Dijabetes melitus tip 2 — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Unos prevoda sa RTT
(нема разлике)

Верзија на датум 16. фебруар 2014. у 07:15

Dijabetes melitus tip 2
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностfamily medicine, ендокринологија
МКБ-10E11
МКБ-9-CM250.00, 250.02
OMIM125853
DiseasesDB3661
MedlinePlus000313
eMedicinearticle/117853
MeSHD003924

Šećerna bolest tipa 2 ranije insulin nezavisni dijabetes (IND) ili adultni dijabetes je poremećaj metabolizma koji karakteriše povišeni nivo glukoze u krviu kontekstu insulinske rezistencije i relativnog deficita insulina.[2]Ovo je suprotno od šećerne bolesti tipa 1 kod koje postoji apsolutni deficit insulina zbog razaranja ćelija ostrvaca u pankreasu.[3] Klasični simptomi su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, i stalna glad. Dijabetes tipa 2 čini oko 90% slučajeva dijabetesa dok su drugih 10% prvenstveno šećerna bolest tipa 1 i gestacijski dijabetes. Gojaznost se smatra prvenstvenim uzročnikom dijabetesa tipa 2 kod ljudi koji su genetski predisponirani za ovu bolest.

Dijabetes tipa 2 se u početku leči povećanjem vežbanjem i promenom ishrane. Ako se nivo glukoze u krvi ne smanji dovoljno ovim merama, mogu biti potrebni lekovi kao što su metforminili insulin. Od onih na insulinu obično se zahteva da redovno proveravaju nivo šećera u krvi.

Stopa dijabetesa se značajno povećala u poslednjih 50 godina uporedo sa gojaznošću. Po podacima iz 2010. ima približno 285 miliona ljudi sa bolešću u poređenju sa oko 30 miliona u 1985. Povišeni šećer u krvi može prouzrokovati dugoročne komplikacije kao što su oboljenje srca, moždani udar, dijabetesna retinopatija koja ugrožava vid, otkazivanje rada bubrega što može zahtevati dijalizu, i loša cirkulacija u udovima što dovodi do amputacije. Akutna komplikacija ketoacidoza, odlika dijabetesa tipa 1, je retka.[4] Međutim, može doći do neketonske hiperosmolarne kome.

Znaci i simptomi

Pregled najznačajnijih simptoma dijabetesa.

Klasični simptomi dijabetesa su poliurija (učestalo mokrenje), polidipsija (pojačana žeđ),polifagija (pojačana glad), i gubitak težine.[5] Drugi simptomi koji su često prisutni u dijagnozi uključuju: istoriju zamagljenog vida, svrab, perifernu neuropatiju, ponavljajući vaginalne infekcije, i umor. Mnogi ljudi međutim nemaju simptome tokom prvih nekoliko godina i postavlja im se dijagnoza prilikom rutinskog ispitivanja. LJudi sa šećernom bolešću tipa 2 mogu retko pasti u neketonsku hiperosmolarnu komu (stanje veoma povišenog nivoa šećera u krvi povezano sa smanjenim nivoom svesti i niskim krvnim pritiskom).[3]

Komplikacije

Glavni članak: Komplikacije dijabetes melitusa

Dijabetes tipa 2  je obično hronična bolest, povezana sa kraćim životnim vekom za deset godina.[6] To je delimično prouzrokovano komplikacijama koje su vezane za njega uključujući: dva do četiri puta veći rizik za kardiovaskularno oboljenje, uključujući ishemičnu bolest srca i moždani udar, 20 puta veći za amputaciju donjih udova, i povećanu stopu hospitalizacije.[6] U razvijenom svetu, i sve više drugde, dijabetes tipa 2 je najveći uzrok netraumatskog slepila iotkazivanja rada bubrega.[7] Takođe je povezan i sa povećanim rizikom za kognitivnu disfunkciju i demenciju kroz patološke procese kao što su Alchajmerova bolest i vaskularna demencija.[8] U druge komplikacije se ubrajaju: akantoza, seksualna disfunkcija, i česte infekcije.[5]

Uzrok

Razvoj dijabetesa tipa 2 je prouzrokovan kombinacijom načina života i genetskih faktora.[7][9] Dok su neki od njih pod ličnom kontrolom kao ishrana i gojaznost drugi kao što su starenje, ženski pol i genetika nisu.[6] Nedostatak sna je povezan sa dijabetesom tipa 2.[10] Veruje se da ima dejstvo na metabolizam.[10] Uhranjenost majke tokom fetalnog razvoja može igrati ulogu u jednom predloženom mehanizmu metilaciji DNK.[11]

Način života

Poznato je da je niz faktora u načinu života važan za razvoj dijabetesa tipa 2 uključujući:gojaznost (definisana indeksom telesne mase koji je veći od trideset), nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana, stres, i urbanizacija.[6] Višak telesne masnoće je povezan sa 30% slučajeva kod onih koji su kineskog ili japanskog porekla, 60-80% slučajeva onih koji su evropskog i afričkog porekla, i 100% Pima Indijanaca i pacifičkih ostrvljana.[3] Oni koji nisu gojazni često imaju visok odnos struk-kukovi.[3]

Faktori u ishrani takođe utiču na rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. Potrošnja pića zaslađenih šećerom je povezana sa većim rizikom.[12][13] Vrsta masnoće u ishrani je takođe važna, pri čemu zasićene masnoće i trans masne kiseline povećavaju rizik apolinezasićena i mononezasićena masnoća smanjuju rizik.[9] Izgleda da velika količina belog pirinča u ishrani igra ulogu u povećanju rizika.[14] Veruje se da je 7% slučajeva prouzrokovano nedostatkom vežbanja.[15]

Genetika

Glavni članak: Genetički uzroci dijabetes melitusa tip 2

Većina slučajeva dijabetesa uključuje mnogo gena pri čemu svaki po malo doprinosi da se poveća verovatnoća za dobijanje dijabetesa tipa 2.[6] Ako jedan identični blizanac ima dijabetes šansa da drugi razvije dijabetes tokom života je veća od 90% dok je stopa kod neidentične braće i sestara 25-50%.[3] Po podacima iz 2011, pronađeno je više od 36 gena koji doprinose riziku za dijabetes tipa 2.[16] Ipak, svi ti geni zajedno objašnjavaju samo 10% ukupne nasledne komponente bolesti. Na primer, alel TCF7L2 povećava rizik za razvoj dijabetesa 1,5 puta i najveći je rizik od zajedničkih genetskih varijanti. Većina gena koji su povezani sa dijabetesom uključeni su u funkciju beta ćelija.[3]

Postoji niz retkih slučajeva dijabetesa koji nastaju zbog abnormalnosti u jednom genu (što je poznato kao monogenski oblici dijabetesa ili "drugi posebni tipovi dijabetesa").[3][6] U njih se, između ostalih, ubrajaju adultni tip dijabetesa kod mladih osoba (MODY), Donohjuov sindrom, i Rabson-Mendenhalov sindrom.[6] Adultni tip dijabetesa kod mladih osoba čini 1–5 % svih slučajeva dijabetesa kod mladih.[17]

Zdravstveno stanje

Postoji niz lekova i drugih zdravstvenih problema koji mogu dovesti do predispozicije za dijabetes.[18] U neke od lekova se ubrajaju: glukokortikoidi, tiazidi, beta blokatori, atipični antipsihotici,[19] i statini.[20] Oni koji su prethodno imali gestacijski dijabetes imaju veći rizik da razviju dijabetes tipa 2.[5] U druge srodne zdravstvene probleme se ubrajaju: akromegalija, Kušingov sindrom, hipertireoza,feohromocitom, i neki oblici raka kao što su glukagonomi.[18] Deficit testosterona je takođe povezan sa dijabetesom tipa 2.[21][22]

Patopsihologija

Dijabetes tipa 2 je prouzrokovan nedovoljnom proizvodnjom insulina iz beta ćelija u ambijentu insulinske rezistencije.[3] Insulinska rezistencija, nesposobnost ćelije da reaguje adekvatno na normalne nivoe insulina, dešava se prvenstveno u mišićima, jetri i masnom tkivu.[23] U jetri, insulin obično potiskuje oslobađanje glukoze. Međutim u ambijentu insulinske rezistencije, jetra neprikladno oslobađa glukozu u krv.[6] Srazmera insulinske rezistencije u odnosu na disfunkciju beta ćelija razlikuje se među pojedincima pri čemu neki prvenstveno imaju insulinsku rezistenciju i samo manji nedostatak u lučenju insulina a drugi blagu insulinsku rezistenciju i prvenstveni nedostatak lučenja insulina.[3]

U druge potencijalno važne mehanizme vezane za dijabetes tipa 2 i insulinsku rezistenciju se ubrajaju: povećano razlaganje lipida unutar masnih ćelija, rezistencija i nedostatak inkretina, povišen nivo glukagona u krvi, povećana bubrežna retencija soli i vode, i neprikladna regulacija metabolizma od strane centralnog nervnog sistema.[6] Međutim dijabetes se ne razvija kod svih ljudi sa insulinskom rezistencijom, budući da je za to potrebno i narušeno lučenje insulina koji proizvode beta ćelija u pankreasu.[3]

Dijagnoza

Dijagnostički kriteriji dijabetesa[24][25]  уреди
Stanje 2 sata glukoza glukoza pošćenja HbA1c
mmol/l(mg/dl) mmol/l(mg/dl) %
Normalno <7.8 (<140) <6.1 (<110) <6.0
Pre-dijabetes <7.8 (<140) ≥ 6.1(≥110) & <7.0(<126) 6.0–6.4
Poremećena glukozna tolerancija ≥7.8 (≥140) <7.0 (<126) 6.0–6.4
Šećerna bolest ≥11.1 (≥200) ≥7.0 (≥126) ≥6.5

Definicija dijabetesa (tip 1 i tip 2) koju je dala Svetska zdravstvena organizacija odnosi se na izmerenu povišenu vrednost nivoa glukoze zajedno sa simptomima, ili drugim rečima, povišene vrednosti u bilo kom od dva slučaja:[26]

  • glukoza u plazmi nakon gladovanja (natašte) ≥ 7.0 mmol/l (126 mg/dl)
ili

Slučajan nalaz šećera u krvi veći od 11.1 mmol/l (200 mg/dl) u kombinaciji sa tipičnim simptomima[5] ili glikozilisani hemoglobin (HbA1c) veći od 6.5%, predstavlja drugi način dijagnostifikovanja dijabetesa.[6] Godine 2009. Međunarodni ekspertski komitet, koji je obuhvatao predstavnike Američke asocijacije za dijabetes (ADA), Međunarodne dijabetološke federacije (IDF) i Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa (EASD), preporučio je da se za dijagnostifikovanje dijabetesa kao prag koristi vrednost HbA1c ≥6.5%. Ovu preporuku je usvojila Američka asocijacija za dijabetes 2010. godine.[27] Pozitivne testove bi trebalo ponoviti, osim ako su kod osobe prisutni tipični simptomi i vrednost nivoa šećera u krvi >11.1 mmol/l (>200 mg/dl).[28]

Dijagnostički prag za dijabetes zasniva se na odnosu između rezultata testa na toleranciju glukoze, testa glukoze nakon gladovanja ili HbA1c, kao i komplikacija kao što je retinalni problemi.[6] Test natašte ili test slučajnog nalaza šećera u krvi imaju prednost u odnosu na test tolerancije na glukozu pošto su ljudima mnogo pogodniji.[6] Prednost testa HbA1c je u tome što za njegovo izvođenje nije potrebno gladovanje, a rezultati su mnogo stabilniji, ali je njegov nedostatak u tome što je mnogo skuplji od merenja glukoze u krvi.[29] Procenjeno je da 20% ljudi sa dijabetesom u Sjedinjenim Državama nije svesno da ima ovu bolest.[6]

Za šećernu bolest (lat. diabetes mellitus) tipa 2 karakterističan je visok nivo glukoze u krvi u kontekstu insulinske rezistencije i relativnog nedostatka insulina.[2] Ovo je u suprotnosti sa šećernom bolešću tipa 1 kod koje postoji apsolutni nedostatak insulina kao posledica destrukcije ćelije ostrvca u pankreasu, kao i sa gestacionom šećernom bolešću kod koje visok nivo šećera u krvi nastaje tokom trudnoće.[3] Dijabetes tipa 1 i tipa 2 se mogu jasno razlikovati na osnovu postojećeg stanja.[28] Kada je dijagnoza pod sumnjom, za potvrdu dijabetesa tipa 1 mogao bi biti od koristi test na antitela, a za potvrdu dijabetesa tipa 2 koristi se test C-peptid (eng. C-peptide).[30]

Skrining

Ni jedna od značajnih organizacija ne preporučuje neki univerzalni skrining dijabetesa, s obzirom na to da nema dokaza da bi takav program doveo do poboljšanja rezultata.[31] Radna grupa za preventivne usluge u Sjedinjenim Državama preporučuje skrining kod odraslih osoba bez simptoma čiji je krvni pritisak viši od 135/80 mmHg.[32] Kod onih sa nižim krvnim pritiskom nema dovoljno dokaza da bi se dala preporuka za ili protiv skrininga.[32] Svetska zdravstvena organizacija preporučuje testiranje samo onima koji su u grupama visokog rizika.[31] U Sjedinjenim Državama u visokorizične grupe spadaju: osobe starije od 45 godina, oni koji imaju rođaka prvog stepena sa dijabetesom, neke etničke grupe, uključujući Hispano, Afro-Amerikance i američke starosedeoce, oni koji imaju istoriju gestacionog dijabetesa, sindrom policističnih jajnika, prekomernu težinu, kao i stanja povezana sa metaboličkim sindromom.[5]

Prevencija

Glavni članak: Prevencija diabetes melitusa tip 2

Nastanak dijabetesa tipa 2 se može odložiti ili sprečiti putem pravilne ishrane i redovnog vežbanja.[33][34] Primena intenzivnih mera u načinu života može smanjiti rizik za više od pola.[7] Do koristi od vežbanja dolazi bez obzira na početnu težinu osobe ili naknadni gubitak težine.[35] Međutim, podaci su ograničeni u pogledu koristi od promena u načinu ishrane samo po sebi,[36] pri čemu postoje neki dokazi kod ishrane bogate zelenim lisnatim povrćem, [37] kao i kod ograničenog unosa napitaka sa šećerom.[12] Kod onih sa oštećenom tolerancijom glukoze, način ishrane i vežbanje, pojedinačno ili u kombinaciji sa metforminom ili akarbozom, mogu smanjiti rizik od daljeg razvoja dijabetesa.[7][38] Intervencije u pogledu načina života su mnogo delotvornije od uzimanja metformina.[7]

Nadzor

За више информација погледајте: Diabetes management

Nadzor dijabetesa tipa 2 usmeren je ka intervencijama u pogledu načina života, smanjivanju ostalih kardiovaskularnih faktora rizika i održavanju nivoa glukoze u krvi u okviru normalnog opsega.[7] Britanska [Nacionalna zdravstvena služba]] je 2008. godine preporučila samokontrolu glukoze u krvi novodijagnostifikovanim osobama sa dijabetesom tipa 2,[39] ma koliko da je korist od samokontrole kod onih koji ne uzimaju više doza insulina pod znakom pitanja.[7][40] Nadzor ostalih kardiovaskularnih faktora rizika, kao što su hipertenzija, visok holesterol i mikroalbuminurija, povećavaju životni vek osobe. [7] Intenzivne mere kontrole krvnog pritiska (niži od 130/80 mmHg) nasuprot standardnim merama (niži od 140-160/85-100 mmHg) rezultiraju blagim padom rizika od moždanog udara, ali su bez uticaja na ukupni rizik od smrti.[41]

Čini se da intenzivne mere smanjivanja šećera u krvi (HbA1c<6%) nasuprot standardnom načinu (HbA1c od 7-7.9%), ne utiču na promenu mortaliteta.[42][43] Cilj lečenja je da se postigne vrednost HbA1c manja od 7% ili glukoza natašte niža od 6.7 mmol/l (120 mg/dl), međutim, ovi ciljevi se mogu promeniti nakon profesionalnih kliničkih konsultacija, uzimajući u obzir posebne rizike od hipoglikemije i životnog veka.[5] Preporučuje se da sve osobe sa dijabetesom tipa 2 idu na redovne oftalmologija preglede.[3]

Način života

Pravilna ishrana i fizička aktivnost osnovni su za bolesnike koji pate od dijabetesa,[5] pri čemu se dobijaju sve bolji rezultati što su fizičke vežbe zastupljenije.[44]Aerobik smanjuje HbA1C i poboljšava osetljivost na insulin.[44]Trening izdržljivosti je takođe koristan, a kombinacija ove dve vrste vežbanja još je efikasnija.[44] Dijabetski način ishrane koji je usmeren na gubitak kilograma, vrlo je važan.[45] Iako postoje razna mišljenja koja je dijeta najbolja da bi se to postiglo,[45] dokazano je da dijeta sa niskim glikemijskim ideksom poboljšava održavanje nivoa šećera u krvi.[46] Pravilno ponašanje i obaveštenost mogu da pomognu ljudima sa dijabetesom tipa 2 da drže pod kontrolom nivo šećera u krvi čak i po šest meseci.[47] Ako promene u načinu životu kod ljudi kod kojih je otkriven blagi oblik dijbetesa, ne dovedu do poboljšanja šećera u krvi u roku od šest nedelja, trebalo bi razmotriti primenu lekova.[5]

Lekovi

Tablete metformin 500 mg

Postoji nekoliko vrsta antidijabetskih lekova. Metformin se obično preporučuje kao osnovni lek budući da postoje dokazi da smanjuje smrtnost.[7] Mogu da se koriste i oralni lekovi druge vrste ukoliko metformin nije dovoljan.[48]U druge vrste lekova spadaju: sulfonilureje, nesulfonilureje stimulansi lučenja insulina, inhibitori alfa-glukozidaze, tiazolidinedioni, glukagonu sličan peptid 1 i inhibitori dipeptil peptidaze 4.[7][49] Metformin ne treba da koriste osobe sa ozbiljnim poremećajima bubrega ili jetre.[5] Injekcije insulina mogu da se pridodaju oralnoj terapiji ili da se koriste samostalno.[7]

Većini ljudi u početku nije potreban insulin.[3] Kad se počne s njegovom upotrebom, obično se noću uzima dugodelujući insulin i nastavlja se sa uzimanjem oralnih lekova.[5][7] Tada se povećavaju doze da bi imale efekta (nivoi šećera u krvi su dobro kontrolisani).[7] Ukoliko je noćni insulin nedovoljan, bolja kontrola se može postići uzimanjem insulina dvaputa dnevno.[5] Dugodelujući insulini, glargin i detemir, nisu mnogo bolji od neutralnog protamina Hagedorn (NPH) insulin, ali su za njihovo pravljenje troškovi značajno veći, tako da od 2010. nisu isplativi.[50] U lečenju trudnica koristi se insulin.[5]

Hirurgija

Gubljenje kilograma hirurškim putem kod izrazito gojaznih osoba, predstavlja efikasnu meru u lečenju dijabetesa.[51] Mnoge osobe su u stanju da održavaju normalan nivo šećera u krvi sa vrlo malo lekova ili bez upotrebe lekova nakon hirurškog zahvata[52] i smanjena je smrtnost na duže staze.[53] Ipak, tu je prisutan određen smrtni rizik koji je manji od 1% usled hirurškog zahvata.[54] Još uvek nisu jasno određene granice indeksa telesne težine koje bi služile kao odrednice kada je hirurški zahvat poželjan.[53] Svakako se savetuje razmatranje ove opcije kod osoba koje ne mogu da održe pod kontrolom telesnu težinu i šećer u krvi.[55]

Epidemiologija

Učestalost pojave dijabetesa širom sveta 2000. godine (na 1.000 stanovnika). Svetski prosek je bio 2,8%. Шаблон:Multicol
  bez podataka
  ≤ 7,5
  7,5–15
  15–22,5
  22,5–30
  30–37,5
  37,5–45
Шаблон:Multicol-break
  45–52,5
  52,5–60
  60–67,5
  67,5–75
  75–82,5
  ≥ 82,5
Шаблон:Multicol-end

Na globalnom nivou, procenjuje se da je 2010. godine bilo 285 miliona ljudi obolelo od dijabetesa tipa 2, koji predstavlja oko 90% svih slučajeva dijabetesa.[6]To iznosi oko 6% svetske populacije odraslih ljudi.[56] Dijabetes je uobičajen i u razvijeni svet kao i u svetu u razvoju.[6] Međutim, nije uobičajena pojava u nerazvijenom svetu.[3]

Čini se da su žene u većem riziku, kao i pripadnici određenih etničkih grupa,[6][57] kao što su Južnoazijci, stanovnici Pacifičkih ostrva, Latini i autohtoni Amerikanci.[5] Moguće je da se ova pojava može objasniti povećanom osetljivošću na zapadni stil života kod određenih etničkih grupa.[58] Iako se oduvek smatrao bolešću odraslih, dijabetes tipa 2 se sve više dijagnostikuje kod dece paralelno sa porastom procenta gojaznost.[6] Dijabetes tipa 2 se sada jednako često dijagnostikuje kao i dijabetes tipa 1 kod tinejdžera u Sjedinjenim Američkim Državama.[3]

Godine 1985. procenjivalo se da postoji 30 miliona ljudi obolelih od dijabetesa, da bi 1995. ta cifra porasla na 135 miliona, a 2005. na 217 miliona.[59] Ovo povećanje broja obolelih se pre svega pripisuje povećanju starosne granice na globalnom nivou, smanjenju fizičkih aktivnosti i povećanju procenta gojaznih osoba.[59] Pet zemalja u kojima je zabeležen najveći broj ljudi sa dijabetesom 2000. godine, jesu: Indija, koja je imala 31,7 miliona obolelih; Kina, 20,8 miliona; Sjedinjene Američke Države, 17,7 miliona; Indonezija, 8,4 miliona; i Japan, 6,8 miliona.[60] Svetska zdravstvena organizacija je proglasila dijabetes globalnom epidemijom.[61]

Istorija

Glavni članak: Istorija dijabetesa

Dijabetes je jedna od prvih bolesti koja je opisana[62] u egipatskom rukopisu iz c. 1500. godine p.n.e., gde se pominje kao „preterano izbacivanje urina“.[63] Veruje se da su prvi opisani slučajevi bili slučajevi dijabetesa tipa 1.[63] Indijski lekari su otprilike u isto vreme identifikovali bolest i klasifikovali je kao „madhumeha“ ili „medni urin“ nakon što su primetili da urin privlači mrave.[63] Termin „dijabetes“ ili „prolazak“ prvi put se pojavljuje 230 . godine p.n.e. i upotrebio ga je Grk Apolonije iz Memfisa.[63] Bolest se retko javljala tokom vremena vladavine Rimskog carstva, Galen je zabeležio da je video samo dva slučaja tokom cele svoje karijere.[63]

Dijabetes tipa 1 i tipa 2 su prvi put posmatrani kao odvojene bolesti zahvaljujući indijskim lekarima Sušruti i Karaki u periodu 400-500 . god. n.e, gde su tip 1 povezivali sa omladinom, a tip 2 sa viškom kilograma.[63] Termin „melitus“ ili „medni“ dodao je Britanac DŽon Rol krajem 18. veka, kako bi napravio razliku između ovog stanja i insipidnog dijabetesa koji se takođe povezuje sa čestim mokrenjem.[63]Efikasno lečenje je otkriveno tek na početku 20. veka kad su Kanađani Frederik Banting i Čarls Best otkrili insulin 1921. i 1922. godine.[63] Nakon toga je usledio razvoj dugodelujućeg NPH insulina 1940-ih godina.[63]

Reference

  1. ^ „Diabetes Blue Circle Symbol”. International Diabetes Federation. 17. 3. 2006. 
  2. ^ а б Kumar, Vinay; Fausto, Nelson; Abbas, Abul K.; Cotran, Ramzi S. ; Robbins, Stanley L. (2005). Robbins and Cotran Pathologic Basis of Disease (7th изд.). Philadelphia, Pa.: Saunders. стр. 1194—1195. ISBN 0-7216-0187-1. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Shoback, edited by David G. Gardner, Dolores (2011). Greenspan's basic & clinical endocrinology (9th изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. Chapter 17. ISBN 0-07-162243-8. 
  4. ^ Fasanmade, OA (2008 Jun). „Diabetic ketoacidosis: diagnosis and management”. African journal of medicine and medical sciences. 37 (2): 99—105. PMID 18939392.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Vijan, S (2010-03-02). „Type 2 diabetes”. Annals of internal medicine. 152 (5): ITC31—15; quiz ITC316. PMID 20194231. doi:10.1059/0003-4819-152-5-201003020-01003. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Williams textbook of endocrinology. (12th изд.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. стр. 1371—1435. ISBN 978-1-4377-0324-5. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Ripsin CM, Kang H, Urban RJ (2009). „Management of blood glucose in type 2 diabetes mellitus”. Am Fam Physician. 79 (1): 29—36. PMID 19145963.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  8. ^ Pasquier, F (2010 Oct). „Diabetes and cognitive impairment: how to evaluate the cognitive status?”. Diabetes & metabolism. 36 Suppl 3: S100—5. PMID 21211730. doi:10.1016/S1262-3636(10)70475-4.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ а б Risérus U, Walter Willett, Hu FB (2009). „Dietary fats and prevention of type 2 diabetes”. Progress in Lipid Research. 48 (1): 44—51. PMC 2654180 Слободан приступ. PMID 19032965. doi:10.1016/j.plipres.2008.10.002.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  10. ^ а б Touma, C (2011 Aug). „Does lack of sleep cause diabetes?”. Cleveland Clinic journal of medicine. 78 (8): 549—58. PMID 21807927. doi:10.3949/ccjm.78a.10165.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Christian, P (2010 Mar). „Maternal micronutrient deficiency, fetal development, and the risk of chronic disease”. The Journal of nutrition. 140 (3): 437—45. PMID 20071652. doi:10.3945/jn.109.116327.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ а б Malik, VS (2010-03-23). „Sugar Sweetened Beverages, Obesity, Type 2 Diabetes and Cardiovascular Disease risk”. Circulation. 121 (11): 1356—64. PMC 2862465 Слободан приступ. PMID 20308626. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.109.876185.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ Malik, VS (2010 Nov). „Sugar-Sweetened Beverages and Risk of Metabolic Syndrome and Type 2 Diabetes: A meta-analysis”. Diabetes Care. 33 (11): 2477—83. PMC 2963518 Слободан приступ. PMID 20693348. doi:10.2337/dc10-1079.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ Hu, EA (2012-03-15). „White rice consumption and risk of type 2 diabetes: meta-analysis and systematic review”. BMJ (Clinical research ed.). 344: e1454. PMC 3307808 Слободан приступ. PMID 22422870. doi:10.1136/bmj.e1454.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  15. ^ Lee, I-Min (1. 7. 2012). „Effect of physical inactivity on major non-communicable diseases worldwide: an analysis of burden of disease and life expectancy”. The Lancet. doi:10.1016/S0140-6736(12)61031-9.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  16. ^ Herder, C (2011 Jun). „Genetics of type 2 diabetes: pathophysiologic and clinical relevance”. European journal of clinical investigation. 41 (6): 679—92. PMID 21198561. doi:10.1111/j.1365-2362.2010.02454.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ „Monogenic Forms of Diabetes: Neonatal Diabetes Mellitus and Maturity-onset Diabetes of the Young”. National Diabetes Information Clearinghouse (NDIC). National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases, NIH. Приступљено 2008-08-04. 
  18. ^ а б Bethel, edited by Mark N. Feinglos, M. Angelyn (2008). Type 2 diabetes mellitus : an evidence-based approach to practical management. Totowa, NJ: Humana Press. стр. 462. ISBN 978-1-58829-794-5. 
  19. ^ Izzedine, H (2005 Nov). „Drug-induced diabetes mellitus”. Expert opinion on drug safety. 4 (6): 1097—109. PMID 16255667. doi:10.1517/14740338.4.6.1097.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  20. ^ Sampson, UK (2011 Jul). „Are statins diabetogenic?”. Current opinion in cardiology. 26 (4): 342—7. PMC 3341610 Слободан приступ. PMID 21499090. doi:10.1097/HCO.0b013e3283470359.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ Saad F, Gooren L (2009). „The role of testosterone in the metabolic syndrome: a review”. The Journal of Steroid Biochemistry and Molecular Biology. 114 (1–2): 40—3. PMID 19444934. doi:10.1016/j.jsbmb.2008.12.022.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  22. ^ Farrell JB, Deshmukh A, Baghaie AA (2008). „Low testosterone and the association with type 2 diabetes”. The Diabetes Educator. 34 (5): 799—806. PMID 18832284. doi:10.1177/0145721708323100. 
  23. ^ Diabetes mellitus a guide to patient care. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 2007. стр. 15. ISBN 978-1-58255-732-8. 
  24. ^ Definition and diagnosis of diabetes mellitus and intermediate hyperglycemia: report of a WHO/IDF consultation (PDF). Geneva: World Health Organization. 2006. стр. 21. ISBN 978-92-4-159493-6. 
  25. ^ Vijan, S (mart 2010). „Type 2 diabetes”. Annals of Internal Medicine. 152 (5): ITC31-15. PMID 20194231. doi:10.1059/0003-4819-152-5-201003020-01003. 
  26. ^ World Health Organization. „Definition, diagnosis and classification of diabetes mellitus and its complications: Report of a WHO Consultation. Part 1. Diagnosis and classification of diabetes mellitus”. Приступљено 29. 5. 2007. 
  27. ^ American Diabetes, Association (2010). „Diagnosis and classification of diabetes mellitus”. Diabetes Care. 33 Suppl 1 (Supplement_1): S62—9. PMC 2797383 Слободан приступ. PMID 20042775. doi:10.2337/dc10-S062.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  28. ^ а б International Expert, Committee (2009 Jul). „International Expert Committee report on the role of the A1C assay in the diagnosis of diabetes”. Diabetes Care. 32 (7): 1327—34. PMC 2699715 Слободан приступ. PMID 19502545. doi:10.2337/dc09-9033.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  29. ^ American Diabetes, Association (2012). „Diagnosis and classification of diabetes mellitus”. Diabetes Care. 35 Suppl 1: S64—71. PMID 22187472. doi:10.2337/dc12-s064.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  30. ^ Diabetes mellitus a guide to patient care. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 2007. стр. 201. ISBN 978-1-58255-732-8. 
  31. ^ а б Valdez R (2009). „Detecting Undiagnosed Type 2 Diabetes: Family History as a Risk Factor and Screening Tool”. J Diabetes Sci Technol. 3 (4): 722—6. PMC 2769984 Слободан приступ. PMID 20144319. 
  32. ^ а б „Screening: Type 2 Diabetes Mellitus in Adults”. U.S. Preventive Services Task Force. 2008. 
  33. ^ Raina Elley C, Kenealy T (2008). „Lifestyle interventions reduced the long-term risk of diabetes in adults with impaired glucose tolerance”. Evid Based Med. 13 (6): 173. PMID 19043031. doi:10.1136/ebm.13.6.173.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  34. ^ Orozco LJ, Buchleitner AM, Gimenez-Perez G, Roqué I Figuls M, Richter B, Mauricio D (2008). Mauricio, Didac, ур. „Exercise or exercise and diet for preventing type 2 diabetes mellitus”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD003054. PMID 18646086. doi:10.1002/14651858.CD003054.pub3. 
  35. ^ O'Gorman, DJ (2011 Sep). „Exercise and the treatment of diabetes and obesity”. The Medical clinics of North America. 95 (5): 953—69. PMID 21855702. doi:10.1016/j.mcna.2011.06.007.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  36. ^ Nield L, Summerbell CD, Hooper L, Whittaker V, Moore H (2008). Nield, Lucie, ур. „Dietary advice for the prevention of type 2 diabetes mellitus in adults”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD005102. PMID 18646120. doi:10.1002/14651858.CD005102.pub2. 
  37. ^ Carter, P (2010-08-18). „Fruit and vegetable intake and incidence of type 2 diabetes mellitus: systematic review and meta-analysis”. BMJ (Clinical research ed.). 341: c4229. PMC 2924474 Слободан приступ. PMID 20724400. doi:10.1136/bmj.c4229.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  38. ^ Santaguida PL, Balion C, Hunt D; et al. (2005). „Diagnosis, prognosis, and treatment of impaired glucose tolerance and impaired fasting glucose” (PDF). Evid Rep Technol Assess (Summ) (128): 1—11. PMID 16194123.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  39. ^ „Clinical Guideline:The management of type 2 diabetes (update)”. 
  40. ^ Farmer, AJ (2012 Feb 27). „Meta-analysis of individual patient data in randomised trials of self monitoring of blood glucose in people with non-insulin treated type 2 diabetes.”. BMJ (Clinical research ed.). 344: e486. PMID 22371867.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  41. ^ McBrien, K (2012 Aug 6). „Intensive and Standard Blood Pressure Targets in Patients With Type 2 Diabetes Mellitus: Systematic Review and Meta-analysis.”. Archives of internal medicine: 1—8. PMID 22868819.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  42. ^ Boussageon, R (2011-07-26). „Effect of intensive glucose lowering treatment on all cause mortality, cardiovascular death, and microvascular events in type 2 diabetes: meta-analysis of randomised controlled trials”. BMJ (Clinical research ed.). 343: d4169. PMC 3144314 Слободан приступ. PMID 21791495. doi:10.1136/bmj.d4169.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  43. ^ Webster, MW (2011 Jul). „Clinical practice and implications of recent diabetes trials”. Current opinion in cardiology. 26 (4): 288—93. PMID 21577100. doi:10.1097/HCO.0b013e328347b139.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  44. ^ а б в Zanuso S, Jimenez A, Pugliese G, Corigliano G, Balducci S (2010). „Exercise for the management of type 2 diabetes: a review of the evidence”. ActaDiabetol. 47 (1): 15—22. PMID 19495557. doi:10.1007/s00592-009-0126-3.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  45. ^ а б Davis N, Forbes B, Wylie-Rosett J (2009). „Nutritional strategies in type 2 diabetes mellitus”. Mt. Sinai J. Med. 76 (3): 257—68. PMID 19421969. doi:10.1002/msj.20118.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  46. ^ Thomas D, Elliott EJ (2009). Thomas, Diana, ур. „Low glycaemic index, or low glycaemic load, diets for diabetes mellitus”. Cochrane Database Syst Rev (1): CD006296. PMID 19160276. doi:10.1002/14651858.CD006296.pub2. 
  47. ^ Hawthorne, K.; Robles, Y.; Cannings-John, R.; Edwards, A. G. K.; Robles, Yolanda (2008). Robles, Yolanda, ур. „Culturally appropriate health education for Type 2 diabetes mellitus in ethnic minority groups”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD006424. PMID 18646153. doi:10.1002/14651858.CD006424.pub2. CD006424. 
  48. ^ Qaseem, A (2012-02-07). „Oral pharmacologic treatment of type 2 diabetes mellitus: a clinical practice guideline from the American College of Physicians”. Annals of internal medicine. 156 (3): 218—31. PMID 22312141. doi:10.1059/0003-4819-156-3-201202070-00011.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  49. ^ American Diabetes, Association (2012). „Standards of medical care in diabetes--2012”. Diabetes Care. 35 Suppl 1: S11—63. PMID 22187469. doi:10.2337/dc12-s011.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  50. ^ Waugh, N (2010 Jul). „Newer agents for blood glucose control in type 2 diabetes: systematic review and economic evaluation”. Health technology assessment (Winchester, England). 14 (36): 1—248. PMID 20646668. doi:10.3310/hta14360.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. ^ Picot, J (2009 Sep). „The clinical effectiveness and cost-effectiveness of bariatric (weight loss) surgery for obesity: a systematic review and economic evaluation”. Health technology assessment (Winchester, England). 13 (41): 1—190, 215—357, iii—iv. PMID 19726018. doi:10.3310/hta13410.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  52. ^ Frachetti, KJ (2009 Apr). „Bariatric surgery for diabetes management”. Current opinion in endocrinology, diabetes, and obesity. 16 (2): 119—24. PMID 19276974. doi:10.1097/MED.0b013e32832912e7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  53. ^ а б Schulman, AP (2009 Sep-Oct). „"Metabolic" surgery for treatment of type 2 diabetes mellitus”. Endocrine practice : official journal of the American College of Endocrinology and the American Association of Clinical Endocrinologists. 15 (6): 624—31. PMID 19625245. doi:10.4158/EP09170.RAR.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  54. ^ Colucci, RA (2011 Jan). „Bariatric surgery in patients with type 2 diabetes: a viable option”. Postgraduate Medicine. 123 (1): 24—33. PMID 21293081. doi:10.3810/pgm.2011.01.2242.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  55. ^ Dixon, JB (2012 Jun 16). „Bariatric surgery for type 2 diabetes.”. Lancet. 379 (9833): 2300—11. PMID 22683132.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  56. ^ Meetoo, D (2007 Sep 13-27). „An epidemiological overview of diabetes across the world”. British journal of nursing (Mark Allen Publishing). 16 (16): 1002—7. PMID 18026039.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  57. ^ Abate N, Chandalia M (2001). „Ethnicity and type 2 diabetes: focus on Asian Indians”. J. Diabetes Complicat. 15 (6): 320—7. PMID 11711326. doi:10.1016/S1056-8727(01)00161-1. 
  58. ^ Carulli, L (2005 Nov). „Review article: diabetes, genetics and ethnicity”. Alimentary pharmacology &therapeutics. 22 Suppl 2: 16—9. PMID 16225465. doi:10.1111/j.1365-2036.2005.02588.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  59. ^ а б Smyth, S (2006 Jan). „Diabetes and obesity: the twin epidemics”. Nature Medicine. 12 (1): 75—80. PMID 16397575. doi:10.1038/nm0106-75.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  60. ^ Wild S, Roglic G, Green A, Sicree R, King H (2004). „Global prevalence of diabetes: estimates for the year 2000 and projections for 2030”. Diabetes Care. 27 (5): 1047—53. PMID 15111519. doi:10.2337/diacare.27.5.1047.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  61. ^ „Diabetes Fact sheet N°312”. World Health Organization. 2011. Приступљено 9. 1. 2012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  62. ^ Ripoll, Brian C. Leutholtz, Ignacio (2011-04-25). Exercise and disease management (2nd изд.). Boca Raton: CRC Press. стр. 25. ISBN 978-1-4398-2759-8. 
  63. ^ а б в г д ђ е ж з editor, Leonid Poretsky, (2009). Principles of diabetes mellitus (2nd изд.). New York: Springer. стр. 3. ISBN 978-0-387-09840-1. 

Vidi još

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijabetes_melitus_tip_2&oldid=9583822”