Краљ Италије

Краљ Италије је титула, коју су преузели бројни владари након пада Западног римског царства. Међутим до 1861, ниједан краљ Италије није владао целим Апенинским полуострвом.

Варварски краљеви Италије[уреди | уреди извор]

Одоакар је 476. збацио последњег владара Западног римског царства. Цар Зенон га је именовао војводом Италије, а Одоакар је себе звао краљем Италије. Теодорик Велики је 483. поразио Одоакара и започео је нову династију варварских краљева Италије. Остроготска власт над Италијом окончана је 553. када је Византија освојила Италију.

Остроготи[уреди | уреди извор]

Теодорик Велики (476—526)
Аталарик (526—534)
Теодад (534—536)
Витигес (536—540)
Илдибад (540—541)
Ерарик (541)
Тотила (541—552)
Теја (552—553)

Остроготско краљевство је освојила Византија.

Лангобарди[уреди | уреди извор]

Албоин предводи Лангобарде и 568. успостављају варварску државу у Италији.

Албоин (568—572)
Клеф (572—574)
владавина војвода — десет година међупериода
Аутари (584—590)
Агилулф (591—616)
Адалоалд (616—626)
Ариоалд (626—636)
Ротари (636—652)
Родоалд (652—653)
Ариперт I (653—661)
Перкатарит и Годеперт (661—662)
Гримуалд (662—671)
Перктарит (671—688)
Алахис (688—689) побуњеник
Кунинцперт (688—700)
Лиутперт (700—701)
Рагинперт (701)
Ариперт II (701—712)
Анспранд (712)
Лиутпранд (712—744)
Хилдепранд (744)
Рачис (744—749)
Аистулф (749—756)
Дезидерије (756—774)

Франачки краљеви[уреди | уреди извор]

Пипин II од Италије је био трећи син Карла Великог и крунисан је 781. као краљ Италије. Владао је Северном Италијом, док је Централном Италијом владала Папска држава.

Пипин II од Италије (781—810)
Бернар од Италије (810—818)
Лотар I (818—839)
Лудовик II (цар Светог римског царства) (839—875) - његов отац Лотар I је стварно владао до 855.
Карло Ћелави (875—877)
Карломан Баварски (877—879)
Карло Дебели (879—888)

Између 888. и 961. обично би било неколико претендената на престо, а некад и неколико крунисаних.

Беренгар Фурлански (888—924); цар (915—924)
Гвидо Сполето (889—894) ривалски краљ; цар (891—894)
Ламберт Сполето (894—898) ривалски краљ; цар (894—898)
Арнулф Карантински (896—899) ривалски цар
Луј III Слепи (900—905) ривалски краљ; цар (901—905)
Рудолф II Бургундијски (922—933) ривалски краљ
Иго Арлски (924—947)
Лотар II Арлски (947—950)
Беренгер Иврејски (950—961) (номинално поткраљ под Отоном I након 953)

Краљеви под Светим римским царством[уреди | уреди извор]

Отон I, цар Светог римског царства (962—973)
Ардуин Иврејски (1002—1014)

Од 962. до 1806. краљевство Италија је било потчињено Светом римском царству, тако да су цареви Светог римског царства били и краљеви Италије. Једини независни претендент на том трону је био Ардуин Иврејски. После владавине Фридриха Барбаросе (1152—1190) царску власт у Италији почињу угрожавати градови, тако да су цареви од тада морали базирати своју власт на сарадњи са тим државама.