² |
| 9 | Кастиља-Ла Манча | 1.894.667 | 4,3% | 23,84 ст/км² |
| 10 | Регион Мурсија | 1.335.792 | 3,03% | 118,07 ст/км² |
| 11 | Арагон | 1.269.027 | 2,9% | 26,18 ст/км² |
| 12 | Екстремадура | 1.083.879 | 2,6% | 26,03 ст/км² |
| 13 | Кнежевина Астурија | 1.076.635 | 2,44% | 101,53 ст/км² |
| 14 | Балеарска острва | 983.131 | 2,2% | 195,55 ст/км² |
| 15 | Навара | 600.027 | 1,37% | 60,22 ст/км² |
| 16 | Кантабрија | 562.309 | 1,3% | 105,6 ст/км² |
| 17 | Риоха | 301.084 | 0,7% | 59,67 ст/км² |
| 18 | Сеута | 75.276 | 0,2% | 4.068,97 ст/км² |
| 19 | Мелиља | 65.488 | 0,2% | 5.311 ст/км² |
| УКУПНО | 44.108.530 | 100% | 87,2 ст/км² | |
|
|||||||||||||
